Toshkent farmatsevtika instituti ijtimoiy fanlar kafedrasi



Download 1.61 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/257
Sana22.10.2020
Hajmi1.61 Mb.
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   257
Sub‟ektiv  omillar  -  insonning  ichki  imkoniyatlari,  aql-idroki,  qobiliyati  ko‗zg‗oladi,  bularning 
barchasi  tafakkur  izmiga  bo‗ysunib  rivojlanish.  yuksalib,  muvaffaqiyat,  samara  kabi  tushunchalarda 
ifodalangan boyliklar va qadriyatlarni yuzaga keltiradi. SHu tariqa inson omili jamiyag taraqqiyotida hal 
qiluvchi  kuchga  aylanadi,  bu  hakiqatni  to‗tri  tushunmaslik,  uning  roliga  etarli  e‘tibor  bermaslik  inson 
omilini faollashtirish uchun barcha chora-tadbirni ko‗rmaslik tushkunlikka olib keladi. 
YAqin  o‗tmishdagi  voqealar  buning  yorqin  guvohidir.  Sobiq  Sovet  ittifoqida  inson  omilini 
faollashtirish  haqida  ko‗p  gapirilar  edi.  Kompartiya        va        hukumat        qarorlarida,          iqtisodiy    


49 
 
rivojlanishga bag‗ishlangan risolalarda inson omilini  faollashtirish ijtimoiy taraqqiyotning  hal qiluvchi 
kuchi  ekanligi  qayta-qayta  uqtirilardi,  Ammo  amalda  inson  omilini  faollashtirish  uchun  zarur  shart-
sharoitlar  yo‗q  edi.  Markazlashgan  rejali  iqtisodda  yashlab  chiqaruvchi  o‗zining  ishlab  chiqargan 
mahsulotining‗  oxirgi  natijalaridan  manfaatdor  emasdi,  ishlab  chiqarishni  boshqarishda  ham,  moddiy 
ne‘matlar ishlab chiqarish jarayonida ham, tovarlar realizatsiyasida ham inson erkin fikrlay olmas, erkin 
harakat qila olmas, erkin, mustaqil ravishda qarorlar qabul qila olmas edi. 
SHu  bois  sobiq  totalitar  tuzumning  yakka  hukmron  mafkurasi  ta‘siri  natijasida  kishilarimiz 
xarakteriga va ularni faollashtirishga putur etgan edi. Haqiqatga ishonmaslik, o‗z ijodiy mehnati zavqini 
tuymaslik,  loqaydlik,  fikrsizlik,  ruhsizlik  kabi  illatlar  jamiyatda  ildiz  otgan  edi.  SHuning  uchun  ham, 
mustaqillikka  erishilg‗an  dastlabki  kundanoq,  shaxsni  tafakkur  mustaqilligiga,  o‗zini  o‗z  miyasidag‗i 
totalitar  sarqitlardan  tozalashga  asosiy  e‘tibor  berildi.  YA‘ni  inson  mustaqil  bo‗lmay  turib  faol, 
faolliksiz  mustaqil  bo‗lmaydi.  Davlatimiz  rahbari  I.A.Karimov  O‗zbekiston  Konstitutsiyasida  "jamiki 
dunyoviy  ne‘matlar  orasida  eng  ulugi  -  inson  degan  fikrni  ilgari  surdik",  -deganda  haqdir.  SHuning 
uchun  ham  YUrtboshimizning  2002  yil  29  avgustda  ikkinchi  chaqiriq  Oliy  Majlisning  IX  sessiyasida 
so‗zlagan  dasturiy  ma‘ruzasida  inson  omilini  kuchaytirish  masalasiga  fuqarolik  jamiyatini  barpo 
qilishning ettinchi yo‗nalishi sifatida katta urg‗u berildi. Zero, O‗zbekistonda amalga oshirilayotgan "bu, 
barcha  isloxotl,rimizning  bosh  yo‗nalishi  va  samaradorligining  pirovard  natijasini  belgilab  beradigan 
inson  omili  va  mezonidir,  -  deydi  I.A.Karimov.  Bu  -  o‗ylaymanki,  demografik  va  boshka  milliy 
xususiyatlarni xisobga olgan xolda kuchli ijtimoiy siesat olib borish demakdir.  
Prezidentimiz  tomonidan  YAngi  yylni  Inson  va  uning  manfaatlari  bilan  bog‗liq  -  «Oila  yili», 
«Ayollar  yili»,  «Sog‗lom  avlod  yili»,  «Onalar  va  bolalar  yili»,  «Qariyalarni  qadrlash  yili»,  «Obod 
mahalla  yili»,  «Mehr-muravvat  yili»  deb  belgilab  berilishi  davlat  siyosati  va  ezgu  an‘anaga  aylandi. 
Buning siyosiy va ma‘rifiy ahamiyati shundan iboratki, yil davomida insonga e‘tibor qaratiladi va uning 
qadr-qimmati  e‘zozlanadi,  odamlarning  turmush  farovonligini  yanada  yaxshilash,  mehr-oqibatni 
kuchaytirish maqsadida ko‗pdan-ko‗p xayrli ishlar amalga oshiriladi. 
Xulosa  o‗rnida  shuni  aytish  mumkinki,  bugungi  kunda  O‗zbekistonda  adolatli,  kuchli  fuqarolik 
jamiyatini  shakllanishida,  ozod  va  obod  Vatan,  erkin  va  farovon  hayotni  qurishda,  iqtisodiy 
islohotlarning  samarali  bo‗lishida  inson  omili  muhim  o‗rin  tutadi.  Zero,  mamlakatimiz  iqtisodiyoti 
rivojlanishini inson omilisiz tasavvur  qilish qiyin. Inson  omilining  ham kasbiy,  ham g‗oyaviy jihatdan 
kuchaytirilishi  iqtisodiyotni  yuksak  darajaga  ko‗taradi.  Agarda  iqtisodiyotning  inson  kasbiy  jihatdan 
yuksak malakali  bo‗lsa-yu,  g‗oyaviy  jihatdan noqis bo‗lsa-chi? Bunda iqtisodiy jinoyatlar,  poraxo‗rlik, 
shartnomani  bajarmaslik,  soxta  tenderlik,  intizomsizlik,  tashmachilik,  mas‘uliyatsizlik,  loqaydlik  har 
qanday  gullab  yashnayotgan  iqtisodiyotni  kemirib  tashlaydi.  Demak  vijdoniylik,  mas‘uliyatlilik, 
mehnatsevarlik,  tashabbuskorlik,  vatanparvarlik,  halolik,  intizomlilik  nafaqat  ma‘naviy,  mafkuraviy, 
balki iqtisodiy omillar xam muhim ahamiyat kasb etadi. 
Milliy mafkuramizning asosiy maqsadlaridan biri - har tomonlama komil insonni tarbiyalashdash 
iborat.  Komil inson  esa,  bu -  ozod  shaxs,  erkin  fikr etuvchi, o‗z  xalqining  ideallari uchun kurashuvchi 
inson, o‗z Vataniga halol xizmat qiluvchi kishidir. Prezidentimiz Islom Karimov ta‘biri bilan aytganda, 
«bizning  asosiy  boyligimiz,  rivojlangan  davlat  tuzishga  olib  boradigan  yo‗ldagi  asosiy  tayanchimiz  - 
insondir. YUksak malakali va yuksak ma‘naviyatli insondir.  
Komil  inson  g‗oyasi  azal-azaldan  xalkimiziiig  zzgu  orzusi,  millat  ma‘naviyatining  uzviy  xismi 
bo‗lib kelgan. Zardushtiylikning mukaddas kitobi "Avesto"da xolol mezon komillikning asosiy mezoni 
sifatida  talqin  etilgan.  Komil  inson  g‗oyasi  islom  falsafasidan  oziqlanib,  yanada,  kengroq  ma‘no-
mazmun  kasb  etgan.  Ibn  Sino,  Beruniy,  Forobiy,  Navoiy  kabi  mutaffakirlarning  komil  insonni 
tarbiyalash xaqidagi fikrlari jamiyat tarakkiyotiga yangi ma‘naviy imkoniyatlar izlash  maksadlari bilan 
boshlangan.  Forobiy  fozil  shaxar  axolisi  xakidagi  g‗oyalarni  ilgari  surar  ekan,  shaxsning  ma‘naviy 


50 
 
kamolotini adolatli jamiyat kurishning asosiy sharti deb xisoblagan. 
Tariximizda  komillik  timsollari  ko„p:  Alpomish  -xalqimizning  ideal  qahramoni,  u  -  aql,  fahm-farosat, 
jismoniy  kamolot,  mardlik  va  vatanparvarlikning  badiiy  timsoli.  Hazrat  Navoiy  uchun  ideal  -  Farhod 
obrazi.  U  aqliy  va  jismoniy  kamolot  egasi.  Farhod  Naqshbandiyning  «Dil  ba  yoru,  dast  ba  kor» 
tamoyilini o„zida mujassam etgan shaxs. Oybekning «Navoiy» romanida esa Navoiy - ideal obraz. Ayni 
paytda u real tarixiy shaxs, komil insondir.
 
Komil  inson  xarakteri  qanday  bo‗lmog‗i  kerak,  degan  masala  bilan  Abu  Nasr  Forobiy, 
Muhammad  Muso  al-Xorazmiy,  Ahmad  al-Farg‗oniy,  Abu  Ali  ibn  Sino,  Abu  Rayhon  Beruniy,  Al 
Hakim  at-Termiziy,  Alisher  Navoiy,  Mirzo  Ulug‗bek,  Zahiriddin  Muhammad  Bobur  va  boshqa 
mutafakkirlar shug‗ullanib, muhim xulosalarni baen etganlar.  

Download 1.61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
davlat pedagogika
nomidagi toshkent
guruh talabasi
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
toshkent axborot
xorazmiy nomidagi
samarqand davlat
navoiy nomidagi
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
ta’limi vazirligi
nomidagi samarqand
vazirligi toshkent
Darsning maqsadi
Toshkent davlat
tashkil etish
Alisher navoiy
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
Ўзбекистон республикаси
matematika fakulteti
bilan ishlash
pedagogika universiteti
Nizomiy nomidagi
sinflar uchun
fanining predmeti
таълим вазирлиги
o’rta ta’lim
maxsus ta'lim
fanlar fakulteti
ta'lim vazirligi
tibbiyot akademiyasi
vazirligi muhammad
махсус таълим
Toshkent axborot
umumiy o’rta
haqida umumiy
Referat mavzu
ishlab chiqarish
pedagogika fakulteti
fizika matematika
universiteti fizika
Navoiy davlat