ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ИЖТИМОИЙ ФАНЛАР ФАКУЛЬТЕТИ ПСИХОЛОГИЯ КАФЕДРАСИ УМУМИЙ ПСИХОЛОГИЯ (ИЧКИ РЕГУЛЯЦИЯ) 5210203- ПСИХОЛОГИЯ (АМАЛИЙ ПСИХОЛОГИЯ) 5210204- ПСИХОЛОГИЯ (ОИЛА ПСИХОЛОГИЯСИ) 5210203- ПСИХОЛОГИЯ (ЁШЛАР ПСИХОЛОГИЯСИ) - 1-мавзу. Мотивация ҳақида тушунча
- А.И.Расулов
Режа: - Эҳтиёж тушунчаси
- Мотив ҳақида тушунча
- Мотивация тушунчаси моҳияти
ИЧКИ РЕГУЛЯЦИЯ - 1.ИНСОН ХУЛҚ-АТВОРИНИНГ ТАШҚИ ВА ИЧКИ РЕГУЛЯЦИЯ ҚИЛУВЧИ ФАКТОРЛАРИ ЎЗАРО ТАЪСИРЛАШУВИДА СОДИР БЎЛАДИ.
- 2.ЭҲТИЁЖ, МОТИВ, МОТИВАЦИЯ.
- 3. ЭМОЦИЯ ВА ҲИС-ТУЙҒУ.
- 4. ИРОДА
- Эҳтиёжлар - назоратсиз ҳаракатларнинг ҳайдовчилари; тирик мавжудотнинг ҳолати, унинг мавжудлиги шартлари нимага боғлиқлигини ифодалайди.
Физиологик эҳтиёжлар - ФИЗИОЛОГИК - ОЗИҚ-ОВҚАТ, УЙҚУ, НАФАС ОЛИШ, ОДАМЛАРНИНГ КЎПАЙИШИ, УЙ-ЖОЙ, ДАМ ОЛИШ, ЎЗИНИ ИҚЛИМНИНГ САЛБИЙ ТАЪСИРИДАН (ИССИҚЛИК, СОВУҚ ВА ҲК) ҲИМОЯ ҚИЛИШ ЗАРУРАТИ.
Экзистенциал эҳтиёжлар - ЭКЗИСТЕНЦИАЛ - ҲАЁТИНГИЗНИ САҚЛАБ ҚОЛИШ ВА ҲИМОЯ ҚИЛИШ, ЎЗИНГИЗНИ, ОИЛАНГИЗНИ ВА УЙИНГИЗНИ БЕЗОВТАЛАНИШДАН, ТАБИИЙ ОФАТЛАРДАН, НОҚУЛАЙЛИКДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШ ИСТАГИ.
Ижтимоий эҳтиёжлар - ИЖТИМОИЙ - БУ ШАХСНИНГ ИЖТИМОИЙ, ЖАМОАВИЙ МАВЖУДОТ ЭКАНЛИГИНИ ВА ГУРУҲДАН ТАШҚАРИДА ЯШАЙ ОЛМАСЛИГИНИ АНГЛАТАДИ. БИРОР КИШИ ДЎСТЛИК, МЕҲР-МУҲАББАТНИ, СЕВГИНИ, МУЛОҚОТНИ, ЯҚИНЛАРИДАН ЁРДАМ СЎРАШНИ, БОШҚАЛАРГА ҒАМХЎРЛИК ҚИЛИШНИ, ЖАМОАГА ТЕГИШЛИ БЎЛИШНИ ВА ТАШКИЛОТЛАРДА ҚАТНАШИШНИ ИСТАЙДИ.
МАЪНАВИЙ ЭҲТИЁЖЛАР - МАЪНАВИЙ - ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТ ОРҚАЛИ ИНСОННИНГ НИМАГА ҚОДИРЛИГИНИ ҲАММА БИЛАН ИФОДА ЭТИШ ИСТАГИ, ЯЪНИ. ЎЗИНИ БАЖАРИШ УЧУН. МАЪНАВИЙ ЭҲТИЁЖЛАР ХИЛМА-ХИЛ ВА ИНСОН ҲАЁТИДА ЖУДА МУҲИМДИР.
