Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


Г. Коль ва олмон неоконсерватизм и



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Г. Коль ва олмон неоконсерватизм и
Ҳокимият тепасига келган ида Гельмут Колнинг сиёсий обрўси . 
юқори дараж ада эмас эди. Бўйи - 193 см. огирлиги 100 килограмм-
224


дам ортиқ булган. огир ваз ми мл и, кўнгилчан ва меҳрибон кўринувчи. 
аммо вақ-ги-вақти билан қатъиятли ва чўрткесар бўладиган Коль уз 
халқииинг барча камчилик ва фазилатларини ўзида мужассамлаш - 
I ирга и “оддий олмон” киёфасини ярата борди. Аммо ХДСда Коль 
сиссий интригалар. нозик бош карув уйинлари у стае и, ке ракли одам- 
лар билан “дўстлаш а олувчи” ва содиқ тараф дорларни кадрлайдиган 
одам сифатида маълум эди. Коль 1930 йилда тугилган булиб, уруш - 
ни курган, аммо айбдорлик ва руҳий азобдан холи булган авлодга 
мансуб эди. Тарбияси ва дунёқараш и бўйича католик ва консерва­
тор булган Коль ХДС саф ига талабали к давридаёк кирганди. Гель­
мут Коль, руҳияти ва караш ларига кура, неоконсерватив мафкурага 
якин булган христиан дем ократиянинг янги концепциясини иш ­
лаб чикаётган сиёсатчиларга рахбар эди. Германиянинг янги кон- 
серваторлари Эрхард томонидан иш лаб чиқилган ижтимоий бозор 
хўж алигининг классик там ойилларига таянар эдилар. Г. Коль уз 
стратегик м ақсадларини яккол англаган холла барча сиёсий кучлар 
билан самарали мул о кот олиб бориш га эътиборини каратди. Қарор 
кабул килиш да ш ош ма-ш ош арликка йўл қўймаслик ва муаммонинг 
“ пиш иб етилиш игача ку ти ш 'та харакат килиш - бундай сиёсий ус- 
луб туфайли Г. Коль олмон ж ам иятининг турли қатламлари вакилла­
ри иш ончини қозонди ва Германиянинг энг маш ҳур ва обрўли сиё- 
сатчиларидан бирига айланди.
Г. Коль Парламентда уз мавкеи ни мустахкамлаш учун Бундестагни 
таркатиб юбориб, навбатдаги сайловларни утказди. Сайловлар 1983 
йил 6 мартда булиб утди ва янги коалициянинг ишончли галабаси би­
лан якунланди. ХДС - 38,2% овоз ва 192 мандат, ХСС - 10.6% овоз ва 
52 мандат, ЭДП 7% овоз ва 34 мандатга эга булди. ГСДП 38.2% овоз 
олиб, 193 мандатга эга булди ва расман энг йирик фракцияга айлан­
ди, аммо таъсир кучи бўйича Парламентда янги коалициядан ортда 
қолаётган эди.
1983 йил Бундестаг сайловларида кутилмаган ходиса ‘‘яшил- 
л ар’ нинг муваффакияти булди. Улар 5.6% овозга эга булиб, илк 
бор Бундестагда уз фракцияси га эга булди. С айловда “яш иллар” 
1983 йил ян вар ида партиянинг V съездида кабул килинган янги дас- 
тур билан чикди. Унинг ш иори куйидагича эди: “ М аксадли мехнат 
килиш, якдиллик билан яшаш. Иш сизлик ва ижтимоий хуқуқларни 
чеклаш га карши кураш иш ” . Ўз ҳаракатларининг энг мухим тамо- 
йилларини саклаб колган холда, “яш иллар” уз дастури га энергети­
ка, транспорт, уй-жой курилиш и, иш сизлик, инфляция, ижтимоий
225


хизматлар фаолиятини гўхтатишга карши кураш га каратилган бир 
катор долзарб и ж т и м о и й - и кт и с од и й вазифаларни киритди. “Яшил- 
лар” стратеги к мақсад сифатида хам инсон. хам табиатни эксплуа­
тация килиш га йўл қўймайдиган тотув ва демократик жамият. яш и 
“экологик тузум”ни барпо этишни максад қилиб кўйди.
с'Я ш иллар"нинг партиявий спектрнинг доим ий элементига ай- 
ланиш и ГФРдаги бутун сиёсий тизим ини баркарорлаш уви учун 
катта ахамиятга эга эди. “Я ш иллар” партияси рахбарлари “Парла­
мент таш карисидаги м ухоли ф ат’ни (яъни халкаро Гринпис таш - 
килотига интилувчи радикал-экологларни, конун чикариш жараё- 
нида катнаш иш га харакат килувчи мўътадил “П арлам ент каноти”, 
уруш ва фаш измга карши курашувчи гурухлар. талаба фаоллари) 
ни бирлаш тириш га муваффак бўлди. Шу билан, “янги ижтимоий 
х аракат'ларн и мамлакат сиёсий тизим ига кўш иш нинг ўзига хос 
механизми ш аклланди. Бундан фақатгина ўнг радикал гурухлар му- 
стасно эди. Бу гурухларнинг энг йириги 1983 йилда таш кил топган 
Республикачилар партияси эди. Унинг дастуридан экстремистик 
характердаги миллатчилик ва қасоскорлик (реванш изм ) ўрин ол- 
ган эди. Терроризм илгаригидек барқарорликка зарба берувчи роль 
ўйнарди.
Янгиланган христиан демократик харакатнинг сиёсий устунлиги 
бутун ўн йиллик давомида яккол кўринди. 1984 йил ГФР П резиден- 
ти этиб Х Д С нинг энг обрўли рахбарларидан бири Рихард фон Вейц- 
зеккер сайланди. 1987 йилдаги П арлам ент сайловларида ХДС/ХСС 
канотининг мавкеи пасайди. ХДС 34.5% овоз (174 мандат), ХСС 
9,8% овоз (49 мандат)га эга бўлди. А ммо хукум ат коалицияси 9,1%
овоз (46 мандат) олган ЭД11 туфайли сақлаб колинди. 37% овозга 
эга бўлган ГСДП ф ракцияси Бундестагда 187 мандатга эга бўлди. Бу 
сайловларда социалистлар электоратининг бир кисми ривож ланаёт- 
ган “Я ш иллар” партияси 8.3 овоз, 42 мандатга эга бўлди.
Тузилмавий сиёсатнинг янги элементи хусусийлаш тириш дастур- 
ларини амалга ош ириш дан иборат бўлди. А мм о Гарбнинг бош ка 
илгор мамлакатларидан фаркли ўларок олмон неоконсерваторла- 
ри бу сохани устивор деб хисобламадилар. Хусусийлаш тириш - 
нинг биринчи ўн йиллиги давомида Г. Коль хукумати (1982-1992) 
бюджетдан атиги 10 миллиард марка олди, холос. Шу билан бирга, 
халк хўжалиги фаолиятида катта роль ўйнамайдиган, унчалик кат­
та бўлмаган корхоналар хусусийлаш тирилди. Кичик ва ўрта биз- 
несга нисбатан юритилган рағбатлантириш сиёсати м уҳим роқ роль
226


ўйнади. By сиёсатнинг асосий у сули корпоратив маблағга чеке ил им- 
тиёзлар берувчи солиқ-молия ислоҳотини амалга ош ириш дан ибо­
рат бўлди.
Қ иш лоқ хўж алиги сохасида асосий эътибор йирик ишлаб 
чнқарувчиларга каратилди. Коль хукумати киш лоқ хўж алигида банд 
бўлганлар сонини қискартириш га (у 80- йилларнинг охирига ке- 
либ и кт и с од ий фаол аҳолининг 4,5% игача туш иб колди) эътибор 
қаратди. Қ иш лоқ хўж алигида фойдаланиладиган ер майдоилари 
қисқартирилди. Қпш лоқ хўжалиги махсулотлари хаж м ининг ўсиши 
экинларнинг янги серхосил навларини яратиш ва чорва моллари 
зотларини селекьия килиш, экииларни кимёвий химоя қилиш во- 
ситаларини янгилаш ва ишлаб чиқариш ни механизациялаш тириш
хисобига таъминланди.
Коль хукумати ички сиёсатининг ютуги кўп жихатдан хўжалик 
иқтисодиёти доирасида ўсиш фазаси бош ланганлигига боғлиқ эди. 
Ишлаб чиқариш нинг инқироздан чиқиш и 1983 йилдан бош ланди ва 
кейинги 8 йил давомида ишлаб чиқариш хажми барқарор ўсиб бор- 
ди. У сиш чўққиси 1990 йилга тўгри келди. ЯИ М ўсиши ўш а йили 
4,5% ни таш кил этди. А йниқса, маш инасозлик, автомобиль, кимё, 
электротехника соҳалари юқори суръатлар билан ривожланди. Экс­
порт хажми бўйича ГФР А Қ Ш дан кейин иккинчи ўринни эгалла- 
ди. С аноат иш лаб чиқариш нинг ўсиш и натижасида экспортнинг тез 
ўсиб бориш и таш ки савдонинг баркарор ош ириб бориш га имкон 
берди. 1990 йилда таш ки савдо микдори 148,5 миллиард маркани 
таш кил этди (икки йил олдин 128 млрд марка эди). И ш сизлик да- 
ражаси секин, аммо бир маромда пасая борди. 1990 йилга келиб, 
иш сизлик ўн йил ичида илк бор 2 млн киш идан (иктисодий фаол 
ахолининг 7% и) камроқни таш кил этди. ГФР молиявий тизим ининг 
баркарорлиги марканинг халкаро хисоб-юггоблардаги ролининг 
сакланиб қолиш ига имкон берди.
Таш қи сиёсатдаги устивор йўналиш лар Г. Коль томонидан 
К анцлер лавозими учун кураш давридаёқ эълон килинган эди. У 
ГФ Рнинг демократия ва халкаро хуқук тизимини мустаҳкамлаш га, 
“атлантик якдиллик” принципига риоя килишга, НАТО аъзолари 
ўртасида теиг хуқуқли м уносабатларга эриш иш га интилди. Г. Коль 
ГДР суверенитетини сўзсиз тан олар, аммо иккита олмон давлати 
ўзаро м уносабатларининг (“Германия м асаласи") халқаро-хуқуқий 
характерга эга бўлиш ини нотўғри деб ҳисоблади. Г. Коль хокимият 
тепасида бўлиш ининг илк йилларида НАТОдаги стратегик шерикла-
227


ри билан муносабатларии мустахкамлаш га эътибор каратди. М амла- 
катда уруш га карш и харакатларнииг авж олиш ига карамасдан, Коль 
хукумати ГФР худудида А Қ Ш нинг ўрта ва қисқа масофага учири- 
ладиган ядро ракеталарини жойлаш тириш бўйича тузилган барча 
ш артномаларга қатъий риоя килди. Ғарбий Германия дипломатияси 
Буюк Британияниш Ф олкленд (М альвин) ороллари учун кураши- 
ни ва А К Ш нинг Гренадага бостириб кириш ини маъкуллади. Коль 
хукумати С тратегик мудофаа таш аббуси (СМ Т) дастурига кўш илди. 
1986 йил Рейкявикда бўлган А Қ Ш -С С С Р олий дараж адаги музо- 
караларида Рейганиинг позициясини қўллаб-кувватлади. Г. Коль 
Таш ки ишлар вазири лавозимини ўзида саклаб қолган Генш ернинг 
фаол кўллаб-қувватлаш ига таяниб, Европада ривож ланиш жараёии- 
нинг янги боскичини бош лаш га катта хисса қўш ди. Коль 1989 йил- 
ги “Европа Иттифоки тўгрисида'Т и Д екларациянинг имзоланиш ида 
иш тирок этди. 1984 йилдан Ф ранция Гарбий Германия алокалари 
фаоллаш а борди.
80- йиллар урталаридаги халкаро муносабатлар характерининг 
узгариш и билан ГФ Рнинг глобал сиёсатига тхзатиш лар киритилди. 
Г. Коль олий дараж адаги С овет-А м ери ка мулокотиии фаол қўллаб- 
қувватлади. У кичик ва ўрга масофага учувчи ядро ракеталарининг 
кискартирилиш и тарафдори бу.пди. 1988 йил октябрида Г. Колнинг 
М осквага сафари ва 1989 йил ию нидаги М. Горбачевнингж авоб таш - 
рифи иккала мамлакат рахбарияти ўртасидаги самарали мулокотга 
замин яратди. С овет-Г Ф Р хамкорлигининг асосий йўналиш ларидан 
бири СССРда яш овчи олмон миллатига мансуб фукаролар такдири, 
уларнингтарихий ватанига қайтиш ларини конуиийлаш тириш ватаъ - 
минлаш муаммоси бўлди. Кейинчалик, СССР худудида бўлгаи сиё­
сий узгариш ларга карамасдан, С овет-Германия алокаларининг ижо- 
бий баркарорлиги сакланиб колди. Бу самарали хамкорлик Гарбий 
Германия дипломатиясининг асосий масалалари булган Германияии 
бирлаш тириш м уаммосининг хал этилиш ини анча енгиллаш тирди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish