" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I


Birinchi bosqich  — qonunchilik tashabbusi



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet257/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

Birinchi bosqich  — qonunchilik tashabbusi.

  Q o n u n n i  yaratish jara y o n i, 

y a ’ni  q o n u n   chiqaruvchi  organ  doirasidagi  bevosita  faoliyat  q o n u n c h ilik  

tashabbusi  r o ‘yobga  chiqishidan  boshlanadi.



Qonunchilik  tashabbusi  huquqi  —

  K onstitutsiyada  belgilangan  vako­

latli  organlar,  tashkilotlar  va  shaxslar  to m o n id a n   m uayyan  q o n u n   loyi­

hasini  yoki  yangi  q o n u n   qabul  qilish  t o ‘g ‘risida,  sh u n in g d e k   q o n u n n i 

o ‘zgartirish  y o h u d   uni  b e k o r  qilish  t o ‘g ‘risidagi  taklifni  Oliy  Majlis  e ’ti­

boriga  ta q d im   etilishi  va  p a rla m e n t  to m o n id a n   bu  m asalani  belgilangan 

ta rtibda  k o ‘rib  chiqish  h aqida  tegishli  q a ro r  qabul  qilishdir.

M am lakatim iz  Asosiy  q o n u n id a   q o n u n   chiqarish ja ra y o n in in g   alohida 

bosqichi  hisoblangan  q o n u n c h ilik   tashabbusi  huquqi  o ‘zining  yuridik  ifo­

dasini  topgan.  E ’tiro f etish  lozimki,  q o n u n ch ilik   tashabbusi  Oliy  Majlisda 

em as,  balki  faqat  Q o n u n c h ilik   palatasida  ro ‘yobga  chiqariladi.

1  Q   a  r  a  n  g: 



М арченко  M .H .

  Т ео р и я   государства  и  права:  учебн и к.  —  М .:  “ П р о с п е к т ” ,  2008, 

С .552.

240



XI  B O B .   H U Q U Q   IJO D KO R LIG I

A m aldagi  q o n u n c h ilik k a   b in o a n   q o n u n c h ilik   tashabbusi  huquqiga 

0 ‘zbekiston  Respublikasining  P rezidenti,  o ‘z  davlat  h okim iyatining  oliy 

vakillik  o rg an i  o rq ali  Q o r a q a l p o g ‘isto n   R esp u b lik asi,  0 ‘zb e k isto n  

Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Q o n u n c h ilik   palatasi  deputatlari,  0 ‘zbe- 

kiston  Respublikasi  V azirlar  M ah k am a si,  0 ‘zbekiston  Respublikasining 

K onstitutsiyaviy  sudi,  Oliy  sudi,  Oliy  x o ‘jalik  sudi,  Bosh  prokurori  ega- 

dirlar.  Bu  h u q u q   q o n u n c h ilik   tashabbusi  huquqi  subyektlari  to m o n id a n  

q o n u n   loyihasini  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  Q o n u n c h ilik  

palatasiga  kiritish  orqali  am alga  oshiriladi  (K onstitutsiyaning  8 3 -m o d - 

dasi).

J u m la d a n ,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  o ‘zining  q o n u n ch ilik  



ta s h a b b u s i  h u q u q id a n   f o y d a la n ib ,  2 0 0 6 -y iln in g   8 -n o y a b r id a   Oliy 

M ajlisning  Q o n u n c h ilik   palatasiga  “ D avlat  boshqaruvini  yangilash  va 

y a n a d a   dem okra tla shtirish  h a m d a   m a m lak a tn i  m odernizatsiya  qilishda 

siyosiy  partiyalarning  rolini  kuchaytirish  t o ‘g ‘risida”gi  konstitutsiyaviy 

q o n u n   loyihasini  kiritdi1.  U sh b u   q o n u n   u m u m x a lq   m u h o k a m a s id a n   s o ‘ng 

2007-yil  11-aprelda  qabul  qilindi.  S h u ningdek,  2008-yil  12-noyabrda  Oliy 

M ajlisning  Q o n u n c h ilik   palatasiga  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti 

to m o n id a n   “ saylov  t o ‘g ‘risidagi  q o n u n   hujjatlari  takom illashtirilishi 

m un o sab ati  bilan  0 ‘zbekiston  Respublikasining  ayrim   q o nunlariga  o ‘zgar- 

tish  va  q o ‘s h im c h a la r  kiritish  h a q id a ”gi  q o n u n   loyihasi  kiritildi.  U  shu  yil- 

ning  19-noyabrida  Q o n u n c h ilik   palatasi  to m o n id a n   qabul  qilindi.  2008- 

yil  4 -d e k a b rd a   S enat  to m o n id a n   m a ’q u llan d i2.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Q o n u n c h ilik   palatasi 

t o ‘g ‘risidagi  q o n u n n in g   2 7 -m o d d asi  “ Q o n u n c h ilik   ta sh ab b u si”  d eb  n o m - 

lanib,  u n d a   yuqoridagi  konstitutsiyaviy  n o r m a   quyidagi  q o id a  bilan  y a n a ­

d a  aniq  holga  keltirilgan:  “ D avlat  d a ro m a d larin i  kam aytirish  yoki  davlat 

xarajatlarini  k o ‘paytirish,  sh u n in g d ek   budjet  m oddalari  b o ‘yicha  o ‘zgar- 

tishlarni  naza rd a  tutuvchi  q o n u n la rn in g   loyihalari  faqat  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  V azirlar  M ah k am a sin in g   ijobiy  xulosasi  b o ‘lgan  ta q d ird a  ki- 

ritilishi  m u m k in ”  ( 2 7 -m o d d a n in g   2-qismi).

1  X alq  so ‘zi.  2006.  9-noyabr.

2  X alq  so ‘zi.  2008.  5-dekabr.

241



DAVLAT  VA  H U Q U Q   NAZARIYASI

Q o n u n c h ilik   tashabbusi  huquqiga  ega  b o i g a n   subyektlarning  q o n u n  

loyihasini  parla m en tg a  kiritishi  va  u n i  к о ‘rib  chiqish  tartibi  “ 0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  Majlisi  Q o n u n c h ilik   palatasining  R eglam enti  t o ‘g ‘risi- 

d a ”gi  q o n u n d a   belgilab  berilgan.  X ususan,  m a z k u r  R eg lam en tn in g   12- 

m o d d a sid a  quyidagi  q o id a lar  b ay o n   etilgan:

Q o n u n   loyihasini  Q o n u n c h ilik   palatasiga  q o n u n c h ilik   tashabbusi 

huquqiga  ega  b o i g a n   subyektlar  kiritadilar.

Q o n u n   loyihasini  Q o n u n c h ilik   palatasiga  kiritishda  quyidagilar  ta q d im  

etilishi  kerak:

1)  q o n u n   loyihasiga  uning  konsepsiyasi  bayon  qilingan  holdagi 

tushuntirish  xati;

2)  o ‘zgartishlar  va  q o ‘sh im c h a la r  kiritish  t o ‘g ‘risidagi,  shu n in g d ek  

q o n u n   loyihasi  kiritilishi  bilan  b o g l i q   q o n u n la rn in g   o ‘z  kuchini  y o ‘q o t- 

g an  d eb  topish  t o ‘g ‘risidagi  q o n u n   loyihasi;

3)  o ‘zgartirilishi,  q o ‘sh im c h a la r  kiritilishi,  o ‘z  k u ch in i  y o ‘q otga n  deb 

topilishi  yoki  qabul  qilinishi  lozim   b o i g a n   q o n u n   osti  hujjatlarining 

r o ‘yxati;

4)  m o d d iy   xarajatlarni  talab  qiladigan  q o n u n   loyihalari  u c h u n  

moliyaviy-iqtisodiy  asoslar;

5)  davlat  darom a d larin i  kam aytirish  yoki  xarajatlarini  k o ‘paytirishni, 

shuningdek,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Davlat  budjeti  m o d d a lari  b o ‘yicha 

o ‘zgartirishlarni  naza rd a  tu tu v ch i  q o n u n   loyihalari  yuzasidan  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  V azirlar  M ah k am a sin in g   xulosasi.

Q o n u n   loyihasi  Q o n u n c h ilik   palatasi  to m o n id a n   birinchi  o ‘qishda 

qabul  qilinguniga  q a d a r  u n i  kiritgan  q o n u n c h ilik   tashabbusi  h u q u q in in g  

subyekti  loyiha  m a tn in i  o ‘zgartirish  yoki  o ‘zi  kiritgan  q o n u n   loyihasini 

qaytarib  olish  h uquqiga  ega.

M am la k a tim iz d a   ikki  palatali  p a rla m e n t  tizim iga  o ‘tilgach,  q o n u n c h i­

lik  tashabbusini  am alga  oshirishning  puxta  h u q u q iy   bazasi  yaratildi.  2006- 

yilning  11 -o k tab rid a  “ 0 ‘zbekiston  Respublikasining  q o n u n   loyihalarini 

tayyorlash  va  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Q o n u n c h ilik  

palatasiga  kiritish  tartibi  t o ‘g ‘risida”gi  q o n u n i  im zolanib,  k u chga  kiritildi.

242



XI  B O B .   HU Q U Q   IJO D KO R LIG I

Q o n u n c h ilik   tashabbusi  h u q u q in i  am alga  oshirishning  b a rc h a   yuridik  va 

tashkiliy jihatlari  m a z k u r  q o n u n d a   batafsil  belgilab  berildi.


Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish