" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I

rejim

  turlari  farqlanadi. 

Liberal  rejimda

  davlat  hokim iyati  saylovlar  y o ii 

bilan  shakllantiriladi,  hokim iyatning  taqsim lanishi  am al  qiladi  ham da 

shaxs  bilan  davlat  o ‘rtasidagi  nisbatda  ustuvorlik  shaxs  tom onida  bo ‘ladi. 

Liberal  rejim ning  o ‘ziga  xos  xususiyati  shundaki,  inson  o ‘z  mulki,  huquq 

va  erkinliklariga  ega  b o ia d i,  iqtisodiy  jih atd an   m ustaqil,  siyosiy  erkin 

harakat  qiladi  ham da  so‘z,  fikr  alm ashish  va  m ulk  shakllari  erkinligi  e ’lon 

qilinadi.

Liberal-demokratik  rejimda

  barcha  odam larning  tengligi  va  ozodligi 

e ’tiro f etilib,  davlatni  boshqarishda  xalqning  keng  ishtiroki  ta ’m inlanadi. 

F uqarolar  huquq  va  erkinliklarining  iqtisodiy  asoslari  kafolatlanadi. 

Shuningdek, jam iyat  ishlarini  boshqarish  va  huquqiy  norm alam i  yaratish- 

da  xalq  yalpi  ravishda  ishtirok  etadi  ham da  ijro  organlari  ustidan 

jam oatchilik  nazorati  o ‘rnatiladi.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  mustaqillikka 

erishgandan  keyin,  davlatni  boshqarishda  prezidentlik  instituti joriy  etildi. 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  boshqaruv  shakli  b o ‘yicha  prezidentlik  respub­

likasi  shaklidagi  davlat,  tuzilish  shakli  b o ‘yicha  oddiy  —  u n itar  davlatdir, 

siyosiy  rejim iga  k o ‘ra,  d e m o k ra tik   tartibdagi  davlat.  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  mustaqillikka  erishgan  kunidan  boshlab  hozirgi  kunga  qadar 

o ‘zin in g   m ustaqil  taraq q iy o t  y o ‘lini  tan lab   oldi. 

Bu 

Prezident

I.A .K arim ovning:  “ 0 ‘zbekistonning  o ‘z  istiqlol  va  taraqqiyot  yo ‘li”  riso- 

lasida  ham   ko ‘rsatib  o ‘tilgan.  Bu  risolada  yosh,  suveren  davlat  rivojla- 

nishining besh  tam oyili  belgilab  berilgan:  —  iqtisodning  siyosatdan  ustun­

ligi,  davlat  —  bosh  islohotchi  ekanligi,  qonu n   ustuvorligi,  islohotlarning 

bosqichm a-bosqich  amalga  oshirilishi  va  kuchli  ijtim oiy  siyosat  yuritilishi. 

U nga  ko‘ra,  0 ‘zbekiston  o ‘z  taraqqiyot  yo‘lida  um um insoniy  qadriyat- 

larni  qayta  tiklash,  inson  huquq  va  erkinliklari  ustuvorligini  tan  olish 

asosida  xalqaro  va  milliy  davlatchilik  tajribalariga  asoslanib,  kelgusida 

dem okratik  huquqiy  davlat  va  fuqarolik jam iyatini  barpo  etadi.

1991-yilning  31 -avgust  kuni  o ‘zbek  xalqining  o ‘z  taqdirini  o ‘zi  belgi- 

lash  huquqi  amalga  oshdi  —  0 ‘zbekiston  Respublikasining  davlat  mus- 

taqilligi  e ’lon  qilindi.  Respublika  barcha  ko ‘p  millatli  aholisining  xohish- 

irodasi  “ 0 ‘zbekiston  R espublikasi  davlat  m ustaqilligining  asoslari 

to ‘g ‘risida”  gi  konstitutsiyaviy  qonu n d a  m ustahkam landi  ham da  um um -

99

---

DAVLAT  VA  HU Q U Q   NAZARIYASI

xalq  referendum ida  o ‘zining  yakdil  tasdig‘ini  topdi.  M ustaqillik  q o ‘lga 

kiritilishi  bilan  m am lakatda  darhol  dem okratik  huquqiy  davlat  asoslari 

vujudga  keltirila  boshladi.  R espublikada  hokim iyatning  qon u n   chiqaruv­

chi,  ijro  etuvchi  va  sudlov  hokim iyatlariga  b o ‘linishi  tam oyili  am al  qil- 

moqda.  Ikki  palatali  parlam entning  qaror  topishi  (2004-yil  dekabr  — 

2005-yil  yanvar)  davlatchiligim iz  taraqqiyotida  yangi  bosqichni  boshlab 

berdi.  Oliy  M ajlisning  Q onunchilik  palatasi  va  Senatining  huquqiy  asosi- 

ni  vujudga  keltirish  m aqsadida  “ 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining 

Q o n u n ch ilik   palatasi  to ‘g ‘risid a” ,  “ 0 ‘zbekiston  R espublikasi  O liy 

M ajlisining  Senati  to ‘g‘risida”  ham da  “ 0 ‘zbekiston  Respublikasining 

Konstitutsiyasiga  o ‘zgartish  va  q o ‘shim chalar  kiritish  to ‘g ‘risida”  konsti­

tutsiyaviy  qon u n lar  qabul  qilindi.  B ulam ing  ham m asi  qon un   chiqarish 

ishini  yanada  faol  yo‘lga  q o ‘yishni  taqozo  etadi.  Davlat  boshqaruvining 

yangi  tizim i  shakllandi.  Boshqaruvning  prezidentlik  respublikasi  shakli  bu 

tizim ning  o ‘zagi  b o ‘ldi.  Joylardagi  boshqaruv  tizim ida  viloyatlar,  tu m an - 

lar  va  shaharlarda  hokim lik  lavozimlari  jo riy   etildi.  Q onun  ustuvorligini, 

qonun  oldida  barcha  fuqarolam ing  tengligini  ta ’m inlovchi  sud  hokim iya­

tini  qayta  tashkil  etish  va vakolatlarini  yanada  kengaytirish  ishlari  faol  olib 

borilm oqda.  Prezident  I.  A.  Karimov  “ 0 ‘zbekiston  boshqa  davlatlar 

taraqqiyoti  jarayonida  to ‘plangan  va  respublika  sharoitiga  tadbiq  qilsa 

bo ‘ladigan  barcha  ijobiy  va  maqbul  tajribalardan  shak-shubhasiz  sam arali 

foydalanadi” ,  —  deb  ta ’kidladi1.

1 

Karimov  I.A.

  0 ‘zbekiston:  m illiy  istiqlol,  iqtisod,  siyosat,  m afkura.  T.  1.  —  Т .,  1996.  40-b.

100

---