Reja: Avtomatika elementi



Download 247,33 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana15.09.2021
Hajmi247,33 Kb.
#175112
  1   2   3
Bog'liq
3-маъруза



MA’RUZA  -  3 

 

MAVZU:

 Avtomatika elementlari va qurilmalarining tuzilish usullari va 

o’rganish uslubiyati 

REJA: 

1.Avtomatika elementi 

2. Avtomatika elementlarining  strukturaviy belgilanish sxemalari 

3.

 

Avtomatika elementlarining statik tavsifnomalari 



4.Sezgirlik chegarasi 

 

Avtomatika elementi deb o’lchanayotgan fizik kattalikni birlamchi o’zgartiruvchi 

moslamaga aytiladi.  

Avtomatika  elementlari  to’rt  xil  strukturaviy  belgilanish 

sxemalaridan iborat bo’ladi (1.1- jadval): 

  

 

a) oddiy bir martali (birlamchi) to’ѓridan-to’ѓri o’zgartirish; 



 

b) ketma-ketli to’ѓridan-to’ѓri o’zgartirish; 

 

v) differentsial sxemali;   



 

 

 



 

 

g) kompensatsion sxemali. 



 

Oddiy  o’lchash  o’zgartirgichlari  (a)  bir  dona  elementdan  tashkil  topgan 

bo’ladi.  Ketma-ketli  o’zgartgichlarda  esa  (b)  oldindagi  o’zgartirgichning  kirish 

ko’rsatgichi  keyindagi  o’zgartgichning  chiќishi  xisoblanadi.  Odatda  birlamchi 

o’zgartirgich  sezgirlik  elementi  (SE),  oxirgi  (keyingi)  o’zgartirgich  esa  chiќish 

elementi deb yuritiladi. O’zgartirgichlarning ketma-ketligi ulanish usuli bir martali 

o’zgartirishda chiќish signalidan foydalanish ќulay bo’lgan sharoitda ќo’llaniladi. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



1.1-jadval 

 

 



Avtomatika elementlarin  ing strukturaviy belgilanish sxemalari 

 

 



№ 

  

Strukturaviy belgilanish sxemalari 



 

O’zgartirish 

koeffitsienti 

 

CHetga chiќish 



 

1.       

 

X                       U    X           Z      U 



 

K = K1 


 

 

     δ=δ



і 

 

2. 



 

X                       U  Yn-1                       Un 

           n 

     K=P K

          i=1 



    n 

δ=∑δ


     i=1 

К



К



Кi

 



К




 

 

3. 



 

                          

                          To        

                      δ

1

                       Y 



                     

     


δ

2

 



 

 

 



K=K

1

+K



 

 



 

 

δ=δ



1

k

1



/(k

1

+k



2

)+

δ



2

/(k


1

+k

2



 

 



4. 

 

 



 

           to 

                        

x                    Ypr                              Y       

                                    δ

1

    



 

                                                   

                                                    δ

2

     



 

K=K


1

/(1+K


1

*K

2



 

 



 

 

δ=δ



1

/(1+K


1

+K1


K2)-

δ

2



/[1+1(K

1

+K



1

)] 


 

 

 



  

 

Izox:   x - o’lchanayotgan (kirish) ko’rsatkichi;   u - o’lchash 



o’zgartirgichining chiќish signali.   z- ќo’shimcha energiya manbaisi. 

 

Differentsial  sxemali  o’lchash  o’zgartirgichlari    nazorat  ќilinayotgan 



kattalikni uning etalon ќiymatlari bilan solishtirish zarurati bo’lganda ќo’llaniladi.  

 

Kompensatsion  sxemali  o’zgartirgichlar  usuli  esa  yuќori  aniќlik  bilan 



ishlashi, universalligi xamda o’zgartirish koeffitsientining tashќi ta’sirlarga deyarli 

boѓlik emasligi bilan ajralib turadi. 

 

Avtomatika  elementlari  tizimning  eng  asosiy  ќismi  bo’lib,  ќuyidagi 



funktsiyalardan birini bajaradi: 

-  nazorat  ќilinayotgan  yoki  rostlanayotgan  kattalikni  ќulay  ko’rinishdagi  signalga 

o’zgartirish (birlamchi o’zgartgich - datchiklar); 

 

- bir energiya ko’rinishidagi signalni boshќa energiya ko’rinishdagi signalga 



o’zgartirish  (elektromexanik,  termoelektrik,  pnevmoelektrik,  fotoelektrik  va 

xakozo o’zgartgichlari);               

 

-  signal  tabiatini  o’zgartirmasdan  uning  kattaliklarini  o’zgartirish 



(kuchaytirgichlar); 

 

-  signalning  ko’rinishini  o’zgartirish  (analog-raќam,    raќam  analog 



o’zgartkichlari). 

 

- signalning formasini o’zgartirish (taќќoslash vositalari), 



 

- mantiќiy operatsiyalarni bajarish (mantiќiy elementlar), 

 

- signallarni taќsimlash (taќsimlagich va kommutatorlar), 



 

- signallarni saќlash (xotira va saќlash elementlari), 

 

- programmali  signallarnixosil ќilish (programmali elementlar), 



 

- bevosita jarayonga ta’sir ќiluvchi vositalar  (ijrochi elementlar). 

 

Avtomatika  elementlarining  funktsiyalari  xarxil    bo’lganiga    ќaramay,  



ularning parametrlari umumiy xisoblanadi va ularga ќuyidagilar kiradi: 

 

- statik va dinamik rejimlardagi tavsifnomalari; 



 

- uzatish koeffitsienti (sezgirlik, kuchaytirish  va stabilizatsiya 

koeffitsientlari); 

К



К

К



К

1



 


 

- xatolik  (nostabillik); 

 

- sezgirlik  chegarasi. 



 

Xar  bir  avtomatika  elementi    uchun  turѓunlashgan  rejimda  kirish  X    va  

chiќish signallari U orasida u=f(x) boѓliќlik mavjud. Ushbu boѓliќlik elementning 

statik tavsifnomasi deyiladi. 

 

Ko’rinish    bo’yicha    (1.2.-rasm)  avtomatika    elementlarining  statik  



tavsifnomalari    uch  guruxga  ajratiladi:  a)  chiziќli,  b)    uzluksiz  nochiziќli,  v)  

nochiziќ uzlukli.  

  

     U                        



         U                                       U 

 

 



 

 

 



 

 

                                 



 

                                        X       

        X1 

 



 

 

   X  



 

 


Download 247,33 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish