1-Мавзу. “Менежмент” фанининг предмети, мазмуни ва вазифалари



Download 0,89 Mb.
bet41/94
Sana22.04.2023
Hajmi0,89 Mb.
#931146
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   94
Bog'liq
1-Ìàâçó. “Ìåíåæìåíò” ôàíèíèíã ïðåäìåòè, ìàçìóíè âà âàçèôàëàðè

Маъмурий масъулият — ходим томонидан маъмурий ҳуқуқ-бузарликларга йўл қўйилган ҳоллардаги масъулиятдир. Бу жазо чоралари давлат ёки маҳаллий ҳокимият органлари томонидан маъмурий ҳуқуқбузарликка йўл қўйган мансабдор шахсга нисбатан амалдаги қонунчиликка мувофиқ қўлланилади.

ИИ. Бошқарувнинг иқтисодий услублари — персоналга иқтисодий қонунлар ва меъёрий ҳужжатлар асосида таъсир кўрсатишдир. Уларнинг қуйидаги турлари мавжуддир (3.7- расм).

  1. Хўжаликни режали юритиш — бу ҳар қандай корхона фаолият юритишининг асосий қонуни ҳисобланиб, корхона мақсадларига эришишнинг аниқ стратегияси мавжуд бўлишини тақозо этади. Бозор иқтисодиёти шароитларида корхона эркин товар ишлаб чиқарувчи ҳисобланиб, бозорда бошқа корхоналарнинг тенг ҳуқуқли шериги мақомига эга бўлади. Корхонанинг иқтисодий ривожланиш режаси товарга бозор талаби билан зарур ресурслар ўртасидаги балансни таъминловчи асосий шакли ҳисобланади.



  1. Хўжалик ҳисоби — корхонанинг маҳсулот ишлаб чиқариш харажатларини хўжалик фаолияти натижалари (сотиш ҳажми, даромад) билан таққослаш асосидаги хўжалик юритиш услубидир. У корхона мустақиллиги, ўз-ўзини маблағ билан таъминлаши, иқтисодий меъёрларга асосланган.

  2. Меҳнатга ҳақ тўлаш — меҳнат фаолияти билан шуғулланишга қизиқтирувчи асосий омил ва ишчи кучи қиймати ҳисобланади.

  1. Ишчи кучи — меҳнат воситалари ёрдамида хом ашё ва материалларни пировард маҳсулотга айлантирадиган меҳнат жараёнининг асосий элементидир. Бу ҳар қандай корхонанинг энг асосий омилидир.

  2. Бозор нархининг шаклланиши — товар-пул муносабатлари-нинг мувофиклаштирувчи восита, даромад ва харажатлар, маҳсулот баҳоси ва қиймати муҳим иқтисодий категориясидир. Маҳсулот баҳоси юқори бўлса, у бозорда рақобатбардош бўлмайди, арзон бўлса корхона зарар кўриши мумкин. У қуйидагича аниқланади:

Н = Т + Ф,
бу эрда:
Н — маҳсулот баҳоси;
Т — маҳсулот таннархи;
Ф — фойда.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish