1. мавзу: “Тиббиёт тарихи” фанига кириш. Фаннинг предмети ва услублари. Режа: Тиббиёт тарихининг фан сифатида шаклланиши



Download 493,22 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/7
Sana22.02.2022
Hajmi493,22 Kb.
#99640
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
№1 AMALIY MASHG`ULOT MATNI

Питекантроплар биринчи бўлиб қуролга ишлов бера бошлаганлар. 
Масалан, тошнинг бир чеккасини уриб тушириб, ундан кесиш қуроли 
сифатида фойдаланганлар. Бунда йиринглаган жойларни кесиш, киндик 
кесиш каби муолажалардан кенг фойдаланилган. Шундай қилиб, 
питекантроплардан бошлаб актив даволаш усули амалга оширила бошланган. 
Улар шифобахш ўсимликларни қидириб топиб, ишлатганлар. Бу билан 
инсонлар тиббиѐтига биринчи қадам қўйилган.
Тараққиѐтнинг бундан кейинги босқичи синантроплар давридир. Улар 
одамларга 
янада 
яқиндирлар. 
Синантроплар 
қурол 
ясашда 
питекантроплардан устун турганлар. Масалан, улар тош ва суякдан ўткир 
қуроллар ясай олганлар. Бу асбобларидан тиббий муолажаларда 
фойдаланганлар. Масалан, йиринглаган жойларни кесиш, жароҳатларни 
боғлашда шифобахш ўсимликларнинг япроқларини ишлатишган.
Уларнинг муолажалари усулига келсак, бу масалага оид материаллар 
ҳозирча кам учрайди. 


Неандертал одамнинг муҳим хусусияти шундан иборатки, уларда 
сўзлаш қобилияти пайдо бўлган. Бу эса тиббиѐтнинг ривожланишида муҳим 
роль ўйнайди. Масалан, бемор ўз касаллиги ҳақида маълумот бериш, нима 
безовта қилаѐтганини айтиб бера олиш имқониятига эга бўлган ва шунга 
биноан даво чоралари кўрилган. 
Мезантропларнинг энг катта кашфиѐти камон ўқи бўлган. Бу қурол 
билан ҳар қандай ҳайвонни узоқдан туриб отиб ўлдириш имқониятига эга 
бўлганлар. Улар шу йўл билан ҳайвонлар гўштини еб, мой, сут, жигари, 
терисини эса даволаш мақсадида ишлатганлар.
Антропоидларнинг одам томон ривожланишидаги охирги босқичи – 
неантроплар давридир. Булар неолит, яъни тош даврида яшаганлар. 
Неантроплар ташқи кўринишда инсоннинг ҳамма белгиларига эга бўлганлар. 
Ўзлари учун кийим тикиш ва овқат пиширишни билмасдан олдинроқ баъзи 
муолажа усулларини ўрганиб олганлар. 
Ибтидоий жамоа даврида яшаган одамлар ҳам ўсимликлардан 
олинадиган моддаларнинг хусусиятини яхши билганлар. Ибтидоий жамоа 
давриниг охирига келиб, тиббиѐт одамларнинг зарурий фаолиятларидан 
бирига айланди. Бу иш билан шуғулланувчи кишилар уни ўзлари касб қилиб 
олганлар. Шундай қилиб, тиббиѐт киши фаолиятининг алоҳида соҳасига 
айланади ва тиббиѐт касби келиб чиқади. Тиббиѐт касбининг келиб чиқиши 
меҳнат тақсимотининг натижаси эди. Бинобарин, ўша замондаѐқ кишилар 
ўртасида меҳнат тақсимоти вужудга келган эди. Дастлабки даврда меҳнат 
тақсимоти оддий бўлган. Масалан, эркаклар билан аѐллар ўртасида, катталар 
билан болалар ўртасида, қариялар билан ѐшлар ўртасида меҳнат тақсимоти 
бўлган. Аѐллар кўпроқ ўз ўчоқлари ѐнида қолиб, кундалик зарурий ишлар 
билан шуғулланганлар, болаларни боқганлар. Болалар оналари ва катталарга 
ѐрдам беришган. Дастлаб табиблик билан
Download 493,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish