1-Мавзу. Жахон хўжалиги ва халқаро иқтисодий муносабатлар: асосий кўринишлари ва хусусиятлари



Download 498,7 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana25.02.2022
Hajmi498,7 Kb.
#463830
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-мавзу

Эк
экспорт квотаси, 
Э
- экспорт хажми. 
Агар 
Эк
10% булса, иктисодиѐтнинг очиклиги максадга мувофик хисобланади. 
Иктисодиѐт очиклигининг бошка курсаткичи импорт билан ЯИМ муносабатидан келиб 
чикувчи импорт квотаси курсаткичидир: 
Ик =И/ЯИМ х 100%, 
бу ерда 
Ик
- импорт квотаси, 
И
- импорт хажми. 
Очикликнинг комплекс курсаткичларидан бири деб одатда ташки савдо квотаси 
курсатилади: 
ТСк =ТС/ЯИМ х 100%, 
бу ерда 
ТСк 
-ташки савдо квотаси, 
ТС 
- ташки савдо оборотининг хажми. 
Бу курсаткичнинг камчилиги унда капитал экспорти катталигининг хисобга 
олинмаганлигидир. 
Куйида “катта еттилик” давлатлари учун ташки савдо квотаси курсаткичлари 
келтирилган: 
Англия 
-41,8% 
Германия 
-50,8% 
АКШ
-17,0% 
Япония 
-17,8% 
Мамлакат ички бозорининг хажми, унинг иктисодий ривожланганлик даражаси, 
шунингдек мамлакатнинг халкаро ишлаб чикаришда катнашувининг роли иктисодиѐт 
очиклиги даражаси ва халкаро иктисодий алокаларнинг ривожланиши даражасига таъсир 
килувчи омиллардир. 
Айрим иктисодчилар куйидаги конуниятни алохида таъкидлайдилар: иктисодиѐт 
структурасида асос сохалари (энергетика, металлургия, тог-кон ва б.) улуши канча куп 
булса, мамлакатнинг халкаро мехнат таксимотида иштироки, иктисодиѐтнинг очиклиги 
шунча кам булади. Америка иктисодчилари Ж. Сакс ва Э. Уорнерларнинг фикрича 
миллий иктисодиѐтнинг очиклик даражаси мамлакатда “хаддан ташкари катта” экспорт ва 
импорт божларининг йуклиги, миллий валютанинг “етарли даражадаги” конвертацияси 
мавжудлиги билан аникланади, шунингдек “давлат социалистик булмаслиги керак”.
Шуни таъкидлаш лозимки, курсатиб берилган коэффициент ва курсаткичлар хар 
доим хам иктисодиѐт очиклигининг холатини тулик курсата олмайди. Масалан ташки 
савдо квотаси маълум маънода иктисодиѐт очиклигини намойиш килса хам, унинг 
синтетик курсаткичи була олмайди. Ташки савдо квотаси асосан давлатнинг халкаро 
мехнат таксимотидаги иштирокини курсатади. Бу эса очик иктисодиѐт тушунчасининг 
бир кисми холос. Иктисодиѐт очиклиги курсаткичи эса мураккаброк, комплекс 
курсаткичдир. 
1995 йилда Россияда ташки савдо квотаси 35%га якин эди. ЯИМнинг тахминан 
25%и экспортга тугри келарди. Бу Россия иктисодиѐти юкори даражада очик деган 
маънони берадими? На божларнинг уртача даражаси буйича, на экспорт структураси 


буйича, на инвестицион иклим параметрлари буйича, на бошка катор курсаткичлар 
буйича бу саволга коникарли жавоб бериш мумкин эмас. 
Россиянинг стихияли тарзда шаклланаѐтган очик иктисодиѐти тартибсизлик ва 
анархияга якиндир. Уни купрок квазиочиклик деб таърифласа булади. Бундай “очиклик” 
ялпи демократизациялашнинг ва ташки савдони тартибсиз эркинлаштириш булганлиги 
учун иктисодиѐт самарадорлигини ва унинг ракобатбардошлигини оширишда ѐрдам 
бермаяпти. Аксинча, унга сезиларли зарар етказиб давлатнинг иктисодий хавфсизлигига 
тахдид солаяпти. 
“МДХ мамлакатларининг жахон бозорига кириб бориши савдо имтиѐзлари, 
протекционистик чоралар ва кенг микѐсдаги техник ѐрдамсиз мумкин эмас”, деб 
таъкидлайди Германиялик иктисодчи Х.Шредер. 
Уз навбатида М.Пебро эслатиб утадики, савдонинг эркинлиги “эхтиѐткорликсиз 
булиши керак эмас, чунки бу коидалардан кур-курона фойдаланиш тезда кучсизларнинг 
кучлиларга буйсунишига, иктисодий колониализм келиб чикишига олиб келган буларди.” 

Download 498,7 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish