13-Мавзу: Табиий тусдаги фавқулодда вазиятлар, уларнинг таснифи ва тавсифи. Аҳоли ва ҳудудни табиий фвлардан муҳофаза қилиш



Download 2,63 Mb.
bet2/23
Sana03.07.2022
Hajmi2,63 Mb.
#737499
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23
Bog'liq
4-mavzu (3)

Тинч океани сейсмик минтакаси – океанни ураб турган Америка китъасини тогли районлари, Алпека, Алеут, Камчатка, Курил ороллари, Янги Гвинея, Япония худудлари киради.

  • Альп – Химолай сейсмик минтакаси – Урта Ер денгизи, Карпат, Кавказ, Марказий Осиё тоглари оркали Олой, Саян Байкалдан Индонейзия худудлари киради.

    Сейсмик станцияларнинг маълумотига кура ер юзаси буйича хар йили 100 мингдан ортик зилзила булиб, уларнинг ичида 100га якин вайронагарчилик ва биттаси фалокат келтирадиган хисобланади. Кучсиз зилзилалар хар 5 минутда булиб туради.
    Зилзила пайтида ер кобигида сейсмик тулкинлар хосил булади. Тулкинларнинг таркалишмаркази гипоцентр ёки зилзила учоги деб аталади. Чукурлиги 2-70 км га боради. Ер юзасидаги маркази – эпицентр деб аталади. 3 хил буйлама, кундаланг,юзама тулкинлар таркалади. Уларнинг ахоли яшайдиган худудлар ва иншоатларга курсатадиган кучларининг таъсири ернинг геологик, геоморфологик, гидрогеологик ва инженерлик – геологик шароитларига боглик булиб, уларни урганиш, бахолаш, башорат килиш билан инженерлик геологияси шугулланади.
    Зилзиланинг иншоатларга курсатган кучини бахолаш, урганиш.
    Инсоният узининг бутун тарихий тараккиёти мобайнида куп ер кумирлашларни бошидан кечирган, унинг окибатларини гувохи булган. Узок тарихий сабок, яъни ер силжиш кишиларнинг рухий холатига булган таъсири, иморат ва иншоатларнинг бузилиши, (ер сатхида ёрикларнинг ва булокларнинг пойдо булиши )юз берган ходиаснинг кучини бахолашга ургатади. Куйида шу нисбий шкалани баъзи узгаришлар билан баён этамиз. Респубилкамизда ва жуда куп давлатларда зилзила кучи 12 балли шкала асосида бахоланиб, хар бир баллга эга булган зилзила, уз тафсилотига эга ва 8 балли Рихтер шкаласидан хам фойдаланилади.
    Бизда асосан 2 турдаги ер кимирлаши кузатилган:

    • узок даврли 1,5-2,5 мин давом этадиган:

    • юкори частотали тебранишли 1,5-2,5 сек давом этадиган.

    Узок даврли ер кимирлашда тебраниш секин – аста куч йигади ва у куп кавтли бинолар учун хавфли хисобланади.

    Download 2,63 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish