1 Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети


  йўқолмасидан 28-30 см чуқурликда ҳайдалади хада борана, моллар босилади. Кучат етиштириш



Download 0,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/22
Sana25.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#281581
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Bog'liq
xitoj bargli karami xosildorligiga makro va mikro ogitlarni tasirini

25 
йўқолмасидан 28-30 см чуқурликда ҳайдалади хада борана, моллар
босилади.
Кучат етиштириш. Карамдан кўчат олиш учун навнинг тозалиги
98 %, унувчанлиги 85% дан кам бўлмаган 1 синф уруғланадиган бир
гектарга 350-400 грамм етарли саналади. Уруғларни экиш олдидан сувда
ѐки 0,1-0,05% ўстирувчи стимулатор ѐки 0.1 % рух эритмасида 1 соат 
давомида ивитилади. Шундай ишлатилган ва ишланган уруғлар илиқ
ѐки ярим илиқ парникларга 0,5-1 см чуқурликда экилади. Ўсимлик
кўкаришигача ҳарорати 15-20
о
C даражада сақлангани мақул. 
Пленка остида кучат етиштириш. Хозирги вақтда полителен плѐнка
остида карам кўчати етиштириш кенг расм бўлган. Бунинг учун плѐнка
ѐрдамида қопланган иссиқхоналарнинг тупроғи қуйидагича тартибда
тайѐрланади: 1қисм тупроқ, 1қисм шоли қипиғИ ѐки қириндиси, 2 
қисм чириган гўнг (чиринди) аралаштириб, 1м

компонентга 5-6кг
миқдорида суперфосфат қўшилади. Сўнг бу аралашманинг барчаси
юмшоқ тупроққа аралаштирилган холда белкуракда ағдарилади.
Карам уруғи далага кўчат экишдан 15-20 кун аввал яни 20 декабрдан 
20 январгач сепилади уруғ сепиш муддатлари иқлим шароитига боғлиқ 
бўлиб 5 кун олдин ѐки кеч сепилиши мумкин. 1м
2
майдонига 7-10 грамм 
карам уруғи сепилади. 
Майса чиқаргач 10-15 кундан сўнг ѐш уруғ кўчатлар бошқа 
иссиқхоналарга ѐки ўсти плѐнка билан қопланган жойга кўчирилиб
ўтказилади яни пикровка қилинади яхшилаб суғорилади. Пикровка қилиш 
тартиби -- 4х4 см дан иборат.
Кўчатлар 1м
2
майдонга 6-7 литр сув ҳажмда суғорилади. Ўғитлар
эритмаси билан – 20 грамм аммиакли селитра, 40 грамм суперфосфат ва 10
грамм калий хлорид 10 литр сувда эритиб, қўшимча озиқлантиради.
Шундан сўнг албатта суғорилади. Кўчатлар пикровка қилингач 10 кундан


26 
кейин биринчи марта кўчирилади. 10 кун аввал иккинчи бор
озиқлантирилади. 
Кейинги йилларда плѐнка тўшамида карам кўчатини етиштириш
(болгарча усул) этилмоқда. Бу усулда плѐнкани иссиқхоналарда ер 8-10
см қалинликда чуқур кавланиб тубига плѐнка тўшалади. Ўстига 7-8 см
қалинликда карам кўчатлари пикровка қилинади (агар кўчатлар пикровка 
қилинмайдиган бўлса, сийраклантириб уруғ сепилади). Болгарча усулнинг
афзалиги шундан иборатки, уруғ кўчатларининг ўсувчи ўқ илдизи
плѐнкага етгандан кейин, унга тарқалиб ўса олмай қолади. Бироқ ѐн 
илдизлари авж олади. Ана шунинг натижасида бақувват патак илдиз
тизими хосил бўлади. Бундай кўчатлар кўчирилиб ўтказилганда яхши тута 
бошлайди. Ўсиб ривожланади, хатоси кам бўлади. Кўчатларни кўчириб 
олиш хам осон кечади. Ёзда кечки карам кўчати дала яқинида кўчатхона 
ташкил қилинган холда, кичик пол ѐки эгатларда етиштирилади. Кўчатлар 
зарур бўлса сийраклаштирилади. Ўсув даврида озиқлантирилади,
суғорилади, бегона ўтлардан тозаланади. 4-5 чин барг хосил қилгач, далага
ўказилади.
Эртаги карам одатда суғориладиган майдонларга экилади, баъзан
суғорилмай, ѐмғирдан кейин хам ўтказилиши мумкин. Карам кўчати ва
кечки ( ѐзги ) муддатларда экилганда, далага кўчат ўтказишдан олдин ва 
кейин суғорилади. Бу кўчатлар тутиб, ўсиш ва ривожланишини давом
эттиргунга қадар 2-3 мартта ўтказилади.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish