1-Маъруза: Кириш



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/60
Sana21.02.2022
Hajmi1,35 Mb.
#28368
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   60
Bog'liq
metrologiya standartlashtirish va sifat nazorati.

НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ 
1. Стандартлаштиришнинг қандай усулларини биласиз? 
2. Стандартлаштириш усулларининг асосий мақсади нима? 
3. Ўзароалмашувчалик нима ва унинг турлари. 
4. Танланган сонлар қатори нима учун қўлланилади? 
5. Штрихли кодлашнинг қандай тизимлари мавжуд? 
6. Қандай маҳсулотларга нисбатан штрихли кодлар тадбиқ этилади? 
7. Штрихли коддан харидор қандай маълумотларни олиш мумкин? 


10 – Маъруза: Қурилиш ташкилотларида метрология хизмат тизими. 
Сифатни назорат қилишда метрологик таминот ўрни. Техник 
хужжатларни метрологик экспертизаси. Метрологик ва сифат назорати 
бўйича мутахассисларни таѐрлаш. 
Маъруза режаси: 
1. 
―Ўзбекистон темир йўллари‖ ДАТК қурилиш объектларда 
метрологик хизматлар. 
 
Йўл қурилиш ишларининг сифати. Махсулот сифати – бу 
махсулотни ишлатишга қўйиладиган маълум талабларни қондира олиш 
бўйича хусусиятлар йеғиндиси тушунилади. 
Махсулот сифатини ошириш бозор иқтисодиѐтининг объектив 
талабдир. Рақобатдош махсулот ўз сифатини ва янгилиги билан ажралиб 
туриши керак. Бу кўрсаткичлар махсулот маделларини чнгилаш, янги 
материаллар яратиш, бутун тизимни тўлиқ механизациялаш ва 
автоматизациялаш хисобига амалга оширилади. Бунда ишчи хизматчиларни 
малакали тайѐрчанлиги мухим ўрин эгаллайди. 
Сифатни теъхник иқтисдий тушунчаларига махсулотни қўллаш бўйича 
жамоа ѐки шахсий эхтиѐжни қондириш хусусияти тутунилади. Махсулот 
сифати бир неча кўрсаткичлар билан белгиланади.
Комплекс кўрсаткич- махсулотни икки ва ундан ортиқ хусусияти 
киради. Масалан: махсулот тайѐргарлик коэфиценти уни тўхтовсиз ва 
таъмирга яроқлилиги билан белгиланаи.
3
T
T
T
K
T


Т – бузишгача ишлаш вақти 
Т
з
– таъмирлаш учун керакли вақт
Махсулотни фақат бир кўрсаткичи бўйича сифати ьирлик сифат 
кўрсаткичи дейилади (двигатель қуввати хажми, таом каллорияси ва х.к.).
Сифатни 
интеграл 
кўрсаткичи 
махсулотдан 
фойдаланишдаги 
самаранинг уни яратиш ва фойдаланишдаги харажатлар йеғиндиси нисбатига 
тушунилади.
f
ya
X
X
U



Бу ерда 

- махсулотни фойдаланишдаги самара йеғиндиси; 
Х
я
- махсулотни яратишдаги сарф харажатлар
Х
ф
– махсулотдан фойдаланишдаги сарф харажатлар.


Махсулотни берилган сарф харажатда тайѐрлаб ва ундан 
фойдаланишдаги оптимал қиймати энг катта самара беради.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish