1. Alisher Navoiyning mumtoz poetikaga doir qarashlari aks etgan asarlari


-Форобийнинг “Китоб аш шеър” асарининг адабий илмларда тутган ўрни



Download 2,2 Mb.
bet63/93
Sana23.07.2022
Hajmi2,2 Mb.
#841031
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   93
Bog'liq
barcha javob (1)

278-Форобийнинг “Китоб аш шеър” асарининг адабий илмларда тутган ўрни
“Калом лаҳу фи аш-шеър ва ал-қавофий” (“Абу Насрнинг шеър ва
қофиялар тўғрисидаги сўзи”) ва бошқалар ҳисобланади.
Олим араб тилида ижод қилган. У ўз шеърларида байтларнинг
охирларига кўпроқ эътибор қаратган. Ўша давр шеъриятида
ишлатиладиган иборалар ритмли, маълум бўлакларга ажратилган
бўлиши керак деб ҳисобланган, ҳатто ундаги ҳар бир ритм (зарб),
туроқ, сабаб, ватадлар (1 ) сони ҳам чегараланиши зарур.
Шеърнинг ҳар бир вазнида қўлланиладиган сўз бўлаклари
тартибининг ҳам муайян чегараси бўлади.Шеър байтларининг ҳар бир
бўлагидан вазн тартиби билан бошқа қисмдаги тартиб ҳамоҳанг
бўлмоғи керак. Натижада мана шу юқоридаги шартларга риоя
қилинар экан, унинг ҳар бир бўлаклари ўқилиш пайтида бир бирига
баробар вақтда ўқилади ва равон чиқади. Ҳар бир вазнда
ишлатиладиган байт сўзларининг ҳам маълум бир тартиби, чегараси
бор. Бунда байт сўзларининг охирлари ҳам чекланган: ё товушлар
худди ўзидагидек ёки уни талаффуз қилганда баробар келадиган
сўзлар бўлмоғи kерак 2. Шу билан бирга байтларнинг бир-бирига
ҳамоҳанг бўлиши ҳам талаб қилинади 3. Агарда байтларнинг
охирларига аҳамият берилмаса, яъни на вазнга на товушларнинг
оҳанграболигига аҳамият берилмаса бу шеър бўлмайди.
Шеър бирор нарсага тақлид қилинган сўзлардан ташкил топиши
керак 4. Бу ҳолат шеърнинг мазмунини ва кўтарилаётган мавзунинг
моҳиятини очиб беради. Шеърий мулоҳазаларга келганда, шуни айтиш мумкинки, у ё
вазнларга қараб бўлинади, ё бўлмаса маъноларга қараб турларга
бўлинади.Аммо вазнларга қараб бўлишишларга келганда шуни айтиш
керакки,бундан буёғига мулоҳаза юритиш мусиқор — мусиқачи ва
арузчиларга тегишлидир. Шу билан бирга, мулоҳазалар (яъни шеърий
сўзлар) қайси тилда бўлгани ва мусиқачининг қайси тоифадан
чиққанига боғлиқ.
Форс ва араб шеърияти олимлари шеърларни турли навларга,
чунончи, ҳажвия, мадҳия, муфохара, луғз — топишмоқли шеър,
кулгили ғазалиёт,васфий шеър ҳамда китобларда топилиши қийин
бўлмаган бошқа навларга бўладилар 1 9.
Юнон шеър турлари қуйидагилардан иборат: трагедия (трағўзиё),
дифирамби (дисирамби), комедия (кумузия), ёмби (иёмбу), драма
(драмото), эйний, диаграмма(диакрамма), эпика, риторика (риторий),
сатира (сотуро), поэма, эфижоносоус, акустика 20. Демак, Абу Наср
Форобий қомусий олим бўлиш билан бирга мусиқа ва шеъриятни ҳам
билган ва бу ҳақда асарлар ёзиб қолдирган. Аммо бугунги кунгача
асосан унинг фалсафий, сиёсий, мантиқий асарлари кенг ўрганилган.
Олимнинг ҳатто ўзи ёзган шеърлари ҳам сақланиб қолган.


Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish