1-маъруза. Мавзу: Хусусий микробиология. Йирингли- яллиғланиш ва жарохат юқумли касалликларини келтириб чиқарувчи микроорганизмлар



Download 34,75 Kb.
bet6/11
Sana24.02.2022
Hajmi34,75 Kb.
#240990
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1 маъруза

Ферментатив хусусияти. Стрептококклар турли штаммларининг ферментатив фаоллиги ҳар хил. Уларнинг кўпчилиги глюкоза, сахароза, мальтоза, лактоза, салицин, эскулин, трегалозаларни кислота ҳосил қилиб парчалайди. Патоген стрептококклар желатинани суюлтирмайди, нитратларни нитритларгача қайтармайди, аммо сутни ивитади, фибринни эритади.
Патоген стрептококклар вирулентликни таъминловчи гиалуронидаза, дезоксирибонуклеаза, рибонуклеаза, нейраминидаза, протеиназа, стрептокиназа, амилаза, липаза, дифосфопиридиннуклеотидаза ва бошқа ферментларни ҳам ҳосил қилади.
Токсин ҳосил қилиши. Стрептококклар турлича таъсир этувчи экзотоксинлар ҳосил қилади.
1) гемолизинлар, уларни стрептококклар ишлаб чиқарганлиги учун “стрептолизинлар” ҳам дейилади (О- ва S-стрептолизин). Гемолизин эритроцит, тромбоцит, макрофагларни парчалайди;
2) лейкоцидин – полиморф ядроли лейкоцитларни парчалайди, натижада организмнинг фагоцитар ҳимоя реакцияси бетарафланади;
3) ўлдирувчи токсин – тери ва бошқа тўқималарни, айниқса жигар ҳужайраларини чиритиш, некроз қилиш хусусиятига эга.
4) эритроген токсин – ҳароратга чидамли, қонида антитоксини бўлмаган кишилар терисида яллиғланиш жараёнини келтириб чиқаради, бундан ташқари, болаларда скарлатина касаллигини қзғатади, чунки уни, асосан, скарлатинага сабаб бўлувчи стрептококклар ажратади. Одам организмида эритроген токсин суст гипертаъсирчанлик реакциясини юзага келтиради;
5) цитотоксинлар оқсил табиатли моддалар бўлиб, организмнинг ҳар хил ҳужайраларини шикастлайди.
Стрептококкнинг А гуруҳига кирувчи айрим штаммлари кардиопатик ва нефротоксикн ҳосил қилади, булар миокардит ва гломерулонефрит касалликларини келтириб чиқаради.
Чидамлилиги. Стрептококклар стафилококкларга нисбатан ташқи муҳитга чидамсиз, аммо паст ҳароратда узоқ вақт сақланиб қолади. Стрептококклар қуриган йиринг, балғам ва бошқа оқсил моддалар билан ўралган ҳолда бир неча ойгача ўз фаоллигини йўқотмайди. 700С ҳароратда 1 соатда, фенолнинг 3–5% ли эритмаси тасирида эса 15 дақиқада ўлади.

Download 34,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish