Режа: html5 веб-дизайн имкониятлари



Download 19,72 Kb.
Sana22.02.2022
Hajmi19,72 Kb.
#106759
Bog'liq
1.HTML5 (3)


HTML5 - ВЕБ-ДИЗАЙН ВА ВЕБ-ДАСТУРЛАШНИНГ ЯНГИ ИМКОНИЯТЛАРИ
РЕЖА:

  1. HTML5 - веб-дизайн имкониятлари

  2. Веб-дастурлашнинг янги имкониятлари

HTML 5 Веб – стандарт ларга киритилган қўшимча ўзгартиришлар хар қандай шов-шувли бўлмасин бу дастурчилар учун бу етарли бўлмай кўринаверади. Масалан, халигача графика билан ишлашнинг қўшимча модулларга (Flash) мурожаат қилмасдан ишлайдиган содда усули ишлаб чиқилмаган. Худди шунингдек аудио ва видео материалларга нисбатан хам шу гапни айтиш мумкин. Бундан ташқари HTML ривожланиш даврида бир қатор камчиликлар қараш мумкин. Бундай камчиликлар Интернет Web 2.0 технологиясига ўтиш даврида янги HTML стандарт ишлаб чиқилди ва шу аснода бу камчиликлар йўқ қилинди. Бу стандартга HTML5 деб ном берилди бу стандарт ишлаб чиқилиши узоқ 2004 йилга бориб тақалади, қачон дастлабки лойихалар Mozilla Foundation ва Opera Software браузерлар бўлган эди. Аммо унда якуний тугалланган холатда World Wide Web Consortium (W3C) 2013 йилни қайд этиш керак бўлади. Бу стандартни ишлаб чиқиш 9 йил давом этди, аммо бу даврда бу стандартдан тўла бўлмаса хам фойдаланишди. Бу даврда қанча сайтлар пайдо бўлди ва тез суратларда ривожланди, баъзилари умуман йўқ бўлиб кетди, аммо таянч дастурий таъминот шошилмасдан керак бўлса секин ва аниқ текширилган қоидалар асосида ишлаб чиқилади . Шунинг учун хам HTML5 хақидаги тугалланган маълумотлар ѐки китоблар 2014 йилнинг охирларида пайдо бўлди. Нима учун шундай? Чунки 2015 йилда кейинги версия HTML 5.1 устида иш олиб борила бошланди. Худди шундай чексиз цикл кўринишида стандарт устида иш олиб борилади. HTML5.1 таркибига жуда кўплаб янгиликлар киритилган аммо асосий HTML 5 қоидалари кўп йиллар давомида ўзгармай қолаверади. Бу янги ўзгаришлар олдинги асосий қоидаларнинг мантиқини инкор қилмайди балки унга баъзи ўзгариш ва сайsал бериши мумкин. Бу стандарт HTML га жуда катта ўзгаришлар киритди агар қисқача гапирадиган бўлсак қуйидагиларни санаб ўтишимиз мумкин бўлади: Разметка ларга янги элементлар киритди ва , ва энди қуйидаги тегларни ишлатишга маслахат бермайди ва


; Янги API. Масалан, янги элемент (холст) график холстга ѐзиш ва чизиз учун, ва элемент автоном веб-илова учун , микро маълумотлар ва локал маълумотлар сақлаш( хранилище); Иловалар . Иккита янги технологиялар ифодаланган: MathML (Math Markup Language — математик разметкалар тили) математик формулаларни экранга чиқариш учун) ва SVG (Scalable Vector Graphics — векторли графикани масштаблаш учун) янги . элементида график элементларни ифодалаш учун, бу иккита янги элементни тўла тавсифлаш учун жуда катта хажмдаги маълумотлар керак бўлади, бу иккита MathML ва SVG элемент махсус тушунча учун алохида китоблар ѐзилган бошқа тўхталиб ўтирмаймиз 1.5. Веб сервер Apache PHP, MySQL, JavaScript, CSS ва HTML5 ларга қўшимча қилиб динамик веб технологияларга 6 – технологияни веб-серверларни келтиришимиз мумкин. Биз қуйида Apache веб-сервер хақида тўхталамиз. Биз юқорида веб сервер мижоз ва сервер HTTP протоколи орқали маълумотлар алмашиш жараѐнида нима иш қилиши билан қисқача танишиб ўтдик, аммо у биз билганимиздан кўра кўпроқ ишларни бажарар экан. Масалан Apache нафақат HTML- файлларга балки бошқа файллар билан хам ишлайди, булар қаторига Flash-роликлар, MP3 аудио файл форматдаги, RSS-оқимли файллар (Really Simple Syndication) —ларни киритишимиз мумкин. Веб клиент томонидан HTML-сахифада изланган хар бир элемент учун, сервердан бажариши керак бўлган хизматни сўрайди. Аммо бу объектлар статик файл бўлиши мумкин эмас худди GIFформатдаги каби. Улар хаммаси генерация қилинган бўлиши керак худди PHP сценариялари каби. Булар қуйидагилар бўлиши мумкин: PHP тасвир хосил қилиши мумкин, файл хосил қилиши мумкин, хисоб китобларни кейинги қилиши мумкин. Бунинг учун одатда, олдиндан Apache ѐки PHP да компиляция қилинган ѐки дастур бажарилиш давомида чақириладиган модул мавжуд бўлади. Худди шундай модуллардан бири GD (Graphics Draw — рисование графики) кутубхонаси айтиш мумкин, бундан PHP график элементларни хосил қилиш ва қайта ишлаш учун фойдаланади. Apache жуда кўплаб ўз модулларига эга. PHP модулларига қўшимча қилиб шуни айтиш мумкин хавфсизни таъминлаш учун ишлатиладиган модуллар. Модуль Rewrite URL-адресларни веб серверга қайта ишлаш ва ички тартиблари ва шартлари билан ѐзиб олиш имконини беради. Тез тез мурожаат қилинадиган сахифаларни кешдан орқали мурожаат қилиш хисобига серверга булаѐтган суровлар сонини камайтиради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Ғуломов С.С. ва бошқ. Иқтисодий информатика. 1999. Тошкент.


2. Арипов М. Информатика ва ҲТ асослари. Тошкент. 2001.
3. С.Симонович., Г.Евсеев., А.Алексеев. Специальная информатика. Москва. АСТ пресс. 1999. 480 б.
4. Керниган Б., Ритчи Д., Фьюэр А Язык программировании Си. Задачи по языку Си. М: Финансы и статистика. 1985.
5. Керниган Б., Ритчи Д. Язык программировании Си. М: Радио и связь. 1992.
6. Подбельский В.В. С++. М: Финансы и статистика. 1992.
7. Иргашева Н.В. С++ тилида дастурлаш.1-қисм. Услубий қўлланма. Тошкент 2005 й.
8. Березин Б.И. Березин С.Б. Начальный курс С++. М: Диалог МИФИ.1996.
Download 19,72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish