Ўзбекистон республикаси номидан ҳ у к м



Download 24,27 Kb.
bet1/2
Sana13.07.2022
Hajmi24,27 Kb.
#788430
  1   2

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ НОМИДАН
Ҳ У К М

2022 йил апрель ойининг 1 куни Тошкент шаҳар жиноят ишлари бўйича Миробод туман суди, Миробод тумани “Абдулла Авлоний” МФЙ маъмурий биносида очиқ сайёр суд мажлисида, раислик қилувчи судья М.М.Гиясов, судья ёрдамчиси И.Усмановнинг котиблигида, тарафлардан давлат айбловчиси Миробод туман прокурорининг ёрдамчиси Ж.Козимов, судланувчи Р.Салимов ва унинг ҳимоячиси - адвокат Р.Бакиева, жабрланувчи Д.Содиқовларнинг иштирокида Салимов Ромиш Бахриддиновичга нисбатан №1-1002-2203/156-сонли жиноят ишини кўриб чиқди. Иш ҳужжатларига кўра:


Салимов Ромиш Бахриддинович (SALIMOV ROMISH BAXRIDDINOVICH), 1992 йил 15 июль куни Сурхондарё вилоятида туғилган, миллати ўзбек, Ўзбекистон фуқароси, маълумоти тугалланмаган олий, ажрашган, бир нафар фарзанди бор, муқаддам судланмаган, вақтинча ишсиз, Сурхондарё вилояти, Ангор тумани, “Наврўз” маҳалласи, Бобур кўчаси, 58а-уйда яшайди, иш бўйича 2022 йил 27 январь кунидан “муносиб ҳулқ-атворда бўлиш ҳақидаги тилхат” тарзидаги эҳтиёт чораси қўлланилган, айблов хулосаси нусхасини ўз вақтида олган,
Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 168-моддаси 2-қисми “а” банди билан айбланган.
Суд, судланувчи ва жабрланувчининг кўрсатувларини тинглаб, жиноят иши ҳужжатларини ўрганиб чиқиб ва ишда мавжуд бўлган далилларга баҳо бериб, қуйидагиларни


АНИҚЛАДИ :

Салимов Ромиш Бахриддинович ўзганинг мулкини алдаш ва ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан қўлга киритиш мақсадида 2019 йил март ойида Миробод тумани, Ойбек кўчаси, 59-уйда бўла туриб, фуқаро Д.Содиқовнинг ишончига кириб, унга бирга бизнес қилишни, ушбу бизнесдан яхшигина пул ажратиб беришини айтиб, алдаб, Хитой Халқ Республикасидан телефон аксессуарларни сотиб олиш учун деб 3.500 АҚШ долларини фирибгарлик йўли билан қўлга киритиб, берган ваъдасини бажармасдан пулларни ўзининг шахсий эҳтиёжларига ишлатиб юборган.


Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг маълумотномасига кўра, 2019 йил 19 март куни 1 АҚШ долларининг сўмга нисбатан қиймати 8.378 сўм 4 тийин, 3.500 АҚШ доллари 29.323.140 сўмни ташкил этиши аниқланган.
Судда судланувчи Р.Салимов, ўз айбига қисман иқрор бўлиб, 2014 йилдан 2018 йилга қадар бўлган вақт оралағида Тошкендаги Сингапур менежментини ривожлантириш институтида тахсил олгани, ўқишни молиявий сабабларига кўра оҳиригача тугата олмагани, ўқиш жараёнида у ушбу ўқишда ўқиган Д.Содиқов билан танишиб қолгани, у билан муносабатлари дўстона бўлганлиги, у Д.Содиқов билан ўқишдан сўнг ҳам ўзаро муносабатларини даъвом эттириб келгани, 2019 йилнинг июль ойининг бошларида у Д.Содиқовдан унга пул бериб туришини сўрагани, шу пайт у “Хасан” исмли шахс билан биргаликда кулолчилик цехини очиш ҳаракатида бўлганлиги, шунинг учун унга пул керак бўлгани, Д.Содиқовдан у 2500 АҚШ долларини 2 ой муддатга бериб туришини сўрагани, Д.Содиқов унга бир танишидан сўраб пулларни олиб беришини айтгани, бунинг эвазига ойига 500 АҚШ долларидан жами 1000 АҚШ доллари қилиб беришини айтгани, шундан сўнг 2019 йил 5 июль куни Д.Содиқов билан Миробод тумани, Ойбек кўчасида жойлашган ўқув марказида кўришишганлиги ва у ерда Д.Содиқовдан 2.500 АҚШ долларини олиб, ўзининг шахсий эҳтиёжларига ишлатиб юборгани, 2019 йил 5 август куни у Д.Содиқовнинг ўқув марказига бориб, унга 500 АҚШ долларини қайтариб бергани, шундан сўнг уни шахсий муаммолари сабабли қолган 2.000 АҚШ долларини қайтариб бера олмагани, бугунги кунда Д.Содиқовга 2.000 АҚШ доллари миқдорида пулларни бериши лозимлиги, кейинчалик Д.Содиқов унга бериши лозим бўлган ойлик 500 АҚШ долларидан жами 1.000 АҚШ долларини унга пулни олиб берган шахсга унинг ўрнига бериб юборганлиги, ҳозирда қилмишидан пушаймонлигини, етказилган зарарни 2.500.000 сўмини қоплаб бергани, қолган зарарни ҳам тез орада қоплаб беришини айтиб, унга енгиллик беришни суддан сўраб кўрсатув берди.
Судланувчи Р.Салимов, ўз айбига қисман иқрор бўлиб, кўрсатув берган бўлса-да, унинг айби қуйидаги далиллар билан исботланади.
Судда жабрланувчи Д.Содиқов қуйидагиларни, яъни у Сингапур институти талабаси бўлган даврида Р.Салимов билан танишиб қолгани, 2019 йил март ойларида Р.Салимов унинг олдига келиб бир бизнес бошлаб қўйганлигни бироқ унга ушбу бизнес учун пуллар кераклигини, Хитой Халқ Республикасидан телефон аппаратлари учун аксессуарларини олиб келиб Ўзбекистон Республикасида сотишини олган фойдадан 10 фоизини 2 ой муддатда чиқариб беришини айтиб ундан 3.500 АҚШ долларини сўрагани, у унинг таниши бўлганлиги учун, 2019 йил март ойларининг охирларида Миробод тумани, Ойбек кўчаси, 59-уйдаги ишхонасида 3.500 АҚШ долларини бергани, у 2 ой муддатда унга 3.500 АҚШ долларини ва фойдасини ҳам беришини айтиб ваъда бергани, Р.Салимов айтган 2 ой муддат ҳам ўтиб кетгани, у ундан пулларини сўрашни бошлаганида у унга турли бахоналар қилишни бошлагани, у пулларини сўраверганлиги сабабли у унинг олдига келиб пулларни олганлиги тўғрисида тилхат ёзиб бергани, бироз ўтиб эса у тўсатдан йўқ бўлиб қолгани, телефон рақамларига ҳам туша олмагани, аслида Д.Салимов ҳеч қандай бизнес ишлари билан шуғилланмагани, уни пулларини қўлга киртиш учун уни алдагани, ҳозирги кунга қадар унга етказилган зарардан 2.500.000 сўмни қоплаб берганлиги, қолган зарарни ундириб, Д.Салимовга озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган енгил жазо тайинлашни суддан сўраб кўрсатув берди.
Судланувчи Р.Салимовнинг айби, жабрланувчи ва гувоҳнинг берган кўрсатувларидан ташқари, қуйидаги далиллар билан яъни, Д.Содиқовнинг аризаси, тушунтириш хатлари, Р.Салимов томонидан ёзилган тилхат, гувоҳни сўроқ қилиш, юзлаштириш, шахсни фотосуратдан таниб олиш учун кўрсатиш баённомалар ашёвий далил деб эътироф этиш тўғрисида қарор ва бошқа асослантирилган далиллар йиғиндиси билан тўлиқ исботланади.
Суд, судланувчи Р.Салимовнинг жиноий қилмишларининг юридик квалификациясига баҳо бериб, шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2017 йил 11 октябрдаги 35-сонли “Фирибгарликка оид ишлар бўйича суд амалиёти тўғрисида”ги Қарорининг тушунтиришларини эътиборга олиб, дастлабки тергов органи томонидан унинг жиноий ҳаракатлари Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 168-моддаси 2-қисми “а” бандида назарда тутилган фирибгарлик, яъни алдаш ёки ишончини суиистеъмол қилиш йўли билан ўзганинг мулкини анча миқдорда қўлга киритишда ифодаланган жиноят аломатлари билан тўғри квалификация қилинган деб ҳисоблайди.
Суд, судланувчи Р.Салимовнинг айбига қисман иқрорлигини, қилмишидан пушаймонлигини, етказилган зарар қисман қопланганлигини Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 55-моддасига асосан жазони енгиллаштирувчи ҳолатлар деб топади.
Суд, судланувчи Р.Салимов мазкур жиноятни ғаразли ва бошқача паст ниятларда, илгари қасддан содир этган жинояти учун судланиб, қасддан янги жиноят содир этганини Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 56-моддасига асосан жазонинг оғирлаштирувчи ҳолат деб топади.
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2006 йил 3 февралдаги “Судлар томонидан жиноят учун жазо тайинлаш амалиёти тўғрисида” ги 1-сонли Қарорининг 3-бандига кўра, “Жиноят кодексининг 8, 54-моддалари мазмунига кўра, жазо адолатли бўлиши - ҳар бир ҳолатда индивидуал тайинланиши, жиноятнинг хусусияти ва ижтимоий хавфлилик даражасига, айбдорнинг шахсига, шунингдек жазони енгиллаштирувчи ва оғирлаштирувчи ҳолатларга мувофиқ бўлиши керак”-деб кўрсатилган.
Суд, судланувчи Р.Салимовга нисбатан жазо тури ва мейёрини тайинлашда, содир этилган жиноятларнинг хусусияти ва ижтимоий хавфлилик даражасини, шу билан бирга инсонпарварлик ва одиллик принципларига, шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2006 йил 3 февралдаги “Судлар томонидан жиноят учун жазо тайинлаш амалиёти тўғрисида”ги 1-сонли Қарори талабларидан келиб чиқиб, айбига қисман иқрорлигини, қилмишидан чин кўнгилдан пушаймонлигини, оилавий шароитини, етказилган моддий зарарнинг ўрни қисман қопланганлигини, унинг шахсини, муқаддам судланмаганлигини, жабрланувчи томонидан озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган енгилроқ жазо тайинлаб бериш ҳақидаги аризасини инобатга олиб, уни жамиятдан ажралмаган ҳолда тузалишига мумкин деган қатъий хулосага келиб, Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 168-моддаси 2-қисми санкцияси доирасида озодликни чеклаш жазосини тайинлашни лозим топади.
Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг маълумотномасига кўра, 2022 йил 1 апрель куни 1 АҚШ долларининг сўмга нисбатан қиймати 11.395 сўм 2 тийин, 3.500 АҚШ доллари 39.883.200 сўмни ташкил этади.
Суд, иш бўйича жабрланувчи Д.Содиқовга нисбатан етказилган моддий зарарнинг 2.500.000 сўми қопланганлигини инобатга олиб, судланувчи Салимов Ромиш Бахриддиновичдан жабрланувчи Содиқов Давронбек Равшан ўғли фойдасига 37.383.200 (ўттиз етти миллион уч юз саксон уч минг икки юз) сўм миқдорда моддий зарарни ундиришни лозим деб топади.
Юқоридагиларга асосан ҳамда Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг 454-457, 462-463, 465-468, 471-473 моддаларига амал қилган ҳолда, суд



Download 24,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish