1-мавзу. Корхоналарнинг ташкилий-ҳуқуқий шакллари (2 соат)


Бошқарув қарорлар, уларнинг усуллари ва уларни қабул қилиш жараёни



Download 0,98 Mb.
bet100/105
Sana14.06.2022
Hajmi0,98 Mb.
#670278
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   105
Bog'liq
2 5188379622382769437

3. Бошқарув қарорлар, уларнинг усуллари ва уларни қабул қилиш жараёни
Қарор- бу умумий мақсадлар йўналишида имкониятлардан бирини танлашдир.
Бошқарув қарори - бу бошқарув фаолиятини охирги натижасидир. Агар бошқарувда мехнат предмети ахборот бўлса, унинг мехнат (натижаси) махсулоти-бошқарув қароридир.
Бошқарув қарори- муаммоли вазиятни ҳал этиш учун ёзма ёки оғзаки шаклда ифода этилган ва амалга ошириладиган,қайд этилган бошқарув фаолиятидир.Ёки, бошқарув қарори бошқарув тизими (менежмент)нинг аниқ мақсадга эришишда башорат этиш, оптималлаштириш, иқтисодий асослаш ва таҳлил этиш натижаси ва кўпгина муқобил вариантлардан бирини танлашдир. Бошқарув қарори - корхона олдида турган мақсадлар ва миссиясини амалга ошириш демакдир. Айнан шу жараёнда юзлаб, минглаб инсонлар ўз эхтиёжларини қондиради, мавқеига эга бўлади, хар томонлама ўсади ва умуман жамият ўсади.
Қарор ишлаб чиқиш ва қабул қилиш - бу шундай бошқарув фаолиятининг асосий шаклики, у рахбар мехнатининг мазмуни, унинг жамоага мақсад сари йўналтирилган харакат жараёнидир.
Бошқарув қарори икки холатда ишлатилади:
биринчи холатда -кимнингдир ёки ниманингдир томонидан ўрнатилган бошқарув хужжати, қабўл қилинган харакат режаси, қарор қилиш ва бошқалар .
бошка холатларда - бу бир неча вариантлардан битта ма`қул вариантли танлаш. Қарор пишиб этилган муаммо мавжуд бўлганда қабўл қилинади.
Бошқарув қарорлари элементлари

  • Вазифа

  • Восита

  • Жавобгарлик

  • Муддат

Бошқарув қарорларини асосий таркибий қисмлари қуйидагилар ҳисобланади:

  • Мақсадлар

  • Масалалар

  • Масалаларни эчиш усуллари (технология)

  • Ресурсларга нисбатан талаблар

  • Қарорнинг та`сир доираси

  • Қарорнинг бажарилиш муддатлари

  • Қарорни амалга оширилиш механизмлари (масалалар структураси)


Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish