11-мавзу. ЎЗбекистонда фуқаролик жамияти институтлари ва маҳаллий ўЗ-Ўзини бошқариш( 4-соат)


Ўзбекистон “Миллий тикланиш” демократик партиясининг



Download 0,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/22
Sana24.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#184250
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Bog'liq
11-мавзу

Ўзбекистон “Миллий тикланиш” демократик партиясининг бир партияга 
бирлашишига доир тайёргарлик ишлари амалга оширилди. Мазкур икки партиянинг 
қурултойлари ўзларининг сайловлар даврида ва парламент фаолиятида ўз таъсирларини 
ошириш, электоратнинг кўпроқ қисмини жалб этиш мақсадларида ягона партияга 
бирлашди. Тузилган янги партиянинг номи Ўзбекистон “Миллий тикланиш” 
демократик партияси деб аташга қарор қилинди. Партиянинг марказий, минтақавий ва 
бошлангич ташкилотлари ҳар икки партия вакилларидан иборат ҳолда қайтадан ташкил 
этилди. Партия дастури энди жамиятдаги кўпроқ ижтимоий қатламлар ва гуруҳлар 
манфаатларини ифода эта бошлади. 
Ўзбекистонда қисқа давр ичида сиёсий партияларнинг сиёсий тизим субъектлари 
сифатида фаолият кўрсатишлари, уларнинг сиёсий тизимга таъсир эта олиш 
қобилиятларининг шаклланиши натижасида демократик тамойиллардаги кўппартиявийлик 
тизими шаклланди. Сиёсий партиялар жамиятнинг институти сифатида ҳар бир партия ўзи 
таянган ижтимоий қатламлар ва гуруҳлар манфаатларини бирлаштириш ва ифодалаш, 
шунингдек, фуқаролар сиёсий маданиятини ошириш, уларнинг ижтимоий-сиёсий 
фаолликларини юксалтириш соҳасида катта ишларни амалга ошира бошладилар.
Мамлакатда парламент ислоҳотларининг бошланиши, икки палатали парламентни 
шакллантириш учун ҳуқуқий асосларнинг ишлаб чиқилиши муносабати билан сиёсий 
партияларнинг жамиятдаги ва давлат қурилишидаги ўрни янада юксалди. 2004 йил 
декабрдаги парламент ва маҳаллий вакиллик органларига бўлган сайловларда 
парламентнинг қуйи палатаси - Қонунчилик палатаси депутатлигига номзодлар кўрсатиш 
ҳуқуқининг сиёсий партияларга берилиши, маҳаллий вакиллик органларидан парламент 
депутатлигига номзод кўрсатиш ҳуқуқининг бекор қилиниши муносабати билан 
партияларнинг қонун чиқарувчи ҳокимиятни шакллантириш соҳасидаги янги даври 
бошланди.
2003 йил 15 ноябрда Ўзбекистон сиёсий тизимида яна бир сиёсий партия - 

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish