1-мавзу. Корхоналарнинг ташкилий-ҳуқуқий шакллари (2 соат)


Ишлаб чиқариш жараёнини ташкил этиш тамойиллари



Download 1,44 Mb.
bet21/90
Sana01.12.2022
Hajmi1,44 Mb.
#875850
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   90
Bog'liq
Маъруза матнлари

Ишлаб чиқариш жараёнини ташкил этиш тамойиллари
Саноат корхоналарида ишлаб чиқариш жараёнларини ташкил қилишда куйидаги тамойилларга амал қилиш лозим:
" ихтисослаштириш;
" мутаносиблик;
" параллеллик;
" бир текис, кетма-кет йўналиш;
" узлуксизлик;
" бир меъёрийик;
" автоматлашганлик;
" синхронлаш.
Бу тамойилларнинг моҳияти куйидагилардан иборат.
Ихтисослаштириш тамойили. Ихтисослаштириш - бу, ижтимоий меҳнат таксимотининг шакли бўлиб, саноат ишлаб чиқаришида режали равишда ривожланади ва саноат тармоқлари, корхона цехлари, участкалар, линиялар ва айрим иш жойларининг ажралишини шарт килиб кўяди.
Мутаносибик тамойили. Ишлаб чиқариш жараёнларининг мутаносиблиги шуни билдирадики, бунда хамма ишлаб чиқариш бўлимлари (асосий ва ёрдамчи цехлар, бу цехлар ичидаги участка ва линиялар, ускуналар гуруҳи ва иш жойи)нинг ишлаш қобилияти (вақт бирлиги ичида меҳнат унумдорлигининг нисбати) бир-бирига ўзаро аниқ мос келади.
Паралеллик тамойили. Бу тамойилнинг моҳияти ишлаб чиқариш жараёнининг бир неча айрим қисмларини бир пайтда бажаришдан иборат, яъни махсулот тайёрлаш бўйича амалга ошириладиган иш кенг кўламда ташкил килинади.
Бир текис, кетма-кет йўналиш тамойилини кўллаш ишлаб чиқариш жараёнини ташкил килаётганда меҳнат предметлари ишлаб чиқариш жараёнларининг хамма босқичларидан ва барча операцияларидан энг киска йўл билан ўтишини аниқлашга ёрдам беради (хомашё ва материалларнинг келиб тушишидан тортиб то тайёр махсулот бўлиб чиққунгача ва бу махсулотларни истеъмолчига етказиб бергунга кадар). Бир текис, кетма-кет йўналишга эришиш учун цех майдонида аппарат ва ускуналарни оқилона жойлаштириш лозим, бундан ташкари асосий ва ёрдамчи цехларни завод худудида тўғри жойлаштириш асосида хомашё ва материалларнинг карши харакатига ва қайтишига йўл кўймаслик керак.
Узлуксизлик тамойили деганда, ишлаб чиқариш жарёнида режасиз тўхташ, танаффус бўлмаслиги, яъни узлуксиз ишлаш тушунилади.
Бир меъёрийилик тамойили ўзаро боғлиқ бўлган ишлаб чиқариш бўлимлари, бир хил ораликдаги иш вақтида берилган дастурга асосан бир хил хажмдаги ишнинг бажарилиши билан тавсифланади.

Download 1,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish