1-Мавзу. «Сув таъминоти ва канализация асослари» фани хақида маълумотлар. Сув билан таъминлаш ва сув истеъмолининг манбаилари


-Мавзу. Табиий сув манбаини ва уларни сув билан таъминлаш мақсадида фойдаланиш, табиий манбаъларининг турлари



Download 1,24 Mb.
bet2/38
Sana25.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#702730
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
МУРАД

2-Мавзу. Табиий сув манбаини ва уларни сув билан таъминлаш мақсадида фойдаланиш, табиий манбаъларининг турлари. 


Режа. Табиий сув манбаини, босимли (артезиан) ва босимсиз. 

Табиий сув манбаларидан сув билан таъминлаш мақсадида фойдаланиш.


Ичимлик суви манбаалари ер ости ва ер усти манбааларига бўлинади. Ер ости манбаалари ер усти манбааларидан ва ёмгир, кор сувларни сизишидан ҳосил бўлади. Улар босимли (артезиан) ва босимсиз бўлиши мумкин.

Босимсиз ер ости сувлари озод юзага эга бўлиб, булар сизат сувларидир. Уларни ишлатишдан олдин тозалаш зарурдир.

Босимли (артезан) сувлари сув узатувчи горизонтни тўлик эгаллаган бўлиб, сифати талаб доирасида бўлиб, уларни зарарсизлантириб истеoмолчига узатиш мумкин.

Ичимлик суви манбаалари ахволи, уларни сув таoминоти учун яроклилиги санитария, гидрогеологик, гидрологик ва топографик кузатувлар натижалари асосида аникланади.

Сув таoминоти учун танланган манбаа суви таркибида зарарли ва кераксиз моддалар бўлмаслиги шарт. Манбаа холати доимий кузатиб борилади. Ичимлик суви таркиби куйидагича меёрланади:

Зич чўкма………………………….……………………… 1000 мг/л

Хлоридлар(Cl-)………………….…………………………350 мг/л

Сулpфатлар (SО -)…………………………………………500 мг/л

Темир (Fe2=, Fe3=)…………………….……………………0,3 мг/л

Марганец (Mn2=)……………………………………………0,1 мг/л

Мис (Cu2=)………………………………………………… …1 мг/л

Рух (Zn2=)……………………………………………………..5 мг/л

Алюминий колдиги (Al3=)……………….…………………0,5 мг/л

Гексометофосфат (РО4)……………………………………3,5 мг/л

Триполифосфат (РО4 га хисобл.)…………...…………….3,5 мг/л

Бериллий…………………………………..……………..0,0002 мг/л

Селен……………………………………………………..0,001 мг/л

Молибден……………………………………..……………..0,5 мг/л

Нитратлар (N га хисобланг.)……………………………..10 мг/л

Полиакриламид……………………………………………..2 мг/л

Кўргошин…………………………………………………..0,1 мг/л

Стронций………………………………………………………2 мг/л

Фтор…………………………………………………………1,5 мг/л

Умумий каттиклиги……………………………………7 мг-экв/л

Колинидекс…………………………………………………….<1000

Тош ва хид интенсивлиги………………………………….<1 балл

Бактериялар умумий сони…………………………………<100 л-1

Кишечн. Палочкалар………………………………………...3 л-1

Юкоридаги кўрсаткчиларнинг биронтаси талабга мос келмаса, манбаа суви яроксиз деб айтишга асос бўла олади.

Агарда бир вактни ўзида юкорида кўрсатилган моддаларни бир нечтаси мавжудлиги аникланса уларнинг солиштирма концентрациялари йигиндиси 1 дан кичик бўлиши шарт.

бу ерда: С - моддалар концентрацияси мг/л

С– шу моддалар меёрий концентрацияси , мг/л



Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish