1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 399,75 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/19
Sana22.02.2022
Hajmi399,75 Kb.
#106072
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
bozor iqtisodiyotiga otishning millij kontseptsiyasi iqtisodij islohotlar strategiyasi

 
 
 

стратегияси тўғри шакллантирилганлигини ифода этади. Иқтисодий 
ислоҳотлар самарадорлигини таъминлаш, унинг натижавийлигини ошириш, 
бу борада мавжуд имкониятлардан самарали фойдаланишни тақозо этади. 
Шу боисдан мазкур кур иши мавзуси долзарб ҳисобланади.


 
 
 

1. Бозор иқтисодиётининг мазмуни ва асосий белгилари.
Бозор иқтисодиёти – товар ишлаб чиқариш, айирбошлаш ва пул 
муомаласи қонун-қоидалари асосида ташкил этиладиган ва бошқариладиган
иқтисодий тизимдир. Бундай иқтисодиёт эркин товар-пул муносабатларига
асосланади, унинг негизида товар ва пулнинг турли шаклларидаги ҳаракати 
ётади, иқтисодий монополизмни инкор этади. Ҳозирги замон иқтисодий 
назарияларида бозор иқтисодиёти деганда бозор хўжалиги субъектлари 
иқтисодий хатти-ҳаракатларининг эркин, мустақил равишда юз бериши ва 
уларнинг товар-пул механизми орқали бир-бирига боғланиб мувофиқлашуви 
тушинилади. Бозор иқтисодиётида бозор алоқалари бутун тизимни, унинг 
ҳамма босқичларини ишлаб чиқариш, айирбошлаш, тақсимлаш ва истеъмол 
жараёнларини ҳамда иқтисодий муносабатларининг барча субъектларини 
қамраб олади. Демак бозор иқтисодиёти – бу хусусий мулк устунлигига 
асосланган ҳамда иқтисодий жараёнлар бозор механизми ёрдамида 
бошқариладиган ва тартибга солинадиган иқтисодиётдир. 
Бозор иқтисодиёти субъектлари таркибига тадбиркорлар ҳам, ўз 
меҳнатини сотувчилар ҳам, пировард истеъмолчилар, ссуда капитали эгалари 
ҳам киради. Одатда, бозор хўжалигининг барча асосий субъектлари 3 га 
бўлинади: 
1. Уй хўжаликлари – иқтисодиётнинг истеъмочилик соҳасида фаолият
кўрсатувчи асосий таркибий бирлик. Уй хўжаликлари доирасида моддий 
ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш соҳаларида яратилган товар ва 
хизматлар истеьмол қилинади. Бозор иқтисодиётида уй хўжаликлари 
мулкдор ва ишлаб чиқариш омилларини етказиб берувчилар ҳисобланади. 
Иқтисодий ресурсларни сотишдан олинган пул даромадлари шахсий 
эҳтиёжни қондириш учун сарфланади. 

Download 399,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish