|
Aerotenk o’lchamini hisoblash.
Aerotenk xajmi (Wa), regenerator xajmi (Wp), aeratsiyani davom etish iaer, ifloslarni oksidlanishini davom ettirish. i0 vaqtini xisoblash kerak.
TR – oqava suvlarni biokimyoviy tozalash o’tkazish uchun faol ilni regeneratsiyalash davomiyligi, q m3/soat – oqava suv sarfi, So – organik aralashmalarni KBI to’liq bo’yicha aralashmalarni qoldiq qiymati Si mg/l (KBI to’liq bo’yicha) aktiv ilning berilgan me’yori bo’yicha, aktiv ilning ma’lum qismi to’liq regeneratsiyalanadi areg, g/l va tsirkulyatsiyalanadi aaer, g/l. Ifloslarni oksidlanishi o’rtacha xisoblash tezligi R ni keltirilgan jadvaldan olinadi. S – aralashmalarni kukunlanganligini 0,3¸0,35 deb qabul qilinadi.
№
|
S0
mg/l
|
St
mg/l
|
r
|
a
g/l
|
aaer
g/l
|
areg
g/l
|
S
|
qV
m3/soat
|
TO’r
|
|
505,2
|
113,2
|
82
|
2,5
|
1,5
|
4,0
|
0,35
|
1725
|
26
|
|
118,6
|
20,8
|
22
|
1,5
|
1,0
|
2,5
|
0,30
|
545
|
27
|
|
125,4
|
24,4
|
23
|
1,8
|
1,2
|
2,8
|
0,30
|
560
|
28
|
|
150,6
|
25,6
|
23
|
1,8
|
1,1
|
2,8
|
0,32
|
578
|
25,5
|
|
186,5
|
31,5
|
27
|
1,8
|
1,2
|
3,6
|
0,32
|
618
|
24
|
|
228,8
|
39,6
|
36
|
2,0
|
1,3
|
3,4
|
0,33
|
625
|
26,5
|
|
296,6
|
54,8
|
60
|
2,0
|
1,3
|
3,5
|
0,33
|
684
|
27
|
|
254,2
|
43,0
|
40
|
2,2
|
1,3
|
3,4
|
0,34
|
656
|
24,5
|
|
319,3
|
55,7
|
60
|
2,2
|
1,4
|
3,6
|
0,34
|
678
|
23
|
|
322,0
|
52,0
|
64
|
2,0
|
1,4
|
3,5
|
0,34
|
750
|
28,5
|
|
396,4
|
65,2
|
73
|
2,3
|
1,5
|
3,8
|
0,35
|
784
|
26
|
|
424,8
|
68,6
|
73
|
2,4
|
1,5
|
3,9
|
0,35
|
840
|
27
|
|
492,6
|
89,5
|
82
|
2,5
|
1,5
|
4,0
|
0,35
|
1000
|
28
|
|
505,2
|
54,8
|
60
|
2,0
|
1,3
|
3,5
|
0,33
|
684
|
27
|
|
118,6
|
43,0
|
40
|
2,2
|
1,3
|
3,4
|
0,34
|
656
|
24,5
|
|
125,4
|
55,7
|
60
|
2,2
|
1,4
|
3,6
|
0,34
|
678
|
23
|
|
150,6
|
52,0
|
64
|
2,0
|
1,4
|
3,5
|
0,34
|
750
|
28,5
|
|
186,5
|
65,2
|
73
|
2,3
|
1,5
|
3,8
|
0,35
|
784
|
26
|
|
228,8
|
68,6
|
73
|
2,4
|
1,5
|
3,9
|
0,35
|
840
|
27
|
|
296,6
|
89,5
|
82
|
2,5
|
1,5
|
4,0
|
0,35
|
1000
|
28
|
|
254,2
|
113,2
|
82
|
2,5
|
1,5
|
4,0
|
0,35
|
1725
|
26
|
|
319,3
|
20,8
|
22
|
1,5
|
1,0
|
2,5
|
0,30
|
545
|
27
|
|
322,0
|
24,4
|
23
|
1,8
|
1,2
|
2,8
|
0,30
|
560
|
28
|
|
396,4
|
25,6
|
23
|
1,8
|
1,1
|
2,8
|
0,32
|
578
|
25,5
|
|
424,8
|
31,5
|
27
|
1,8
|
1,2
|
3,6
|
0,32
|
618
|
24
|
|
492,6
|
39,6
|
36
|
2,0
|
1,3
|
3,4
|
0,33
|
625
|
26,5
|
|
150,6
|
52,0
|
60
|
2,0
|
1,3
|
3,5
|
0,33
|
684
|
27
|
|
186,5
|
65,2
|
40
|
2,2
|
1,3
|
3,4
|
0,34
|
656
|
24,5
|
6-amaliy mashg’ulot
Tuproqlarni kimyoviy moddalar bilan ifloslanishning zararligini baholash
1 - topshiriq. Qishloq xo’jaligi tuproqlarining ifloslanish zararligini baholang.
a) Zararlik koeffitsienti: Kz = C / CHREK
bu yerda S - tuproqdagi kimyoviy moddaning haqiqiy miqdori, (variantlarga qarang)
CHREK - kimyoviy moddalarning chegaraviy ruxsat etilgan kontsentratsiyalari (2-jadval)
b) Nazorat qiladigan moddalarning zararlik darajasini 1- jadvalga qarab aniqlang. (Tuproqlarning ifloslanishi zararligi kimyoviy moddalarning zararlik darajasiga bog’lik)
v) 3- jadvalga qarab ifloslangan tuproqlardan qishloq xo’jaligida foydalanish imkoniyatini baholang
.
1-jadval. Kimyoviy moddalarning zaralik darajalari
Zararlik darajasi
|
Kimyoviy modda
|
I
|
Mыshyak, kadmiy, simob, ko’rg’oshin, selen, tsink, ftor, benz(a)piren
|
II
|
Bor, kobalt, nikel, molibden, mis, surma, xrom, S, H2S
|
III
|
Bariy, vanadiy, volfram, marganets, strontsiy, atsetofenon, KCl
|
2-jadval
Tuproqda kimyoviy moddalarning chegaraviy ruxsat etilgan kontsentratsiyalari (CHREK) va ularning zararlik ko’rsatkichlari bo’yicha ruxsat etilgan miqdorlari
|
Moddalar
|
Tuproqdagi CHREK mg/kg
|
Zararlik ko’rsatkichlari
|
translokatsion
|
migratsion
|
umumsanitar
|
suvdagi
|
havodagi
|
Mis
|
3,0
|
3,5
|
72,0
|
-
|
3,0
|
Nikel
|
4,0
|
6,7
|
14,0
|
-
|
4,0
|
TSink
|
23,0
|
23,0
|
200,0
|
-
|
37,0
|
Kobalt
|
5,0
|
25,0
|
> 1000,0
|
-
|
5,0
|
Ftor
|
10,0
|
10,0
|
10,0
|
-
|
25,0
|
Surma
|
4,5
|
4,5
|
4,5
|
-
|
50,0
|
Marganets
|
1500,0
|
3500,0
|
1500,0
|
-
|
1500,0
|
Vanadiy
|
150,0
|
170,0
|
350,0
|
-
|
150,0
|
Marganets + vanadiy
|
1000,0 + 100,0
|
1500,0 + 150,0
|
2000,0 + 200,0
|
-
|
1000,0 + 100,0
|
Ko’rg’oshin
|
30,0
|
35,0
|
260,0
|
-
|
30,0
|
Mыshyak
|
2,0
|
2,0
|
15,0
|
-
|
10,0
|
Simob
|
2,1
|
2,1
|
33,3
|
2,5
|
5,0
|
Ko’rg’oshin + simob
|
20,0 + 1,0
|
20,0 + 1,0
|
30,0 + 2,0
|
-
|
30,0 + 2,0
|
KCl (K2O)
|
560,0
|
1000,0
|
560,0
|
1000
|
5000,0
|
Nitratlar
|
130,0
|
180,0
|
130,0
|
-
|
225,0
|
Benz(a)piren (BP)
|
0,02
|
0,2
|
0,5
|
-
|
0,02
|
Benzol
|
0,3
|
3,0
|
10,0
|
0,3
|
50,0
|
Toluol
|
0,3
|
0,3
|
100,0
|
0,3
|
50,0
|
Izopropilbenzol
|
0,5
|
3,0
|
100,0
|
0,5
|
50,0
|
Alfametilstirol
|
0,5
|
3,0
|
100,0
|
0,5
|
50,0
|
Stirol
|
0,1
|
0,3
|
100,0
|
0,1
|
1,0
|
Ksilol
|
0,3
|
0,3
|
100,0
|
0,4
|
1,0
|
Oltingugurt birikmalari (S):
|
H2S
|
0,4
|
160,0
|
140,0
|
0,4
|
160,0
|
Oltingugurt
|
160,0
|
180,0
|
380,0
|
-
|
160,0
|
oltingugurt kislotasi
|
160,0
|
180,0
|
380,0
|
-
|
160,0
|
Kimyoviy moddalar bilan ifloslantirilgan qishloq xo’jaligi tuproqlaridan foydalanish imkoniyatini
baholash 3-jadval.
Do'stlaringiz bilan baham: |
