Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


Ф ранц ия-У збек истои м уиосабагларн



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Ф ранц ия-У збек истои м уиосабагларн
Тарихга назар солсак. У збекистон-Ф ранция муносабатлари 
узок утмиш га бориб такалади. Гарчанд турли китъаларда ж ойлаш - 
ган булса-да, икки мамлакат халқлари ҳам корлигига ж угрофий 
сархадларнинг узоклиги хам тўсик бўла олмади. Бу нафакат икки 
халкни, балки Ш арк билан Гарб дунёсини янада якинлаш тириш га 
хизмат килди. Ф ранция Ў збекистои билан дипломатик алокаларни 
мустакилликдан кейин ўрнатди. 1992 йил 3 январда Ф ранция 
У збекистоннинг мустакиллигини тан олди. 1992 йил 1 мартдан дип­
ломатик алокалар йўлга кўйилди. 1993 йил 2 7 -3 0 октябр кунлари 
Ўзбекистон Реснубликаси П р е з и д е н т И. Каримов Ф ранция Рес- 
публикасида расмий таш риф билан бўлди. С афар натиж асида Па­
рижда Ўзбекистои Республикаси ва Ф ранция ўртасида дўстлик ва 
хамкорлик ту грис и да Ш артномалар, маданият, илмий-техникавий 
ва маориф сохасида хамкорлик килиш тўгрисида, сармоядорларни 
ўзаро рагбатлантириш тўгрисида Биз им имзоланди.
И. К аримовнинг Париж Х артиясиии имзолаш и У збекистоннинг 
Европа ва бош ка тараққий этган мамлакатлар билан янада 
якинлаш увида мухим ахамиятга эга бўлди. 1994 йил 2 5 -2 7 апрел 
кунлари Ф ранция П резиденти Ф. М иттераининг Ў збекистонга 
қилган расмий таш риф и чотида имзоланган Битим да икки мамлакат 
таш ки ишлар вазирликлари ўртасидаги хамкорлик тўғрисида, Ф ран­
ция ва Ў збекистои ўртасида фукароларнинг эркин харакати хакидаги 
Битимлар. ш унингдек. хаво транспорти сохасида хамкорлик 
тўғрисидаги Д екларациялар имзоланди. Ш уни хам айтиш керакки, 
Ф ранциянинг Ўзбекистои билан алокалари айнан Ж. Ш ирак Пре- 
зидентлик даврида янги боскичга кўтарилди. 1996 йил бахорида 
хар икки мамлакат рахбарларининг П ариждаги учраш уви ва унда
178


имзоланган тарихий хужжатлар бунинг амалий дал ил иди р. Бун- 
дан таш қари, таш риф чоғида икки мамлакат ўртасида икки том он­
лам а солиқ олмаслик тўгрисида Конвенция ҳам да хам да молиявий 
Протокол имзоланди. Икки уртадаги хамкорлик кенгайиб, қиш лоқ 
хўжалик маҳсулотларини қайта иш лаш , озиқ-овқат, нефть ва газ са- 
ноати. қурилиш ва бош қа сохаларда хамкорлик қилинмокда.
С ўнгги йилларда Ф ранция ва Ў збекистон ўртасидаги савдо- 
иқтисодий алокалар сезиларли дараж ада ривож ланиб бормокда. 
Ў тган йиллар давомида ўзбек-ф ран цуз савдо иқтисодий хамкорли- 
гига оид жами 20 та хужж ат имзоланди. Ў збекистон Республика­
си Таш қи ишлар вазирлиги маълумотларига кўра, икки мамлакат 
ўртасидаги ўзаро товар айланмаси 2006 йилда 135,8 млн доллар, 2007 
йилда 333,7 млн доллар, 2008 йилда 281,9 млн долларни таш кил этди. 
2009 йилда эса ўзаро товар айирбош лаш ҳаж м ининг 174 млн долла- 
ри Ў збекистон хиссасига, 109 млн доллари эса Ф ранция хиссасига 
тўгри келди. 1996-2007 йилларда Ф ранция Ҳукумати ва банклар- 
нинг молиявий маблағларини жалб қилиш орқали Ў збекистонда 
жами 539,8 млн долларлик 11 та лойиҳа амалга ош ирилди. Улардан 
асосийлари сифатида Ф аргона вилоятининг Қўқон шахридаги пой- 
абзал иш лаб чиқариш га мўлж алланган “ Кофра” (495 минг доллар) 
ҳам да Тошкент шахридаги реклама ва тақдим от хизмати кўрсатиш га 
мўлж алланган “ЖС Д еко Уз” (1,05 млн доллар) қўш ма корхоналари- 
ни кўрсатиб ўтиш мумкин.
Ўзбекистонда франциялик сармоядорлар иштирокида 15 та қўшма 
корхона тузилиб, фаолият кўрсатмоқца. Ф ранциянинг 15 комланияси 
Ўзбекистонда ўз ваколатхонасини очган. Ф ранциялик ишбилармон 
ва сармоядорлар Ўзбекистоннинг ёқилги-энергетика. кимё, қишлоқ 
хўжалиги, автомобилсозлик, сайёхлик, фармацевтика, қурилиш ма- 
териаллари ишлаб чиқариш, озиқ-овқат саноати каби соҳаларига, 
Навоий эркин-индустриал иктисодий зонасидаги қурилишла*рга ўз 
маблағларини таш лаганлар
179


IV Б О Б . 1945-2010 ЙИЛЛАРДА Г ЕРМ А Н И Я
1- §. Г ер м ан и яд а маъм урий-худудий 
б о ш к ар у в ти зи м и
Европанинг марказида жойлаш ган Германия Ф сдератив Респуб- 
ликасининг ер майдони - 356,96 квадрат километр; аҳолиси - 84 
млн киши; давлат тили - олмон тили; п ойтахти - Берлин (1999 йил 
ию лдан); пул бирлиги - евро (2002 йил 1 январдаи); давлат тузу- 
ми - П арламеитар-демократик республика; давлат тузилиш и - 16 та 
зсмел (улка)даи иборат фсдератив давлат;
Давлат бошлиги - П резидент; хукум ат бош лиги - Канцлер; пар­
лам ент икки палата: Бундестаг ва Бундесратдан иборат. Парламент- 
да С оциал-дсмократлар партияси, Х ристиан демократлар иттифоқи 
ва Л ибераллар партияси купчиликии таш кил этади. Кейинги Пар­
лам ент сайловлари 2010 йилда бўлиб ўтди. Иктисоди - эркин бозор 
иктисоди. Ялпи ички м а ҳ с у л о т- 1940 млрд доллар; ахоли ж он боши- 
га - 30 150 доллар (2005 й.); йиллик ўсиш - 2 . 8 ф оиз (2008 й.). Ялни 
ички маҳсулот етиш тириш бўйича дунёда учинчи ўринда (2006 й.).
Иккинчи жахон уруш и н ин гтугаш и билан олмон зам инида иккита 
давлат: 1949 йил май ойида Германия Ф сдератив Республикаси, ок- 
тябрда эса Германия Д ем ократик Республикаси таш кил топди. 1949 
йил 23 майда кабул қилинган Ғарбий Германиянинг Асосий Қонуни 
мамлакатни “демократик ва ижтимоий фсдератив давлат" деб эълон 
килди. Унга кура, давлат фсдератив бирлик (земел)лардан таш кил 
топди. Дархақиқат, орадан кирк йил утиб. 1990 йил 3 октябрда ГФ Р 
ва ГДР кўш илиш идан ягона Германия давлати кайта дунёга келди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish