АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ПФ
-5847-
сонли “Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача
ривожлантириш концепциясини тасдиқлаш тўғрисида”ги
Фармонига мувофиқ
“Ўзбекистон Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш
концепцияси олий таълим тизимини ижтимоий соҳа ва иқтисодиёт тармоқлари
эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда, фан, таълим ва ишлаб чиқаришнинг
мустаҳкам интеграциясини таъминлаш асосида таълим сифатини яхшилаш,
рақобатбардош кадрлар тайёрлаш, илмий ва инновацион фаолиятни самарали
ташкил этиш, халқаро ҳамкорликни ривожлантириш” мақсадида кадрлар
тайёрлаш миллий дастурини амалга оширишда амалдаги таълим замонавий илм
-
фаннинг
илғор
тажрибаси
ва
ютуқларига
асосланиб,
Ўзбекистон
Oriental Renaissance: Innovative,
educational, natural and social sciences
VOLUME 2 | ISSUE 5
ISSN 2181-1784
Scientific Journal Impact Factor
SJIF 2022: 5.947
Advanced Sciences Index Factor
ASI Factor = 1.7
559
w
www.oriens.uz
May
2022
Республикасининг узлуксиз таълим тизими муассасаларининг барча шакл ва
турларида
ўқув
-
тарбиявий
жараённи
илмий
-
методик
жиҳатдан
тўла
таъминланган ҳолда, ўқитишнинг замонавий шарт
-
шароитларини яратиб
эришиш мумкин [1].
Мамлакатнинг
келажаги
кўп
жиҳатдан
бугунги
кунда
таълим
муассасаларида ёшларнинг билимга бўлган ташналиги педагоглар томонидан
нима билан, қандай ва қай даражада қондирилаётганлигига боғлиқ. Бу юмушни
кўнгилдагидек, давр талаб этаётганидек уддалаш жуда кўп омилларга боғлиқ
бўлган мураккаб ишлар сирасига киради. Бунинг учун, энг аввало, мазкур
юмушни амалга оширувчи ўқитувчида ўз ишига муҳаббат ва фидойилик
фазилатлари бўлмоғи лозим. Юксак даражадаги билим ва тажрибамиз юқорида
қайд этилган фазилатлар билан уйғунлашгандагина ўтиладиган ҳар бир дарс
машғулотида маълум ижобий натижага эришиш мумкин.
Таълим
тизимида ахборот
-
коммуникация технологияларидан фойдаланишда
биринчи навбатда компьютер техникалари асосий восита ҳисобланади.
Компьютер техникалари асосида ахборот ресурсларини йиғиш, сақлаш, қайта
ишлаш ҳамда электрон ва виртуал кутубхоналардан фойдаланиш имкониятлари
мавжуд.
Иккинчидан,
таълим
тизимида
мультимедиали
электрон
ўқув
адабиётлари, маъруза матнлари, виртуал лаборатория ишлари ва ҳар хил
анимацион
ишланмаларни
яратишда
махсус
дастурий
воситалардан
фойдаланилади. Бундай дастурий воситалардан бири педагогик дастурий
воситалардир. Педагогик дастурий воситалар –
компьютер технологиялари
ёрдамида ўқув жараёнини тўлиқ ёки қисман автоматлаштириш учун
мўлжалланган дидактик восита ҳисобланади. Улар таълим жараёни
самарадорлигини оширишнинг истиқболли шаклларидан бири ҳисобланиб,
замонавий ўқитиш воситаси сифатида ишлатилади.
Педагогик дастурий воситаларни қуйидагиларга ажратиш мумкин:
машқ қилдиргичлар
-
аввал ўзлаштирилган ўқув материалини такрорлаш
ва мустаҳкамлашга хизмат қилади;
ўқитувчи (ёки ўқувчи) иштирокидаги виртуал ўқув муҳитини
шакллантирувчи дастурлар;
ўргатувчи
дастурлар
–
ўқувчиларнинг
билим
даражаси
ва
қизиқишларидан келиб чиқиб, янги билимларни ўзлаштиришга йўналтиради;
тест дастурлари –
эгалланган билим, малака ва кўникмаларни текшириш
ёки баҳолаш мақсадларида қўлланилади [2]
.
Do'stlaringiz bilan baham: |