Texnika xavfsizligi



Download 1.92 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/7
Sana26.09.2019
Hajmi1.92 Mb.
1   2   3   4   5   6   7

tadqiqot qilish.   

1-jadval 

 

2.

  Har xil tovush ajratgich (izolyatsiyalovchi) to`siqlar  samarodorligini tadqiqoti.    



2-jadval 

№ 

t/r 



To`siqlar xili  

Tovush sathi, dBA 

Tovush  sathini pasayishi 

material 

qalinligi 

to`siqsiz 

to`siqli 

BA 


Eshitilishi 

  

  

  

  

  

 

  

  Har xil shovqin yutuvchi va shovqinni ajratuvchi (izolyatsiyalovchi) vositalarni samarodorligini 

solishtirish to`g’risida umumiy xulosa qiling.  



Shovqin va titrashning asoratlari. 

Inson uchun yoqimsiz bo`lgan har qanday  tovushlar  shovqin deb ataladi. 

SHovqin  va  tebranish  manbalariga  kompressorlar,  havo  almashtirgichlar,  maydalovchi  va 

saralovchi qurilmalar, quvurlardan yuqori bosimda o`tayotgan suyuqlik va gaz aralashmalarining 

tezlikdagi harakati kiradi. 

Davomli  shovqin  ta`sirida  insonning  eshitish  qobiliyati    pasayib  borib,  hattoki  kar  bo`lib 

qolishi  mumkin.  Undan  tashqari  insonning  markaziy  asab  tizimiga  ta`sir  etib,  ko`rish,  fikrlash 

qobiliyatini pasaytiradi  va charchashini tezlashtirib, jarohatlanishga olib keladi.    

Titrash  shovqinga  nisbatan  markaziy  asab  tizimiga  kuchliroq  ta`sir  o`tkazib,  yurak,  qon  – 

tomir  tizimlari  va  shuningdek  tananing  muvozanat  a`zolariga  salbiy  ta`sirini  ko`rsatib,  kasb 

kasalligi bo`lgan – tebranish yoki titrash kasalligini vujudga keltiradi

Shovqin va tebranishga qarshi kurashish usullari. 

Shovqin va tebranishga qarshi kurashishni mashina va mexanizmlar, texnologik jarayonlarni 

loyihalashning  dastlabki  bosqichlarida  boshlash  kerak.  Korxona  bosh  planini  tuzganda,  albatta 

shovqinga qarshi ba`zi chora-tadbirlar ko`rib qo`yilgan bo`lishi lozim. Bunda asosiy sershovqin 

Ko`rsatgichlar 

Oktov  kenglikni   o`rtacha geometrik chastotasiGts. 

63 

125 


250 

500 


1000 

2000 


4000 

8000 


SHovqinni 

yutuvchi 

yuzasiz  kamerada  tovush 

bosimini sathi L1, dB. 

 

 

 



 

 

 



 

 

SHovqinni 



yutuvchi 

yuzali  kamerada  tovush 

bosimini sathi L2, dB. 

 

 



 

 

 



 

 

 



Tovush  bosimi  sathini 

pasayishi (L1-L2) dB. 

 


tsexlarni  bir  joyga  joylashtirish,  agar  iloji  bo`lsa,  bunday  tsexlarni  ishlab  chiqarish  maydonining 

chekka tomonlariga joylashtirish  maqsadga  muvofiqdir. Sershovqin tsexlarni  boshqa tsexlardan 

tovush  o`tkazmaydigan to`siqlar  bilan  himoyalash kerak. Sexlarning  eshik va derazalari  tovush 

o`tkazmaydigan yoki kamroq o`tkazadigan maxsus materiallardan tayyorlangan bo`lishi zarur. 

Shovqin  va  tebranishga  qarshi  kurashishda  texnologik  jarayonlarni  to`g’ri  tanlash,  ya`ni 

jarayonda  ishtirok  etayotgan  mashina  va  mexanizmlarning  minimal  kuch  bilan  ishlashini 

ta`minlash  muhim  ahamiyatga  ega.  Moslama  va  mexanizmlarni  sifatli  yig’ish,  kuzatib  borish, 

tuzatish ishlarini rejali bajarish, shovqinning kamayishiga olib keladi.  

Shu maqsadda amaliy dalillar asosida tashkiliy va texnik tadbirlar ishlab chiqarilgan.  

Asosiy texnik tadbirlarga quyidagilar misol bo`la oladi: 

Tebranuvchi  mexanizmlarning  poydevori  asosiy  konstruktsiya  va  kommunikatsiya 

tizimlaridan  himoya  qilinishi,  tebranuvchi  mexanizm  va  asos  o`rtasiga  elastik  to`siq  o`rnatish, 

asos  yuzasini  tebranishni  yutuvchi  rezina  materiallar  bilan  qoplash,  sershovqin  mashina  va 

mexanizmlarning  harakatlantiruvchi  qismlarini  tovushini  to`sadigan  maxsus  g’ilof  bilan 

himoyalash va b.q. 

Ish  joylari,  asbob  -  uskunalar  va  qurilish  konstruktsiyalarini  mashina  mexanizmlar  hosil 

qiladigan tebranish ta`siridan saqlashning ijobiy usullaridan biri tebranishning to`siqlash usulidir. 

Bu  maqsadda  mexanizm  va  asos  o`rtasiga  elastik  element  o`rnatiladi.  Tebranish  «to`siqlari», 

amortizatorlari po`lat prujina, rezina va boshqa elastik materiallardan tayyorlanadi.  

Po`lat  prujinadan  tayyorlangan  amortizatorlar  uzoq  vaqt  xizmat  qilishi  bilan  birga  yuqori 

tebranishdan himoyalaydi.         

Rezinadan  tayyorlangan  amortizatorlar  prujina  amortizatorlaridan  farq  qilib,  ichki 

ishqalanish  koeffitsienti  katta  bo`lganligi  sababli  tebranishni  tezda  so`ndiradi.  Shuning  uchun 

ham ularning birga qo`shib ishlatish foydali deb hisoblanadi. 

Shovqinni  yo`qotish  va  undan  saqlanishda  qo`llanadigan  turli  tadbir-choralar,  masalan, 

harakatlanuvchi  qismlar  podshipniklari  holatini  o`z  vaqtida  tekshirish,  moylash,  detallar 

tutashgan joylarda bo`shliq bo`lmasligi, zarba bilan ishlaydigan qismlarni yo`qotish, aylanuvchi 

qismlarni  muvofiqlashtirish,  mexanizmlarning  qobiqlari  va  to`siqlari  qurilmalari  mustahkam 

o`rnatilganligini tekshirib turish ishlab chiqarishda katta ahamiyatga ega. 

Sanoat ishlab chiqarish korxonalarida shovqin va tebranishni o`lchash, sharoitni baholashda 

SH-3, SH-60, SH-71, ISHV-1, VSHV-003, VIP-2, VIP-ZM, VMV-201 kabi turli xildagi o`lchov 

asboblaridan foydalaniladi. 

 

3-rasm. Shovqinni pasaytirish usullari: 

a- shovqinni pasaytirish sxemasi; b- shovqinni pasaytirish ekranlarning joylanishi;  

v-  mexanik  shovqin  tarqatuvchi  manbani  ekranlash;  1-,  4-  shovqin  tarqatgich;  2-  shovqin 

yutuvchi material bilan qoplangan ekran; 3- ish joyi.   

 


AMALIY MASHG’ULOT № 4 

 

I. Mavzu: Titrashni  izoliyatsiya qilish vositalarini hisoblash.  

II.Mashg’ulotning  maqsadi:  Ishlab  chiqarishda  qo`llaniladigan  uskuna  va  jihozlardagi 

titrash kattaligini  va titrashdan  himoyalovchi vositalar samaradorligini baholashni o`rganish. 

1.Titrashni izolyatsiyalash usullarini o`rganish.   

       2.Titrashnning kelib chiqish manbalari va uni  kamaytirish usullari. 

      3. NVA-1 o`lchov asbobini tuzilishi va ishlash printsipi bilan tanishish va o`rganish 

III.Mashg’ulotni bajarilishi to`g’risida talabaning hisoboti. 

1) NVA-1 asbobini tuzilishi bo`yicha izoh bering va sxemasini chizing. 

2) Ish o`rinlaridagi titrashlarni o`lchash va olingan ma’lumotlarni maxsus jadvalga kiriting. 

3) Olingan ma’lumotlarni taxlil qiling  

4) titrashdan himoyalanish va uni me’yori to`g’risida qiskacha tushuncha bering. 

Amaliy mashg’ulotni bajarish bo`yicha umumiy ma’lumotlar

To`liq  mexanik tizimlarning yoki ularning alohida  nuqtalarini birlamchi  holatiga  nisbatan 

tebranishiga titrash deb tushuniladi. To`liq mashinaga yoki uning alohida detallariga titrash ta’sir 

ko`rsatib  dinamik  yuklamani  keltirib  chiqaradi.  Titrashni  odamlarga  uzatilish  uslubiga  bog’liq 

holda umumiy va lokal  yoki  nuqtadagi titrashga bo`linadi.  Umumiy titrash tayanch  yuza  orqali 

uzatiladi; lokal titrash titraydigan detallarga qo`lni tegishida vujudga keladi. 

Titrash,  tebranish  chastotasi,  titrashni  ko`chishi,.  titrash  tezligi  va  titrash  tezlanishi  bilan 

xarakterlanadi. 

Titrashning  kattaligi  ham  ,  xuddi  shovqindek  baholanib,  absolyut  qiymat  bo`yicha  emas, 

balki uning logarifmik sathi bo`yicha ditsibelda baholanadi. Absolyut kattalik logarifmik sathga  

quyidagi formula yordamida  aylantiriladi. 

);

lg(



20

0





v



L

     


);

lg(


20

0

a



a

L

a

 



bu erda:       L

v

, L



a

- titrash  tezligi va tezlanishining satxi,(dB); 

                 

,a-titrash tezligi (m/s) va titrash tezlanishi (m/s



2

) ni kattaligining joriy o`rtacha  

kvadratdagi qiymati,(m/s va m/s

2

 );  



0

  , 



0

a

 

-titrash  tezligini  boshlang’ich      qiymati  (



0

=5*10-8  m/s)  va  titrash  tezlanishini 



boshlang’ich qiymati (a

0

=3*10-4m/s



2

Titrashni  odam  organizmiga  uzoq  muddatda  ta’sir  ko`rsatishi,bezovtalanishini  oshishiga  , 



suyak-tomirlar apparatini , xususan oyoq , qo`l, bel suyaklari va boshqa organlarga ta’siri titrash 

kasalligiga olib keladi. 

CHastotasi  3  dan  30  Gts  gacha  bo`lgan  titrash  juda  xavfli  hisoblanadi  .Ular  odamlarni 

ayrim  qismlariga  tebranishlar  rezonansini  vujudga  keltrishi  mumkin,  chunki  bu  oraliqda  inson 

tanasining ko`pgina organlarini shaxsiy tebranishlar chastotasi yotadi. 

DAVAN  12.1.012-78  “MXST.  Titrash  .  Xavfsizlikni  umumiy  talablari”  ga  umumiy  va 

lokal titrash uchun titrashning me’yorlari koordinata tizimiga uchta o`zaro perpendikulyar o`qlar 

yo`nalishida ko`rsatilgan. Umumiy titrash uchun X,Y,Z o`qlari bo`yicha joylashtirilgan. Bu erda     

Z -vertikal o`qi, X- gorinzontal o`qi beldan ko`krakgacha, Y- gorinzontal o`qi o`ng elkadan chap 

elkagacha.  Lokal  titrash  uchun    bo`ylanma  o`qlar  Xr,Yr,  Z  r  rasmda  ko`rsatilgan:  bu  erda    Xr 

o`qi  titrash  manbai  egallagan  joyni  o`qi  bilan  ustma-ust  tushgan,  Z 

r

  o`qi  elka  oldi  bo`ylab 



yo`nalgan, Y

r

 o`qi esa   barmoqlardan titrovchi yuzaga yo`naltirilgan. Titrashni tezligi va titrash 



tezlanishini  o`rta  kvadrat  qiymati,  shuningdek  titrashni  tezligini  logarifmiy  sathlari 

me’yorlashtiriladi. 

Harakatlanuvchi  mashina  va  transport  vositalarini  operatorlarga  ta’sir  etuvchi  umumiy 

transport titrashini ruxsat etilgan qiymatlari jadvalga keltirilgan. 

Harakatlanuvchi  mashina  operatoriga    ta’sir  etuvchi  umumiy  transport  titrashini  ruxsat 

etilgan qiymatlari. 



3-Jadval  

K

e



n

g

li



k

n



o

`rt


a

c

h



g

e



o

m

e



tri

k

 



c

h

a



st

o

ta



 

si

,G



ts

 

Me’yoriy ko`rastkichlarni ruxsat etilgan qiymatlari 



Titrash tezlanishi bo`yicha 

Titrash tezligi bo`yicha 

10

-2 


m/s 

dB 


1/3 okt da 

1/1 okt da 

1/3 okt da  

1/1 oktda 

1/1 oktda 

X,Y 



X,Y 


X,Y 


X,Y  Z 


X,Y 

0,8 


1, 

1,25 


 

0,71 


0,63 

0,56 


0,224 

0,224 


0,224 

 

 



1,10 

 

 



 

0,39 


14,12 

10,03 


7,13 

4,45 


3,57 

2,85 


 

20,0 


 

 

6,30 



 

132 


 

122 


1,6 

2,0 


2,5 

 

0,50 



0,45 

0,40 


 

0,224 


0,224 

0,280 


 

 

0,79 



 

 

 



0,42 

4,97 


3,58 

2,55 


2,2 

1,78 


1,78 

 

7,10 



 

3,50 


 

123 


 

117 


3,15 

4,0 


5,0 

 

0,355 



0,35 

0,315 


 

0,355 


0,450 

0,560 


 

 

0,57 



 

 

 



0,8 

1,79 


1,25 

1,00 


1,78 

1,78 


1,78 

 

2,50 



 

3,20 


114  116 

6,3 


8,0 

10,0 


0,315 

0,315 


0,40 

0,710 


0,900 

1,12 


 

0,6 


 

1,62 


 

0,80 


0,64 

0,64 


1,78 

1,78 


1,78 

1,30 


 

3,20  108  116 

12,5 

16,0 


20,0 

 

0,50 



0,63 

0,80 


 

1,40 


1,8 

2,224 


 

1,14 


 

3,30 


0,64 

0,64 


0,64 

 

1,78 



1,78 

1,78 


 

1,10 


3,20  107  116 

25,0 


31,5 

40,0 


1,0 

1,25 


1,6 

2,80 


3,55 

4,50 


2,26 

 

12,7



0,64 


0,64 

0,64 


1,78 

1,78 


1,78 

1,10 


 

3,20 


 

107 


 

116 


50,0 

63,0 


80,0 

2,0 


2,50 

3,15 


5,60 

7,10 


9,0 

 

4,49 



 

12,7


0,64 


0,64 

0,64 


1,78 

1,78 


1,78 

1,10 


3,20  107  116 

 

 



 

 

Rasm. Titrashni tadqiq etish uchun laboratoriya qurilmasini chizmasi. 

1-texnogenarator;  2-yuk  dizbalansi;  3-maxovik;  4-o`zgarmas  tok  dvigateli;  5-operatorni 

o`rindig’i;  6-vibradatchik;    7-rama;  8-bo`rtiqlar;    9-elektr  dvigatel  plitasi;  10-qisuvchi  gayka; 

11-rezinali  titrashdan    himoyalagich;  12-prujinali  titrashdan  himoyalagich;  13-bo`rtiq;  14-

qisuvchi  gayka;  15-o`rindiqni  plitasi;  16-  taxometr;  17-ta`minlash  blokini  o`chirib  yoqgichi; 

18-ta`minlash  bloki;    19-NVA-1  o`lchagichining  kuchaytirgichi;  20-NVA-1  oktavli  fil’trlar 

bloki;   21-oldindan kuchaytirgich 

 

 



 

Rasm. Joydagi (lokal’) titrashni o`lchashda koordinatalar o`qining yo`nalishlari: 

a)- tsilindirik yuza qamralganda 

b) sferek yuza qamralganda 



 

Titrashdan  himoyalanishning  bir  nechta  uslublari  mavjud:  Manbada  titrashni  kamaytirish  (eng 

samarali, ammo  hamma vaqtda  ham amalga  oshirib  bo`lmaydi); Titrashni  dempfirlash-mashina 

detallarining  tebranish  amplitudasini  unga  yumshoq  materiallar  qatlamini  o`rnatish  hisobidan 

kamaytirish  (rezina,  mastika  va  boshqalar);  titrashni  so`ndirish-  mashinani  mustahkam,  katta 

hajmli 


poydevorga 

o`rnatish; 

titrashni 

izolyatsiyalash 

himoyalash) 



–mashina 

konstruktsiyalariga yoki asosiga titrash manbaidan tebranish uzatilishini kuchsizlantirish, bunga 

manba va konstruktsiyalar yoki asoslar orasiga oraliq yumshoq qistirma elementlar o`rnatish va 

qattiq biriktirish hisobidan erishiladi. 

Titrashni  izolyatsiyalovchi  (amortizatorlar)  sifatida  po`lat  prujina  yoki  ressor,  rezinadan 

qistirma , kigiz va boshqa yumshoq materiallar qo`llaniladi. Hozirgi vaqtda kombinatsiyalashgan 

(  murakkablashgan)  rezinametalli,  prujina-plastmassali,  shuningdek  pnevmorezinali  titrashni  


izolyatsiyalovchilar  keng miqyosda  qo`llanilmoqda. 

Titrashni  izolyatsiyalovchilarni  tanlashda  quyidagini  hisobga  olish  lozim,  ya’ni  uning 

qo`llanishidan ijobiy  natijaga erishish  mumkin  bo`lsin.  Agarda  majburiy  tebranish  chastotasi  f

ni

 



titrashni  izolyatsiyalovchi  tizimini  shaxsiy  tebranish  chastotasi  f

0

ga  nisbati 



2

  dan  kam 

bo`lmagan  hollarda.  Agarda  shaxsiy  tebranish  chastotasidan  majburiy  titrash  chastotasi  uncha 

yuqori ( katta) bo`lmasa, titrashni izolyatsiyalash unga sezilmaydi. CHastotalar ko`rsatgichi f=f

0

  

ga  bo`lsa,  tizimga  rezonans  hosil  bo`ladi  va  titrashni  birdaniga  o`sishi  vujudga  keladi.  SHu 



sababli  amaliyotda  chastotalar  orasidagi  farqni  seziluvchan  (kattaroq  )  bo`lishini  ta’minlashga 

harakat  qilinadi.  f>>f

0.

  Bunga  majburiy  titrash  chastotasini  oshirish  orqali  erishiladi.  SHaxsiy 



tebranish 

chastotasi 

f

0

ni  kamaytirishga  mashina    massasining  ta’sirida  titrashni 



izolyatsiyalovchini  statik  cho`ktirishni  oshirish  orqali  erishiladi.  Bu  formulaga  u  quyidagicha  

ko`rinishda bo`ladi: 



СТ

x

q

f

)

2



1

(

0





bu erda:           q- erkin tushish tezlanishi, m/s

2

 ; 



                        

СТ

x

 -titrashni izolyatsiyalovchi tizimni statik cho`ktirish, m. 

Amaliy maqsadlarga erishi uchun    f / f

0

 = 3-4   bo`lishi kerak deb hisoblanadi. 



Laboratoriya  qurilmasi  o`zgarmas  tok  elektrodvigatel’  (  titrash  manbai)  va  operator 

o`rindig’i 5 ( himoya ob’ekti), oraliq plitalar 9 va 15 ga mahkam qotilgan u o`z navbatida rama 7 

ga  rezinali  titrashni  izolyatsiyalovchi  11  orqali  elektrodvigatel  va  po`lat  prujinali  titrashni 

izolyatsiyalovchi orqali esa o`rindiq o`rnatilgan. 

Elektrodvigatelning  titrashni  izolyatsiyalagichi  ajratilgan  bo`lishi  mumkin.  Buning  uchun 

esa  ikkita  qisish  gaykasi  10  shunday  buralishi  kerakki,  rezinali  titrashni  izolyatsiyalagich  11 

siqilsin,  elektrodvigatelni  plitasi  9  ni  bo`rtig’i  8  ramaga  mahkam  qisilsin  va  unga  titrashning 

uzatilishini  ta’minlasin.  Xuddu  shunday  operator  o`rindig’idagi  titrashni  izolyatsiyalagich  ham 

ajratiladi. 

Elektrodvigatelda  titrash  maxovik  3ga  o`rnatilgan  yuk  massasini  muvozanatsizligidan 

paydo  bo`ladi.  YUkning  massasini  o`zgatirib,  shuningdek  elektrodvigatel  valini  aylanishlar 

chastotasini o`zgartirib , titrashni har xil chastotasi va sathini olish mumkin. 

Elektrodvigatel  4  ta’minlash  bloki  18  dan  o`zgarmas  tok  bilan  ta’minlanadi.Kuchlanishni 

o`zgartirgich  (sozlagich)  yordamida  elektrodvigatel  valini  aylanishlar  chastotasini  o`zgartirish 

mumkin.  U  elektrodvigatelni  vali  bilan  biriktirilgan  taxogenerator  1dan  tok  bilan 

ta’minlanadigan elektrik taxometr 16 bilan o`lchanadi. Ulab –ajratgich 17 orqali ta’minlash bloki 

tarmoqqa ulanadi. qurilma talabaga ( operatorga) amortizatorlarni ulangan va ajratilgan hollarida 

titrashni  ta’siri to`g’risida sub’ektiv baho berishga imkon tug’diradi. 

Ishda  faqatgina  operatorni  qattiq  metall  o`rindig’idagi  vertikal’  titrash  tadqiq  etiladi. 

Titrash, past chastotali titrashni o`lchovchi apparatura NVA-1 yordamida o`lchanadi. 

Past chastotali titrashni o`lchagich appartura NVA-1 1,4 dan 335 Gts chastotaning umumiy 

intervalidagi titrash tezligi sathini va 7dan 130 dB oralig’idagi o`rtacha geometrik chastotali 2; 4; 

8;  16;  31,5;  63;  125;  250  Gtsgacha    oktav  kenglikdagi  chastotani  o`lchaydi  Asbobni  ishlashi 

titrashni  elektrik  signaliga  proportsional  holda  p’ezoelektrik  datchik  bilan  qabul  qilingan 

mexanik  tebranishni  boshqa  ko`rinishga  (energiya)  aylantirishga  asoslangan  .Datchik  oraliq 

shpil’ka orqali  operator o`rindig’iga rez’baga qotiriladi.  

 

 

 



 

 

 



 

 


 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



Apparatura  NVA  -1  (rasm)  majmuasi  (komplekti)  titrashni  qabul  qilgich  1,  oldindan 

kuchaytirgich  2  ,  o`lchovli  kuchaytirgich  3  va  oktavli  fil’trlar  bloki  4.  Asbob  220  va  127Vli 

tarmoqlarda  hamda  avtonom  manbada  STSM  -15  turdagi  to`rtta  akkumulyatorlarda  ishlashi 

mumkin.  Tarmoqqa  yoki  akkumulyatorlarga  ulanish  tugmachalar  “Set’”  yoki  “Akkum”  bosish 

yordamida amalga  oshiriladi. Bunda  tugmacha  qarshisidagi  signal (bildirgich )  chirog’i  yonishi 

kerak. Agarda akkumulyatorlarda ishlashi ko`zda tutilsa “Akkum” tugmasi bosilgandan keyin “ 

Napryaj.akkum”  tugmasini  bosish  bilan  uning  kuchlanishi  tekshiriladi.  Bunda  asbobni  mili 

“Akkum” sektorini qarama –qarshisida turishi lozim.  

Ish  boshlaguncha  apparatura  15minut  muddatda  qizdiriladi.  Keyin  esa  uni  kalibrovkasi  ( 

sozlanganligi)  tekshiriladi.  Buning uchun “  Uroven’” tumbleri “obshiy” holatga  qo`yiladi, ulab 

ajratgich “ Detsibel’ I ” –kalibr  holatiga , “ Detsibeli II ”  -20 holatga , ulab-ajratgich  “Bistro-

Medlenno”  –Bistro  holatiga  o`rnatiladi.  Asbob  mili  qizil  kalibrlangan  bo`linmani  8  shkalasiga 

o`rnatilishi kerak. Agar joylashtirish (o`rnatish) amalga oshmasa, unda bunga “Kalibr” muruvini 

aylatirish (burash) orqali erishiladi.  

 

 

rasm Yangi turdagi Vibrometrlar. 



 

 

 



Rasm. NVA-1 apparaturasining majmuasi (komplekti) 

1.Titrashni qabul qilgich; 2-oldingi kuchaytirgich; 3-o'lchov 

kuchaytirgich;  4-oktavli filtlar bloki 

 


 

 

 



 

Operator o`rindig’idagi spektral’ tarkibini tadqiq etish.  

Elektr  dvigatel’  va  o`rindig’  amortizatorini  ulang(  ishga  tushiring).  Umumiy  vertikal 

titrashni o`lchash uchun operator o`rindig’iga titrash datchigini o`rnating.  

Past chastotali titrashni o`lchagich apparaturasini NVA-1 ni ulang ( ishga tushiring) va 10-

15 minut  oralig’ida  qizdiring.  

Stendning elektr dvigatelini ishga tushiring (tarmoqqa ulang) . O`qituvchining ko`rsatmasi 

bilan valni aylanishlar chastotasini o`rnating.  

Barcha  keyingi  o`lchovlar  vaqtida  talabalardan  birtasi  operator  o`rindig’idan  joy  olishi 

lozim.  

CHastotani  oktav  kengliklarida  titrash  sathini  o`lchang.  Buning  uchun  tarmoqqa  o`lchov 

kuchaytirgichini  ulang,  “  Set’”  tugmachasini  bosing,  “Pitanie”  tumbleri  bilan  oktavli    fil’trlar 

blokini  ulang.  “Uroven’”  ulab  ajratgichini    “Oktavniy”  holatiga  keltiring.  Statsionar  titrashda 

8Gts  dan  kichik  oktavdagi  o`lchashda  “Bistro-Medlenno”    tumblyorini  “Medlenno”  holatga, 

8Gts  dan  yuqori  oktavada  ,  shuningdek  zarbali  titrash  hamda  siltanishda  “Bistro”  holatiga 

o`rnating. Fil’trlar bloki  “CHastota N” ulab ajratgichini 2 holatiga o`rnating. “Detsibeli II ” va 

“Detsibeli I ” ulab ajratgichini holatini o`zgartirish bilan asbob milini shkalaning o`ng tomoniga 

(  0  dan  +10  dBgacha  )  o`rnating.  Asbob  milini,    (“Detsibeli  II  ”  va  “Detsibeli  I  ”) 

o`zgartirgichlarning  o`lchov  ko`rsatgichlari  yig’indisini  hisob-  kitob  qiling.  Masalan  ,  agar 

asbobni mili 6 dB raqamiga to`xtasa ,   “Detsibeli I “ o`zgartirgichi 80 dB holatiga, “Detsibeli II 

”  o`zgartirgichi  10dB  holatiga  bo`lasa.  Bunda  titrash  tezligi  sathining  umumiy  kattaligi  

6+80+10=96 dB ga teng bo`ladi.  

“Chastota”  o`zgartirgichini  ketma-ket  boshqa  holatlarga  o`rnating,  har  bir  o`rtacha 

geometrik  chastotaga  vertikal  titrash  sathi  kattaligini  o`lchang.Stendni  o`chiring  (  tarmoqdan 

ajrating). 

Har bir chastota kengligida titrash sathi kattaligini biriktiruvchi siniq chiziqlar ko`rinishida  

)

f



L

v



    ni  grafigini  quring.  I  -  toifa  uchun  titrash  sathini  ruxsat  etilgan  chizig’ini  unga 

chizing. Sanitariya –gigienik me’yoridan yuqori zonani aniqlang. 

Titrashni izolyatsiyalovchi vositalar bilan titrashni pasaytirish samaradorligini tadqiq etish. 

Elektr  dvigatel’ni  plitasining  siqish  vintini  shunday  bo`shatish  kerakki,  u  rezinali 

amortizatorda erkin tebrana olsin. 

Stendni ishga tushirib, elektr dvigatel  valini oldingi aylanishlar chastotasini o`rnating. 

Yuqorida keltirilgan uslub (metodika) bo`yicha har bir o`rtacha geometrik chastotani oktav 

kengliklarida ketma-ket vertikal titrash sathini o`lchang. 

O`rindiqni  qisuvchi  vintini  shunday  bo`shatingki,  bunda  o`rindig’ni  plitasi  prujinali 

amortizatorda  erkin  tebrana  olsin  va  bu  holatni  elektr  dvigatel  va  o`rindig’ni  titrashdan 

izolyatsiyalovchini    ishlangandagi  chastotasini  har  bir  oktava  kengligida  o`rindig’dagi  titrashni 

sathini boshqatdan , ya’ni yangidan o`lchang. 

Titrashni  izolyatsiyalashning  har  xil    rejimlarida  o`rindig’  titrashining  odamga  ta’sir 

etishini baholang. 

Titrashni  izolyatsiyalash  manbai  va  o`rindiq  ajratilgan;  faqat  titrashni  izolyatsiyalash 

manbai  ulangan;  titrashni  izolyatsiyalash  manbai  va  o`rindig’  ulangan.  Baho  bering:  a)  titrash 

bezovtalantirmaydi;    b)  kuchsiz  bezovtalantiradi;    v)  o`rtacha  bezovtalantiradi;  g)  kuchli 

bezovtalantiradi; d) juda kuchli bezovtalantiradi. 

Ilgari  chizilgan  o`rindiqni  titrash  spektri  grafigiga  amortizator  ajratilgandagi  titrash 

spektrini  yangi  grafigini  o`tkazing:  elektr  dvigatel  titrashni  izoltsiyalagichi  ulanganida;  elektr 

dvigatel  va  o`rindiq  titrashni  izolyatsiyalagichi  ulanganida  va  ularni  titrashning  ruxsat  etilgan 

sathini chizig’i bilan solishtiring. 

Titrashni izolyatsiyalovchining ishlash samaradorligi to`g’risida xulosa qiling. 


 


Download 1.92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
davlat pedagogika
axborot texnologiyalari
nomidagi toshkent
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
navoiy nomidagi
guruh talabasi
samarqand davlat
toshkent axborot
nomidagi samarqand
haqida tushuncha
toshkent davlat
ta’limi vazirligi
xorazmiy nomidagi
Darsning maqsadi
vazirligi toshkent
Alisher navoiy
Toshkent davlat
tashkil etish
rivojlantirish vazirligi
Ўзбекистон республикаси
matematika fakulteti
pedagogika universiteti
sinflar uchun
Nizomiy nomidagi
таълим вазирлиги
maxsus ta'lim
tibbiyot akademiyasi
bilan ishlash
o’rta ta’lim
ta'lim vazirligi
махсус таълим
fanlar fakulteti
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
umumiy o’rta
Referat mavzu
fanining predmeti
haqida umumiy
Navoiy davlat
universiteti fizika
fizika matematika
Buxoro davlat
malakasini oshirish
Samarqand davlat
tabiiy fanlar