Qosimova dilorom sobirovna menejment


Ilm iy   m en ejm en t  (1 8 8 5 —1 9 2 0 )



Download 8.03 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/364
Sana17.09.2021
Hajmi8.03 Mb.
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   364
Ilm iy   m en ejm en t  (1 8 8 5 —1 9 2 0 ). 
Ilmiy  m e n e jm e n t  F.U. 
Teylor,  Frenk  va  Liliya  Gilbret  ham da  Genri  G a n tt  ishlari  bilan 
cham barchas  bog'liq.  Bu  ilmiy  m enejm ent  m aktabining  ijodkorlari 
k u z a ti s h ,  o 'l c h a s h la r ,  m a n t iq   va  tahlil  ish latib   k o 'p   ta rm o q li 
o p e r a t s iy a la r n i  m u k a m m a l a s h t ir i s h   m u m k in   deb  h iso b lash g an , 
shuningdek,  ularni  samarali  bajarishga  erishishga  harakat  qilgan- 
lar.  Ilmiy  m enejm en tn in g   birinchi  uslubiy  davri  -   ish  mazm unini 
tahlil  qilish  va  uning  asosiy  komponentlarini  aniqlashdir.  Masalan, 
Teylor  irison  turli  o'lchovli  belkurakda  qancha  te m ir  ruda  yoki 
ko'm irni  k o 'ta ra   olishini  g 'o y a t  sinchkovlik  bilan  o'lchagan.  Gil- 
b re tla r  esa  m ik ro x ro n o m etrn i  ixtiro  qildi.  Ular  uni  k inokam era 
bilan  birga  ishlatib,  aniq  operatsiyalarda  qanday  harakatlar  bajarili- 
shini  va  buning  uchun  qancha  vaqt  sarflanishini  aniq  bildilar.  Olin- 
g an   m a ’lum o tlarg a  asoslanib  ular  ortiqcha  h arakatlarni  bartaraf 
qilish  uchun  ish  operatsiyalarini  o'z gartirgan  va  stan d art  protse- 
duralar  va  jihozlarni  ishlatib  ish  samaradorligini  oshirishga  intil- 
gan.  Masalan,  Teylor  shuni  aniqladi-ki,  agar  ishchilar  21  funt  (8,6  kg 
atrofida)  sig'imli  belkurak-kurakchalardan  foydalansa,  tem ir  ruda 
va  ko'm irning  maksimal  miqdori  oshirilishi  mumkin.  Oldingi  tizim- 
ga  nisbatan  bu  fenomenal  yutuqni  berdi.
Ilmiy  m enejm ent  insoniy  omilni  e ’tiborsiz  qoldirmasdi.  Ishlab 
chiqarish  sam aradorligini  va  ishlab  chiqarish  hajmini  oshirishda 
ishchilarni  qiziqtirish  maqsadida  rag'batlantirishdan  muntazam  ravish­
da  foydalanish  shu  m aktabning  muhim  hissasi  bo'ldi.  Shuningdek, 
ishlab  chiqarishda  qisqacha  dam  olishlar  va  m u q arrar  tanaffuslar
29


imkoniyati  ham   ko‘zda  tutilgan  edi,  shu  sababli,  belgilangan  top- 
shiriqlarni  bajarishga  ajratilgan  vaqt  miqdori  realistik  va  adolatli 
belgilangan  edi.  Bu  ra h b a riy a tg a   ishlab  chiqarishning  bajarilishi 
mum kin  bo'lgan  m e ’yorlarni  belgilashga  imkoniyat  bergan  va  kim 
belgilangan  m in im u m d an   o sh g a n   bo'lsa,  ularga  qo'sh im ch a  haq 
to'lanardi.  Bu  yondashuvda  m uhim   elem ent  shuki,  kim  ko'p  ishlab 
chiqarsa,  o 's h a   ko'p  taqdirlanardi.  Ilmiy  m e n e jm e n tg a   oid  ishlar 
mualiiflari  ham   o'zlari  bajarayotgan  ishlarga  jismoniy  va  m a ’naviy 
jihatdan  mos  keladigan  insonlarni  ta n lashning  muhimligini  tan  olar- 
dilar  va  ular,  shuningdek,  yo'qotishning  ulkan  ahamiyatini  t a ’kidlab 
o'tganlar.
Ilmiy  m enejm ent,  shuningdek,  rejalashtirish  va  chuqur  m ulo­
haza  qilish  funksiyalarini  ishlarni  haqiqatan  bajarishdan  ajratishni 
himoya  qilgan.  Teylor  va  un in g   zamondoshlari  m enejm ent  bo'yicha 
ish  -   bu  aniq  m utaxassislik  va  agar  har  bir  ishchilar  guruhi  o'zi 
muvaffaqiyatli  qiladigan  n a r s a g a   e ’tiborini  m u jas sam   e tsa,  unda 
tashkilot  u m u m a n   yutuqqa  erishishini  tan  olganlar.  Bu  yondashuv 
ishchilar  o'z  ishlarini  o'zlari  rejalashtiradigan  eski  tizimga  keskin 
qaram a-qarshi  edi.
Ilmiy  m en ejm en t  konsepsiyasi  keskin  burilish  bosqichi  bo'lib 
qoldi,  shu  tufayli  m enejm ent  ilmiy  tadqiqotlarning  m ustaqil  sohasi 
kabi  k eng  tan  olindi.  Birinchi  bor  omilkor  rahbarlar  va  olimlar  ilm- 
fan  va  texnikada  foydalaniladigan  usullar  va  yondashuvlar  tashki­
lot  m a q s a d la rig a   e rish ish   am aliy o tid a  h am   sa m a ra li  ishlatilishi 
mumkinligini  ko'rdilar.

Download 8.03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   364




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
moliya instituti
fizika matematika
nomidagi samarqand
sinflar uchun
fanlar fakulteti
Nizomiy nomidagi
maxsus ta'lim
Ўзбекистон республикаси
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
махсус таълим
Alisher navoiy
Toshkent axborot
Buxoro davlat