1. Ўкув фанининг долзарблиги ва олий касбий таълимдаги урни


-мавзу. Қаттиқ ёқилғини чанг куринида тайёрловчи қурилмалар



Download 36,58 Kb.
bet4/13
Sana25.02.2022
Hajmi36,58 Kb.
#271835
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
ИССИҚЛИК

16-мавзу. Қаттиқ ёқилғини чанг куринида тайёрловчи қурилмалар.
Қаттиқ ёкилгиларни асосан тегирмонларда чанг холатига олиб келинади ва улар куёдаги турлардан иборат,барабанли тегирмонлар болгали тегирмонлар хисобланади.


8-модуль. Суюк ёкилгиларнинг ёниш хусусиятлари
17-мавзу. Суюк ёкилгиларнинг очик юзадан ёниши. Суюк ёкилги ёкилганида, суюклик юзасидаги Буғ кизийди ва машъала хосил килиб ёниши,
суюк ёкилги юзасида унинг Буғи билан хаво аралашмаси хосил булиши.
18-мавзу. Суюк ёкилги томчисининг ёниш модели Суюк ёкилгининг томчиси ёкилги Буғлари билан туйинган атмосфера билан уралганлиги, суюк ёкилгининг ёниш тезлиги.
19-мавзу. ИЭСларида мазут хужалиги. Мазут ёкилгисини саклаш максадида ИЭСларида мазут хужаликлари курилади ва у ерда махсус цестерлар ва сигимлар мавжуд.


9-модул. Термодинамик тизим ва ва унинг хусусиятлари
20-Мавзу. Кириш. Термодинамик тизим. Иссиқлик техникаси (теплотехника) - Иссиқликни олиш, кайта шакплантириш, узатиш ва фойдаланиш услубларини, шунингдек Иссиқлик машиналари, аппаратлари ва қурилмаларининг харакат принциплари ва конструктив хусусиятларини урганадиган фандир.
10-модул. Техник термодинамиканинг асосий коидалари
21-Мавзу. Термодинамиканинг биринчи қонуни. Термодинамиканинг биринчи конуни термодинамика назариясининг асоси булиб хисобланади ва термодинамик жараёнларни тадкик килишда катта амалий ахамиятга эга булади. Бу конун энергиянинг сакланиш ва айланиш конуни булиб хисобланади:
22-Мавзу.Термодинамиканинг иккинчи конуни. Айланма жараён (цикл).
Иссиқликнинг ишга айланиши узлуксиз кечган такдирда факатгина маълум бир шароитларда ва тўлиқ булмаган холда содир булади. Иссиқлик Юқорирок хароратли жисмлардан совукрок жисмларга уз-узидан утиши мумкин. Совук жисмлардан иссик жисмларга Иссиқликнинг утиши уз-узича содир булмайди.
23-Мавзу. Карно цикли ва теоремалари.Карно цикли деб 2 та изотермик ва 2 та адиабатик жараёнлардан ташкил топадиган айланма циклга айтилади. Карно кайтар цикли р,и- ва T,s- диаграммаларда курсатилади.

Download 36,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish