1-Маъруза. Дастурлаш тиллари ва уларни куллаш


-Маъруза Тупламлар ва ёзувлар



Download 1,35 Mb.
bet27/68
Sana25.02.2022
Hajmi1,35 Mb.
#311154
TuriИнструкция
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   68
Bog'liq
PASCAL

8-Маъруза Тупламлар ва ёзувлар.


Режа
Тупламлар типининг ифодаланиши
Тупламлар устида операциялар
Езувлар типининг ифодаланиши
Вариантли езувлар

3.8Тупламлар типининг ифодаланиши


Тупламлар ,туплам элементи , тупламнинг база типи , тупламлар типининг кийматлар области.

Туплам - берилганларнинг структурали типи булиб, кайси бир сифатлари билан бир-бирига богланган бир бутун сифатида караладиган гурухлар йигиндисидан иборат. Объектнинг хар бир туплами туплам элементи дейилади.Тупламнинг хамма элементлари, хакикийсидан ташкари скаляр типларнинг бирортасига тегишли булиши керак. Бу базали тип дейилади .


Базали типлар дипазон еки санаб утиш оркали берилади. Туплам типида берилганлар база типидан ташкил топган кисм тупламлар ийгиндиси хисобланади.

Паскаль тилидаги ифодаларда туплам элементларининг кийматлари квадрат кавс ичига олиб курсатилади: [1,2,3,4], ['a','b','c'], ['a'..'z']. Агар тупламнинг элементлари булмаса., у буш туплам дейилади ва [] билан белгиланади.


Тупламлар типини ифодлаш учун set of суз бирлигидан фойдаланилади (тупламдан...).


Езилиши:
TYPE
<тип номи> = set of <1-элемент,...,п-элемент>;
VAR <идентификатор,...> : <тип номи>;

Еки :

VAR
<идентификатор,...> : set of <1-элемент,...>;

Мисол.

TYPE
Simply = set of (3,5,7,11,13);
Number = set of 1..31;
VAR
Pr : Simply;
N : Number;
Letter : set of ('a','e','i','j');
Бу мисолдаги Pr узгарувчиси 3, 5, 7, 11, 13 ларни кабул килиши мумкин;
N - 1..31диапазондаги кийматлар; Letter - 'a', 'e', 'i', 'j' лардан бири булади.
Бошка кийматларни кабул килишга килинган харакат дастур ишини тухтатишга олиб келади. Туплам элементларининг сони 256 дан ошмаслиги керак., шунга биноан база типининг кийматлари 0...255 диапазонда жойлашади.

Диапазонни текшириб туриш {$R+} директивасини улаш билан амалга оширилади. Битта туплам элементининг хотира хажми 1 бит.га тенг. Туплам типидаги узгарувчининг хотира хажми куйидаги форма буйича хисобланади: Хотира хажми = (Max DIV 8) - (Min DIV 8) + 1,


бу ерда Max ва Min - база типининг юкори ва пастги чегараси.





Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish