" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I

birinchisi  —

  q o n u n n in g   O kzbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining 

Q o n u n c h ilik   palatasi  to m o n id a n   qabul  qilinishi  va  S enat  to m o n id a n  

m a ’qullanishi;

ikkinchisi  —

  q o n u n n in g   u m u m x a lq   ovoz  berishi  (referen d u m )  yofli 

bilan  qabul  qilinishi.

Q o n u n   ovoz  berish  y o ‘li  bilan  qabul  qilinadi.  Q o n u n   loyihasiga  ovoz 

berish  u ch  xil  shaklda  am alga  oshiriladi:  1)  m o d d a m a - m o d d a ;  2)  b o ‘lim 

yoki  b o b   b o ‘yicha  a lo h id a-alo h id a;  3)  loyiha  t o ‘lig‘icha  ovozga  q o ‘yiladi.

H a r  bir  q o n u n n i  qabul  qilish  c h o g ‘ida  ovoz  berish  tartibi  Oliy  Majlis 

palatalari  to m o n id a n   alohida  belgilanadi.  Q o n u n la rn i  qabul  qilishning, 

o v o z   b e ris h n in g   u m u m iy   q o id a la ri 

0 ‘z b e k isto n  

R esp u b lik asin in g  

K onstitutsiyasi  va  Oliy  Majlis  palatalarining  am aldagi  Reglam entlarida 

belgilab  berilgan.  Q o n u n   Q o n u n c h ilik   palatasi  to m o n id a n   p alata  d e p u ta t­

lari  u m u m iy   sonining  k o ‘pchilik  (y arm idan  ortiq)  ovozi  bilan  qabul  qili-

245

---

DAVLAT  VA  HU Q U Q   NAZARIYASI

nadi.  Okzbekiston  R e s p u b lik a s in in g   K on stitu tsiy asi,  k o n stitusiyaviy 

q o n u n n i  qabul  qilish,  ularga  o ‘zgartishlar  va  q o ‘s h im c h a la r  kiritish 

t o ‘g ‘risidagi  q o n u n la rn i  qabul  qilish  u c h u n   Q o n u n c h ilik   palatasi  d e p u t a t­

lari  u m u m iy   sonining  u c h d a n   ikki  qism id an   iborat  k o ‘pchilik  ovozi  talab 

qilinadi.

Q o n u n c h ilik   palatasi  t o ‘liq  yuridik  kuchga  ega  b o ‘lgan  hujjat  qabul 

qila  olishi  u c h u n   dep u tatla rn in g   m u ayyan  qismi  majlisda  h o zir  b o ‘lishi  va 

ovoz  berishda  ishtirok  etishi  talab  qilinadi.  Y u q o rid a  t a ’kidlaganim izdek, 

q o n u n la r   “ Q o n u n c h ilik   palatasi  deputatlari  u m u m iy   sonining  k o ‘pchilik 

ovozi  b ila n ”  qabul  qilinadi.  Bu  yerda  m a n a   shu  “ k o ‘pchilik  o v o z ”  degan 

iboraga  aniqlik  kiritish  lozim.  Z e ro ,  p a rla m e n ta riz m   tajribasida  b u   b o r a ­

da  aniq  m e z o n la r  mavjud.  J u m la d a n ,  “ nisbiy  k o ‘p ch ilik ” ,  “ oddiy 

k o ‘pchilik” ,  “ m u tla q   k o ‘p ch ilik ”  va  “ m alakali  k o ‘p ch ilik ”  tush u n ch alari 

q o ‘llaniladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  palatalarida  ovoz  berish 

d e m o k ra tik   ta rz da  am alga  oshiriladi.  A w a lo ,  h a r  bir  d e p u ta t  yoki  s e n a to r 

shaxsan  o ‘zi  ovoz  berish  h uquqiga  ega.  C h u n k i,  ovoz  berish  d e p u ta tn in g  

yoki  senatorning  o ‘z  fikrini,  u  yoki  bu  masalaga  shaxsiy  m u n o sab atin i 

bildirishi,  irodasini  ifoda  etishidir.  P a rla m e n t  a ’zosi  ovoz  berish  u c h u n  

boshqa  ham kasbini  vakil  qilishi  m u m k in   emas.

P a rla m e n tn in g   h a r  ikki  palatasida  ovoz  berish  tartibi  ularning 

R eglam entlarida  belgilab  q o ‘yilgan.

U n g a  asosan  0 ‘zbekiston  xalq  deputatla rin in g   (senatorlarining)  k a m i­

da  b esh d a n   bir  qismi  talabiga  muvofiq  palatalarning  majlisida  elektron 

ta rm o q d a n   foydalangan  h o ld a  yoxud  d e p u ta tla r  (senato rlar)n in g   nom lari 

yozilgan  byulletenlarni  topshirish  y o ‘li  bilan  n o m m a - n o m   ovoz  berish 

o ‘tkaziladi.  Byulletenlarda  “ y o q la y m a n ” ,  “ q a r s h im a n ”  yoki  “ b e ta ra fm a n ” 

degan  s o ‘zlar  b o ‘ladi.  D e p u ta t  yoki  se n a to r  byulletendagi  a n a   shu  so‘zlar- 

d a n   birini  qoldirib,  qolganlarini  o ‘chirishi  kerak.  O vozlarni  hisoblab 

chiqish  paytida  y u qorida  k o ‘rsatilgan  s o ‘zlarning  b itta d a n   o rtig‘i  qoldiril- 

gan  yoki  h a r  uchala  s o ‘z  o ‘chirib  ta shlangan,  yo  b o 4 m a s a   k o ‘zda  tutil- 

m agan  q a ro r  varianti  yozib  q o ‘yilgan  byulletenlar  haqiqiy  em as  d eb  t o p i­

ladi.

246

---

XI  B O B .   HU Q U Q   IJO D KO R LIG I

Q o n u n la r   u m u m x a lq   ovoz  berishi  (referen d u m )  orqali  h a m   qabul  qili­

nadi.  Q o n u n c h ilik   palatasi  qabul  qilgan  q o n u n   o ‘n  kun  ichida  Senatga 

k o ‘rib  chiqish  u c h u n   yuboriladi.  Senatga  q o n u n   bilan  birga  q o n u n   loyi­

hasini  Q o n u n c h ilik   palatasiga  kiritish  c h o g ‘ida  ta q d im   etilgan  hujjatlar 

h a m   yuboriladi.