― pul va banklar ‖ fanidan 2017/2018 o‗quv yili uchun mo‗ljallangan



Download 4,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/339
Sana31.12.2021
Hajmi4,72 Mb.
#258318
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   339
Bog'liq
pul va banklar

Uchta motivning birlashishi

39

  

Pulga  talabning  3  ta  motivini  birlashtirib  Keyns  aniq  nominal  va  haqiqiy 

kattaliklarni  ajrata  oldi.  Pulga  bo‗lgan  narx  unga  nima  sotib  olish  mumkinligi 

bilan aniqlanadi. Masalan agar iqtisodiyotdagi o‗rtacha narx ikki barobar oshsa 

o‗sha nominal pul miqdoriga ikki barobar kamroq tovar va xizmatlarni sotib olish 

mumkin.  Keyns  ta‘kidlar  ediki  ma‘lum  miqdordagi  pul  qoldig‗lariga  egalik 

qilishga  harakat  qilishadi(haqiqiy  ifodadagi  pul  miqdori)  bu  pulning  haqiqiy 

                                                 

39

 

The economics of money, banking and financial markets / Frederick S. Mishkin, European 



edition, 2013. Page 450

 



miqdori yuqorida ko‗rgan uchta motiv bilan aniqlanadi va haqiqiy daromad Y ga 

bog‗liq va protsentli stavka I ga bog‗liq. Keyns pulga talab tenglamasini keltirib 

chiqardi,  likvidlikni  afzal  ko‗rish  funksiyasi  nomi  bilan  mashxur,  Shunga  ko‗ra 

real pul qoldiqlariga bo‗lgan talab M

d

/P bu funksiya i va Y



 

𝑀 

𝑁



 - + = / 0          yu  

‗-‘ va ‗+‘ belgilar manfiy bog‗liqlikni ko‗rsatadi real pul qoldig‗iga bo‗lgan 

talabni  protsent  stavka  i  dan  va  musbat  bog‗lanishni  real  daromad  Y  dan 

likvidlikni  afzal  ko‗rish  funksiyasi  pulga  talab  bo‗yicha  faktorlarni  isbotlaydi. 

Shunday qilib Keyns xulosa qildi : pulga bo‗lgan talab faqat daromadga bog‗liq 

emas  balki  protsent  stavkaga  ham  bog‗liq.  Mana  Shunda  Keynsning  nazariyasi 

Fisher  nazariyasidan  farq  qiladi  qaysiki  protsentli  stavkani  hisobga  olishmagan. 

Likvidlikka moyillik tenglamasini quyidagicha yozish mumkin : 

𝑃

 𝑀



′′

 ˜/aF 

Tenglikni ikki tarafini G ga ko‗paytirib va Mˆni M ga almashtirib(ular teng 

pul bozorida muvozanatli bo‗lgan holda): 

V

lm

 u

py 

-lp

y

o‗ 22.5 

Tenglamaga  ko‗ra,  Keynsning  nazariyasiga  ko‗ra  aylanish  tezligi  doimiy 

emas,  foiz  stavkaning  o‗zgarishi  bilan  tebranadi.  Pulga  talab  foizli  stavkaga 

teskari bog‗liqlikda, bundan kelib chiqadiki qachonki I ko‗paysa f(I,Y) tushadi, va 

aylanish tezligi kattalashadi. Boshqacha qilib aytganda foiz stavkalarning o‗sishi, 

kamroq  haqiqiy  pul  qoldiqlarini  o‗zida  ushlashga  undaydi,  berilgan  daromadlar 

bo‗yicha  va  aylanish  tezligi  o‗sadi.  Shunday  qilib,  likvidlikni  afzal  ko‗rish 

nazariyasidan quyidagi xulosaga kelinadi foiz stavkalardagi sezilarli o‗zgarishlar 

bo‗lsa  aylanish  tezligi  sezilarli  tebranadi.  Shuni  aytish  lozimki  22.5  tenglama 

aylanish  tezligining  o‗sish  tezligini  pasayishini  ko‗rsatadi  iqtisodiy  inqiroz 

paytida.  Buni  nima  bilan  izohlash  mumkin  ?  foiz  stavkalarning  sikilli  xarakteri 

haqida  bir  eslaylikchi.  iqtisodiy  yuksalish  paytida  foiz  stavkalar  ko‗tariladi, 

retsessiya  davrida  esa  pasayadi.  Lividlikni  ustun  ko‗rish  nazariyasiga  ko‗ra  foiz 

stavkalarning o‗sishi pul aylanish tezligi ortishiga olib keladi. Foiz stavkalarning 

o‗zgarishi  tebranish  bilan  bir  qatorda  ,  muvozanatli  aylanish  tezligining 

tebranishiga sharoit yaratadi.  

Spekulyativ  pulga  talab  modeli  aylanish  tezligi  tebranishining  boshqa 

sababini  ham  ochib  beradi.  Normal  darajadagi  foiz  stavkasining  o‗zgarishida 

pulga  bo‗lgan  talab  bilan  nima  sodir  bo‗ladi  ?  masalan  nima  bo‗ladi  agar 

odamlar kelajakda foiz stavkasining ko‗tarilishini kutishsa hozirgi kunga nisbatan 

?  foiz  stavkalarning  o‗sishining  kutilishi  bilan  birga  obligatsiyalarga  bo‗lgan 

narxlarning  tushishini  kutishadi  va  kapital  yo‗qotilishidan  qo‗rqishadi. 

Obligatsiyalardan  kutilayotgan  daromad  pasaymoqda,  alternative  usulda  pulni 

saqlashga  bo‗lgan  ehtiyojga  talab  ko‗payadi.  Natijada  ularga  bo‗lgan  talab 

oshadi.  Bu  shuni  anglatadiki  f(I,Y)  kattalashadi  va  aylanish  tezligi  kamayadi. 

Pulning aylnish tezligi o‗zgaradi kutilayotgan foiz stavkalarning o‗zgarishida; bu 

kutilishlarning  nomuvozanatliligi  nomuvozanat  pul  aylanish  tezligiga  olib  keladi. 

Bunga  yana  bir  sabab  nega  Keyns  aylanish  tezligini  doimiy  emas  deb 

hisoblashida. 


Demak keynchilik nazariyasining likvidlikni ustun ko‗rilishi, pul saqlashning 

3 ta motivni ko‗rib chiqadi: 

Transaksionli, ehtiyotkorlik motivi va spekulyativ. Ikkita motiv bo‗yicha pulga 

bo‗lgan  talabni  hisobga  olib,  Keyns  teskari  bog‗liqlikni  isbotladi,  spekulyativ 

motiv bo‗yicha foiz stavkasining darajasiga qarab. 

Keynchilik  pulga  talab  nazariyasidan  shunday  xulosaga  kelinadiki  aylanish 

tezligi  doimiy  emas,  u  foiz  stavkalarga  to‗g‗ri  bog‗langan,  qaysiki  kuchli 

tebranishga  moyil.  Keyns  nazariyasiga  ko‗ra  aylanishning  doimiy  emasligi  yana 

bir  narsa  bilan  isbotlangan,  foiz  stavkalarning  normal  darajasiga  nisbatan 

o‗zgarishlarning  kutilishi  pulga  talabni  o‗zgartiradi  va  shuningdek  ularning 

aylanish  tezligini  ham.  Shunday  qilib  Keynnsning  nazariyasi  klassiklarning 

miqdoriy  nazariyasini  shubha  ostiga  qoldiradi  ya‘ni  nominal  daromad  pul 

miqdorining o‗zgarishi bilan aniqlanadi.

40

 


Download 4,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish