1-мавзу: XVI-ХIX асрларда Ўзбек хонликлари даври маданият ва санъати 3-машғулот


Қўқон адабий муҳити ва хаттотлик санъати



Download 49,32 Kb.
bet2/2
Sana04.06.2022
Hajmi49,32 Kb.
#634048
1   2
Bog'liq
3-топшириқ

2. Қўқон адабий муҳити ва хаттотлик санъати

Қўқон шаҳри факат хонлик пойтахтигина эмас, балки мадани марказ ҳам ҳисобланиб ўзига хос адабий муҳит яратган шаҳар эди, Бу асрга турли дунёқарашли, истеъдодли ва малакали ёзувчи, шоир ва шоиралар келган. Уларнинг аксарияти асли қўқонликлар эди. Булар ўзларига хос муҳит яратиб, асосан икки оҳимга бўлинган эдилар. Биринчиси сарой шоирлари бўлиб, улар хон ва бойларни мактаб, турмуш шароитини кўкка кўтариб асарлар яратганлар. Иккинчи оқимга мансублар эса прогрессив фикрда бўлиб, барчани халқпарварликка чақириб, турмуш оғирлигини, ўзаро урушларни, худбинликни, ёлғон ва ёмонликни қоралаб асарлар ёзганлар.


Аммо шуни эътиборга олиш керакки, иккала оқимда ҳам қобилпятли, ўз она Ватанини севувчи шоир ва шоиралар кўп эди. Шуни ҳам таъкидлаб ўтиш лозимки, совет даврида хон ва бойларни озгина мақтаган шоир ва шоираларни танқид қилиб ёзишга кўпчилик мажбур бўлди. Ваҳоланки, улар реал вазиятни эътиборга олганлар. Шунинг учун адабиётчиларимиз Қўқон адабий муҳитини яна бир бор чуқурроқ ўрганиб чиқиб, махсус илмий-тадқиқот ишларини қилиб ҳақиқатни очиқ ва равшан ёзишса оқилона иш қилинган бўлур эди. Бундай тадқиқотлар эса кўплаб истеъдодли ёзувчи, шоир ва шоиралар номларини халқимизга тақдим этарди.
Ҳозирча маълум бўлганлардан Акмал (шоир Маҳмурнинг отаси), Амирий (Қўқон хони Умархон), Боқихонтўра, Гулханий, Ёрий Ҳўқандий, Завқий, Зорий, Махжуб, Махмур, Муқимий, Мухтазиб, Мушриф, Муҳайпр, Му- ҳаммад Юнус Тоиб, Муҳий, Муҳсиний, Насимий, Низо- мнй, Ҳўқанднн, Нодир, Нозил, Ппсавд1нг, Рожий, Садоий, Умидий, Фурқат, Шуҳрат ва бошқаларни кўрсатиш мум- кин.
Қўқонда кўплаб истеъдодли шоиралар бўлган. Булар- дан қуйидагиларнинг номларини тилга олиб ўтиш мумкин: Анбар отин, Баҳри отин, Дилшод, Зебунисо, Зиннат, Кароматой, Нодира, Саидабону, Тўти қиз, Увайсий, Фазилатбону, Фидонйа, Ҳафиза отип, Хайринисо ва бош- қалар.
Акмал (Домулло Шермуҳаммад, XVIII аср) — шоир Маҳмурнинг отаси. У ўз давришшг йлғор фикрли кишиси бўлган. Фазлий Намангоний «Мажмуат уш-шуаро» тазкирасида Акмал шеъриятига юқори баҳо беради. Возех эса Акмалнинг адабиёт аҳллари орасида анча обрўга эга бўлганлигини ёзади. Акмал ўзбек тилида ёзган шеърларини бир девонга, тожик тилида ёзган шеърларини бошқа бир девонга тўплаган. Бу икки девон ҳалигача топилма- ган. У шарқ классиклари, айниқса, Ҳофиз, Саъдий, Жомий, Навоий ижодидан баҳраманд бўлган ва уларнииг асарларига кўп мухаммаслар боғлаган. Акмалнинг шеърлари кўпгина баёзлардан ўрин олган. У ўз асарларида ҳаётнинг қолоқ томонларини танқид қилган, халқни маърифатга ундаган.


1«Ансоб ас-салотин ва таворихи ал-ҳавоқин», 78-варад.

2 Мухтаров А. Дилшод и её место в истории обшественной мыслп таджпкского парода в XIX — начале XX вв, 301-бет.

3 ЦГИА России, С.-Петербург, ф. 954. оп. 1, ед. хр. 134, 9—10-варақлар

Download 49,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish