1-вариант (к/гр) (Ф. И. Ш.) (Иик 4-курс)


(Кун ой йил) (Имзо) (Ф.И.Ш.)



Download 315,02 Kb.
bet19/20
Sana24.02.2022
Hajmi315,02 Kb.
#239198
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
Оралиқ1 саволлари

(Кун ой йил) (Имзо) (Ф.И.Ш.)
Тест_____балл, Саволлар 2___ 3___4___ (тест мах: 5 балл, саволлар 3 мах: баллдан, дафтар ўлиқ конспект мах 3 балл.)


Жами тўплаган балл:________


Изох: Мах 17балл. Мин 10 балл.
11-вариант
______(к/гр) ________________________________(Ф.И.Ш.)

1. Тупроқлар картасига аҳоли воситаларининг ҳаммаси тасвирланадими?


А.Йўк. Б.Шарт. С.Бўлиши мумкин. Д.Билмадим.
2. Тупроқлар картасига алоқа йўллари ва ўсимликларнинг ҳаммаси тасвирланиши шартми?
А. Билмадим. Б.Шарт. С.Бўлиши мумкин. Д. Шарт эмас.
3. Эллипсоид ёки шар юзаси унга уринма булган ёки кесувчи тексиликка уткази-ладиган проекция кайси?
А.Тенг бурчакли. Б.Азимутал. С.Нормал. Д.Кўндаланг.
4. Эллипсоид ёки шар юзасини текисликда математик тўғри акс эттиришга нима дейилади ?
А.Картографик проекция. Б.Объект. С. Компоновка. Д.Қўшимча элементлар.
5. Аналитик карталар мазмуни бўйича қандай карталар ҳисобланади?
А.Оддий карталар хисобланади. Б.Мураккаб карталар ҳисобланади. С.Топографик карталар хисобланади. Д.Мавзуликарталар хисобланади.
6. Картографияда янги, замонавий тармоқ, картадан информация манбаи сифатида фойда­ланиш йўлла-рини ўргатадиган фан нима?
А. Карта тузишни. Б. Карта тахририни. С. Геоинформацион картография. Д.Картометрия.
7. Дунё картография фа­нини шаклланишида кайси рус олимлари хизматлари катта?
А.Ал-Беруний. Б. А. Навоий. С. Ф.Н.Красовский во Изотовлар. Д.Эратосфен ва Изотовлар
8. Ижтимоий-иқтисодий карталар асосий кўрсаткичлари бўйича қуйидагича таснифлаш мумкинми?
А. Умумиқтисодий, демографик, саноат. Б. Туристик ва рекреацион, савдо, банк ва хизмат кўрсатиш соҳаси каби карталарга бўлинади. С. Қишлоқ хўжалиги, транспорт, қурилиш, фан ва маданият, таълим тизими ва соғлиқни сақлаш, тиббий-географик. Д. Барчаси тўғри.
9. Эллипсоид ёки шар юзаси унга уринма булган ёки кесувчи тексиликка уткази-ладиган проекция кайси?
А. Тенг бурчакли. Б.Азимутал. С.Нормал. Д.Кўндаланг.
10. Шимолий ҳамда жанубий географик қутбларни бирлаштирадиган ва муайян нуқтадан ўтган чизиқлар нима дейилади?
А. Параллеллар. Б.Меридианлар. С.Узунлик. Д.Эни.


2. Бир жойга тегишли диаграммалар усули.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
3. Саноатни картографиялаш.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Download 315,02 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish