0‘quv materiallari (ma’ruza matni)


Гипс ва унинг асосидаги богловчилар



Download 3,7 Mb.
bet20/155
Sana25.03.2022
Hajmi3,7 Mb.
#509760
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   155
Bog'liq
2 5296330872293692697

Гипс ва унинг асосидаги богловчилар. Курилиш гипси хавода котадиган богловчи модда. Курилиш гипсини табиий икки сувли гипсни 150°-170°С хароратда ярим сувли гипсга айлангунча киздириб олинади. Гипсни сув билан аралаштириб хамирга ухшаш масса олинади, кайсики тез тишлашади, суюк холатдан каттик холатга утади, кейин хавода котади, аста-секин мустахкамланиб боради. Гипс - тез тишлашадиган богловчи. Гипснинг тишлашиш даври гипсни сув билан кушилгандан кейин 4 минутдан олдинрок бошланмаслиги, тугаши 6 минутдан олдинрок ва 30 минутдан кеч булмаслиги керак. Гипснинг тишлашишини секинлатиш учун сулъфит-дрожжали бражка ёки сув массасига нисбатан 0, 1-0, 2% микдорда ва буёкчилик клейи бошка органик клейлар кушилади. Курилиш гипси сифатига караб 2 навга булинади. Нормал куюкликдаги гипс хамиридан тайёрланган назорат намунаси учун сикилишдаги мустахкамлик чегараси тайёрлангандан 1, 5 соатдан кейин, И-нав учун 4,5 МПа дан кам булмаслиги, ИИ-нав учун 3,5 МПа дан кам булмаслиги керак. Гипс мустахкамлиги куритиш даврида сезиларли ошади, хатто 7,5-12,5 МПа га этиши мумкин.
Икки сувли гипсга махсус ишлов берилиб, ута мустахкам гипс олинади, мустахкамлиги 15-30 МПа ни ташкил килади, тишлашиш муддати 15-20 минутдан иборат. Ута мустахкам гипсдан пластик хамир олиш учун кам сув талаб килинади (40-45% гипс массасига нисбатан, оддий гипс учун 60% талаб килинади), бу еса анчагина зич куйма ва бетонлардан фойдаланиш имконини беради.
Гиспнинг кимматли хусусиятидан бири тез тишлашиши, махсулот юзасининг текис ва тугри шаклда булишини таъминлаши, чунки котиш даврида гипс озгина кенгаяди ва колипни зич тулдиради. Гипснинг камчилиги-сувга чидамсизлиги. Нам тортганда гипснинг мустахкамлиги кескин пасаяди, хатто кичкина юк таъсирида сезиларли деформатсияга учрайди ва махсулот сифатсиз булиб колади. Гипснинг сувга чидамлилигини таркибига янчилган домна шлакини кушиб, бирмунча ошириш мумкин. Гипсотсемент-путстсоланли богловчи (ГПТСБ) гипсга нисбатан анчагина сувга чидамли. (ГПТСБ) А. В. Волженский ва унинг шогирдлари томонидан урганилган. У 50-80% ярим сувли гипс ва 20-50% путстсолан портландтсемент ёки портландтсементдан актив минерал кушимчадан ташкил топган. Минерал кушимча микдори куйидагича танланади: этти кеча-кундузли богловчида СаО контсентратсияси 0, 85г/л дан кам булиши керак (котиш даврида ажратиладиган уч калътсийли силикатни кушимча гидрат калътсий оксиди билан боглайди). Бундай шароитда гидросулъфоалюминатни моносулъфатли тури олинади ва ички хавфли кучланиш келиб чикмайди, балки майин дисперсионли кам эмириладиган гидросиликатлар богловчининг сувга чидамлилигини оширади.
ГПТСБ 100, 150, 200 маркаларда ишлаб чикарилади. ГПТСБ асосида тез котадиган бетон маркалари-М150-М250ни олиш мумкин, бу холда тайёрлангандан 2-3 соатдан кейин 30-40% марка мустахкамлигини олади. Махсулотнинг котишини тезлатиш учун 70-800С хароратда 5-8 соат давомида буглатиш таклиф етилади. ГПТСБ нинг камчилиги, пулат арматурали махсулотни коррозиядан саклаш зарурати булиб, мос холатдаги копламадан фойдаланишдир.
Фойдаланилган адабиётлар

  1. Neville, Adam M. Properties of concrete / A.M. Neville. -- 5th ed. p. cm. ISBN 978-0-273-75580-7 (pbk.)

  2. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон ва темир-бетон буюмлари ишлаб чикариш технологияси. Дарслик. Т., 2011.

  3. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон технологияси. Укув кулланма. I ва II кисм. ТАКИ Т., 2012.

  4. Akramov X.A., Nuritdinov X.N. Beton texnologiyasi. O'quv qo'llanma. I va II qism. TAQI T., 2012.

  5. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон ва темир-бетон буюмлари ишлаб чикариш технологияси. Укув кулланма. I ва II кисм. Т., 2012.

  1. модул: Сульфатга чидамли шлакли портландцемент, пуццолан портландцемент, ок ва рангли портландцемент, кенгаювчи цемент, кислотага чидамли цемент, охак ва гипс богловчилар.

Режа:

  1. Бетон структурасининг хосил килиниши

  2. Бетон хусусиятлари узгариши

  3. Котган цементли тош структураси


Download 3,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish