9.6-расм. Атом – абсорбцион спектрометр (ААС)
Ушбу усулдан қишлоқ хўжалик маҳсулотларини экспорт қилишда қуйида келтирилган стандартлар асосида фойдаланилади:
O’z DSt ISO 6561-1:2013 Мевалар. Сабзавотлар ва улардан қайта ишланган маҳсулотлар. Кадмий миқдорини аниқлаш. 1 – қисм. Атом абсорбцион спектрометрия усули. Графин шамчаси қўлланилади. (ISO 6561:2005, IDT).
O’z DSt ISO 6561-2:2011 Мевалар. Сабзавотлар ва улардан қайта ишланган маҳсулотлар. Кадмий миқдорини аниқлаш. 1 – қисм. Қўйдириш ёрдамида атом абсорбцион спектрометрия усули. (ISO 6561:2005, IDT)
Ушбу асбоб атомларнинг ютилиш спектри бўйича 70 га яқин элементларни миқдорий анализига мўлжалланган.
Хроматография усуллари
Хроматография моддаларни ажратиш ва таҳлил қилиш усулларидан бири бўлиб, уларнинг ўзаро аралашмасидан икки фаза(турғун ва харакатчан) орасида турлича тақсимланишига асосланган.
Хроматографлар газ аралашмалари, буғлар ва буғланадиган суюқликлар таркибини миқдоран аниқлаш учун мўлжалланган. Хроматографлар бошқа таркиб анализаторларидан иккита ўзгартгичга эга эканлиги билан фарқланади, улардан бири мураккаб аралашмани алоҳида компонентларга (хроматографик колонка) ажралишини таъминласа, иккинчиси эса ҳар бир компонентнинг миқдорини (детектирлаш тизими) аниқланишини таъминлайди. Ушбу ўзгарткичларнинг хоссаларини танлаш орқали кўплаб ишлаб чиқаришдаги қоришмалар таркибини аниқлаш ва ажратиш мумкин.
А, В, С, ва Д – яъни тўртта компонентлардан ташкил топган таҳлилланаётган газнинг храмотографик тақсимлаш принципи – расмда келтирилган. Таҳлилланаётган газ пробаси хроматографик 1 – колонкага киритилади ва газ – элтувчи воситасида колонканинг тўлдирувчи қатлами (сорбент) орқали кўчирилади.
9.7-расм. Хроматограф схемаси. 1 – хроматографик колонка; 2 – детектор; 3 – қайдловчи прибор; 4 – диаграмма (хроматограмма)
Қайдловчи – 3 прибор детектор сигналини диаграммада (хроматограмма) 4 ёзиб олади. Ўлчов колонкалари сигнал ёки v – симон трубкалар кўринишида (ички диаметри 4 – 8 мм, узунлиги 1.....3 м) бажарилади.
Агар А, В, С, ва Д бўлган газ аралашмасининг компонентлари турлича сорбцияланишга (ютилувчанликка) колонка тўлдиргичига нисбатан эга бўлса, у ҳолда, ушбу компонентларнинг ҳаракатланиш тезлиги турлича бўлади. Энг кўп сорбциялайдиган компонент энг кичик тезлик билан ҳаракатланади. Айрим вақтдан сўнг В – компонент кам сорбцияланувчи сифатида олдинга ўтиб олади, ундан кейин Д – ҳаракатланади ва ниҳоят, кўп сорбцияланганлиги учун секинроқ ҳаракатланувчи А ва С компонентлар ўтади. Уларнинг давомли ҳаракатида компонентлар узил – кесил ажралишади, бунинг натижасида хроматографик колонкадан газ аралашманинг ташкил этувчилари алоҳида – алоҳида газ – элтувчи ёки бинар аралашма газ элтувчи – компонент сифатида чиқади.
Газ – элтувчи сифатида сорбентга нисбатан инерт бўлган (ҳаво, азот, водород, аргон, гелий) газ қўлланилади.
Газ адсорбцион хроматографияда сорбент сифатида ғовак моддалар: активлаштирилган кўмир, силикагель, алюминий оксиди ва бошқалардан фойдаланилади.
Колонка чиқишида детектор – 2 ўрнатилади, ушбу детектор чиқиши бўйича тартибига кўра ажратилган компонентларини аниқлайди.
Do'stlaringiz bilan baham: |