ЭҲТИЁЖЛАРНИНГ УМУМИЙ ТУРЛАРИ - МАЪНАВИЙ ЭҲТИЁЖЛАР
- НУФУЗЛИ ЭҲТИЁЖЛАР
- ИЖТИМОИЙ ЭҲТИЁЖЛАР
- МАВЖУД ЭҲТИЁЖЛАР
- ФИЗИОЛОГИК ЭҲТИЁЖЛАР
- Моддий (овқатланиш, кийим-кечак, яшаш жойи)
- Маънавий (ўзи ва атрофдагиларни билишга, ижодкорликка ҳамда эстетик завқ олишга бўлган эҳтиёж)
- Социал (мулоқот, меҳнат, ижтимоий фаолият, бошқа инсонлар томонидан эътироф этилишга бўлган эҳтиёж)
МОТИВ - 1.МОТИВ-ФАОЛИЯТ СИФАТИДА ИШТИРОК ЭТУВЧИ ЭРИШИЛАДИГАН МОДДИЙ ЁКИ ИДЕАЛ ПРЕДМЕТ; ФАОЛИЯТ АМАЛГА ОШИРИШ ЛОЗИМ БЎЛГАН БИРОР БИР НАРСА УЧУН УНИНГ ЙЎНАЛГАНЛИГИНИ ТАНЛАШНИ ЎЗИГА ХОС ҚЎЗҒАТУВЧИ ВА БЕЛГИЛОВЧИСИДИР
МОТИВ - 2.МОТИВ-ШАХС ХАТТИ-ҲАРАКАТИ ВА ҲАРАКАТЛАРИНИ ТАНЛАШИ АСОСИДА ЁТУВЧИ АНГЛАШИЛГАН САБАБ
МОТИВ - 3.МОТИВ-СУБЪЕКТ ЭҲТИЁЖИНИ ҚОНДИРИЛИШИ БИЛАН БОҒЛИҚ ҲАР ҚАНДАЙ ҚЎЗҒАЛИШ. БУ МАЗМУНДА МОТИВ СУБЪЕКТНИНГ ФАОЛЛИККА ОЛИБ КЕЛУВЧИ ВА УНИНГ ЙЎНАЛГАНЛИГИНИ БЕЛГИЛОВЧИ ТАШҚИ ЁКИ ИЧКИ ШАРТ-ШАРОИТЛАР ЙИҒИНДИСИ ТУШУНИЛАДИ.
Мотив - МОТИВ → ҚЎЗҒАТИШ → ҲАРАКАТ {X. ХЕКХАУЗЕН),
- ҚЎЗҒАТИШ (МОТИВ) → ҲАРАКАТ (В. И. КОВАЛЕВ),
- ҚЎЗҒАТИШ → МОТИВ → ҲАРАКАТ (А. А. ФАЙЗУЛЛАЕВ).
Мотивациянинг тузилиши Мотивация - Мотивация эҳтиёжни қондирилишига йўналтирилган хулқ атворнинг инстинктив дастурини амалга оширилишини таъминлайди ва хулқ-атворни йўлга солади.
Мотивация - МОТИВАЦИЯ - БУ ТАШҚИ (СТИМУЛЛАР) ВА ИЧКИ (МОТИВЛАР) ОМИЛЛАРНИНГ МУРАККАБ ТАЪСИРИ БИЛАН БЕЛГИЛАНАДИГАН ШАХСНИНГ ЎЗИГА ХОС ХАТТИ-ҲАРАКАТ ТУРИНИ ОНГЛИ РАВИШДА ТАНЛАШИНИНГ ИЧКИ ЖАРАЁНИ (КИБАНОВ А.Я., 2009, 484-БЕТ).
Мотивнинг тузилмавий кўриниши Мотивация турлари (биологик жиҳатдан) - 1. Қуйи (бирламчи) – инстинктив, туғма («асосий майллар» И.П.Павлов бўйича: оч қолиш, чанқаш, қўрқув, жинсий туйғулари ва бошқалар.)
- 2. Олий (иккиламчи) – ҳаёт давомида ўзлаштириладиган.
- Психолгия асосий эътиборни олий (иккиламчи) мотивацияларга, яъни инсон фаолиятига боғлиқ жиҳатига кўпроқ этибор қаратади. Қуйи (бирламчи) мотивацияларга эса кўпинча кам эътибор беради.
- У. МАКДАУГОЛЛ (W. MCDOUGALL, 1923), мотивацион диспозициялар
- — озуқа излаш ва тўплаш;
- — жирканиш; ёқимсиз ва зарарли нарсалардан қочиш ;
- — шаҳвонийлик; мулозамат қилиш ва никоҳ муносабатлари;
- — қўрқув; зарар етказувчи, таҳдид солувчи ҳолатлардан қочиш;
- — қизиқувчанлик; жой ва нарсаларни тадқиқ этиш;
- — ҳимоя қилиш ва ота-оналик васийлиги; озуқлантириш, ҳимоя ва кичик ёшдагилани ҳимоялаш ;
- — мулоқот; ўз тенгдошларини жамоасида бўлиш, ёлғизликда-ўзига мос гуруҳ излаш;
- — ўзини ўзи этироф этиш; ҳукмронликка, етакчиликка, ўзини тасдиқлашга ёки намойиш қилишга интилиш
- Тобелик; ён бериш, қулоқ солиш,намуна бўлиш, ўзини кучини устувор кўрсатадиганларга тобе бўлиш ;
- ––нафрат; тўсиқ ва қаршилилар, эркинликка тўсиқ бўлувчи ҳолатларга;
- –– ёрдамга чақириш; ёрдамга фаол даъват этиш, имконияти тугаб, ўзини кучи ва имконияти қолмганда;
- — яратувчанлик; бошпана ва меҳнат қуроллари ясаш
- — ўзлаштириш; ёқимли ва фойдали бўлган нарсаларни;
- — кулгу; камчилик ва нуқсонлар устидан кулиш;
- — КОМФОРТ; ноқулайлик туғдирувчи ҳолатлар ва жойлардан қочиш;
- — дам олтиш ва уйқу; ҳаркат қилмасликка мойиллик, толиққан ҳолатда дам олиш ва ухлаш
- — дайдилик; янги таассуротлар излаш.
Мотивация турлари (О.С.Нечаев)
Do'stlaringiz bilan baham: |