Туркий қавмларнинг келиб чиқиши ва ёйилиши



Download 73,34 Kb.
Sana12.04.2022
Hajmi73,34 Kb.
#547257
Bog'liq
Ттухтабоев Нурилло ТУРКИЙ ҚАВМЛАРНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ ВА ЁЙИЛИШИ

ТУРКИЙ ҚАВМЛАРНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ ВА ЁЙИЛИШИ

Туркий элатларнинг кенг шарқий ҳудудларда қадим-қадим даврлардан буён яшаб, ўзларидан муносиб маданий из қолдириб келганлигини жуда кўплаб тарихий манбалар ҳам тасдиқ этади. Мўътабар Хитой манбалари, машҳур «Ўғизнома», Урхон-Энасой ёзувлари, Култегин битиклари бунга ишончли гувохдир.

Туркий элатларнинг кенг шарқий ҳудудларда қадим-қадим даврлардан буён яшаб, ўзларидан муносиб маданий из қолдириб келганлигини жуда кўплаб тарихий манбалар ҳам тасдиқ этади. Мўътабар Хитой манбалари, машҳур «Ўғизнома», Урхон-Энасой ёзувлари, Култегин битиклари бунга ишончли гувохдир.

Туркий элатларда яшовчи қабилалар


Олтой, Тува ҳамда уларга туташ ҳудудларда
Уғиз
Карлуқ
Тўққиз уғиз
Ўттуз татар
Арғу
Китан
Турк
Ашин
Толис
Уйғур

Турк хоқонлигидаги бошқарув тизими

Турк хоқонлигидаги бошқарув тизими ўзига хос феномен бўлиб, унинг асосий хусусиятлари қуйидагиларда намоён бўлган. Турк хоқонлигида бутун салтанат устидан олий ҳукмронликни хоқон амалга оширган. Осмон (Тангри), ер ва сув кучи, хоқон иродаси турк халқи учун ғоявий асос вазифасини ўтаган. Қадимги туркларда хоқон бирлик, озодлик ва мустақиллик рамзи бўлиб, хоқонлик ҳудудида ягона улуғ хоқоннинг ҳукумронлик қилиши шарт ҳисобланган. Туркий битикларга кўра, хоқон Тангри (худо) ва будун (халқ) ўртасидаги воситачи ҳисобланган. У нафақат ўз халқи, балки ўзига тобе бошқа элатлар ҳақида ҳам қайғуриши лозим бўлган. Ушбу иддаодан унга тобе ўлкаларда содир бўлган исёнларни бостиришда самарали фойдаланилган.


Суғдни ихшид Тайшеби (600 йилгача)
Ғарбий Турк хоқонлигини эса Чўли (Шели) (600-611)
Истеми ябғунинг набираси
Шегуй (Шихэй) хоқонлар (611- 618)
Каймочжо (Кюе-му-чжи) (600-620)

Хулоса

  • Хулоса ўрнида шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, Марказий Осиёда Турк хоқонлиги томонидан кўчманчилик анъаналарига хос бошқарув тизими жорий этилган бўлиб, ушбу омил минтақадаги бошқарувга оид сиёсий жараёнлар жадаллашувида ижобий аҳамият касб этди.
  • Оқибатда ўлка бошқарувида янгича тартиб ва унвонлар жорий этилди. Шунингдек, Хоқонлик бўйсундирилган ўлкаларни бошқаришда баъзи маҳаллий сулола вакилларини ҳам жалб этиб, улардан ўлпон олиш эвазига итоатда сақлаб турган. Натижада ўтроқ ўлкаларда сиёсий барқарорлик ва иқтисодий тараққиёт бирмунча таъминланган. Хуллас, Марказий Осиё бу даврда Ғарбий Турк хоқонлигига тобе бўлсада, ундаги иқтисодий ривожланиш суръатлари анчагина жадал бўлган.

Download 73,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish