Qosimova dilorom sobirovna menejment


B osh qarishga  tiz im la sh tir ilg a n   qarash



Download 8.03 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/364
Sana17.09.2021
Hajmi8.03 Mb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   364
B osh qarishga  tiz im la sh tir ilg a n   qarash
M e n e jm e n tg a   birinchi  qiziqish  1911-yilda  k uzatilgan.  Xuddi 
o'sha  paytda  F re ie r ik   U.  Teylor,  a n ’anaviy  ravishda,  m enejm entni 
ilm  va  tadqiqotning  mustaqil  sohasi  deb  tan  olinishning  boshlanishi
24


deb  hisoblangan  «Ilmiy  boshqaruvning  tamoyillari»  degan  kitobini 
nashr  etdi.  Albatta,  tashkilot  maqsadlariga  unumli  ravishda  erishish 
u c h u n   uni  tizim lashtirilgan  holda  boshqarish  tu sh u n c h a s i  darhol 
paydo  bo'lmagan.  Bu  konsepsiya  uzoq  muddat  mobaynida,  XIX  asr- 
ning  o'rtalaridan  boshlab  asrim izning  20-yillarigacha  rivojlanib  kel- 
gan.  M e n e jm e n tg a   dastlabki  qiziqishning  asosiy  kuchi  Angliyada 
b oshlangan  sa n o a t  inqilobi  bo'lgan.  A m m o,  m e n e j m e n tn in g   o'zi 
tashkilotning  rivojlanishiga  va  muvaffaqiyatiga  jiddiy  hissa  qo'shadi 
degan  g'oya  ilk  bor  Am erikada  paydo  bo'ldi.
Bir  n e c h a   om illar  z a m o n a v iy   m e n e j m e n t n i n g   v a ta n i  n e g a  
aynan  A m erika  bo'lganini  t u s h u n ish g a   yordam   beradi.  Q o 's h m a  
S h ta tla r  XX  a sr  boshlarida  inson  o 'z in in g   kelib  chiqishi,  millati 
bilan  bog'liq  bo'lgan  qiyinchiliklarni  o ‘z.ining  omilkorligini  namoyon 
qilib  yengib  chiqishini  yaqqol  n am oyon  etg an   yagona  m am lakat 
edi.  O 'z   taqdirini  y a x s h ila s h g a   intilgan  millionlab  yevropalikiar
XIX  asrda  A m erik a g a  ko'chib  kelishdi,  bu  esa  m e h n a t s e v a r   in- 
sonlardan  iborat  b o'lgan  g 'o y a t  k a tta   ish  kuchi  bozorini  tashkil 
etdi.  Q o 'sh m a   S h ta t la r   paydo  bo'lganidan  boshlab  ta'lim   olishni 
xohlagan  b archa  insonlar  uch u n   t a ’lim  g'oyasini  jiddiy  ravishda 
qo'llab  kelgan.  T a ’lim  b izn es d a  h a r  xil  rollarni,  shu  ju m la d a n , 
m e n e jm e n tn i  in tellektuallik  bilan  bajarish g a  qobiliyatli  insonlar 
sonining  o's ish ig a  y orda m   berdi.  Qurilishi  XIX  asr  oxirida  tugal- 
langan  t r a n s k o n tin e n ta l  te m ir  yo'llar  A m erikani  dunyodagi  e n g  
yirik  y a g o n a   b o z o r g a   aylan tird i.  Qiziq,  o 's h a   p a y td a   b iz n e sd a  
davlat  m e n e jm e n ti  deyarli  m avjud  em as  edi.  A ra lash m aslik   o'z 
biznesi  rivojining  boshlarida  m uvaffaqiyatga  erish g a n   tadbirkor- 
larga  m onopoiistlarga  aylanishga  imkon  berar  edi.  Bu  va  boshqa 
omillar  yirik  tarmoqlar,  yirik  korxonalarning  tashkil  topishini  tezlash- 
tirdi.  B ularning  h am m asi  m e n e jm e n tn in g   rasm iyatchilik  usuliari- 
ni  talab  qilardi.
M e n e jm e n tn in g   fan,  ilmiy  tadqiqot  sohasi  sifatida  paydo  bo'lishi 
va  shakllanishi,  qisrnan  k a tta   biznes  ehtiyojlariga  javob,  qisman 
sanoat  inqilobi  davrida  yaratilgan  texnik an in g   afzalliklaridan  foy- 
dalanishga  urinish,  qism an  ishni  bajarishning  e n g   sam arali  usul­
larini  topish  ishtiyoqida  bo'lgan  bir  nechtagina  qiziquvchan  inson- 
larning  yutu g 'i  edi.


M ene jm e n tn in g  ilmiy  fan  kabi  rivoji  birin-ketin  oldinga  qo‘yilgan 
qator  qadamlardan  iborat  bo'lmagan.  To‘g ‘risi,  bu  -   ko'pincha  bir- 
biriga  mos  bo'lgan  bir  necha  yondashuvlar  edi.  M enejm ent  obyekt- 
lari  -   bu  texnika  ham,  insonlar  ham  edi.  Demak,  m enejm ent  naza- 
riyasidagi  muvaffaqiyatlar  m enejm ent  bilan  bog'liq  bo'lgan  mate- 
m atika,  muhandislik  fanlari,  psixologiya,  sotsiologiya  va  antropo- 
logiya  kabi  boshqa  sohalardagi  muvaffaqiyatlarga  bog'liq  edi.  Bu 
bilim  sohalarining  rivojlanishiga  qarab,  m enejm ent  sohasidagi  tad- 
qiqotchilar,  nazariyachilar  va  am aliyotchilar  tashkilotlarning  mu- 
vaffaqiyatiga  t a ’sir  qilgan  omillar  to'g 'risida  ko'proq  bilib  borish- 
gan.  M utaxassislarga  bu  ilmlar  nega  oldingi  nazariyalar  amaliyot- 
dagi  tekshiruvlarga  bardosh  bera  olmaganligini  tushunishga  ham- 
da  m enejm en tg a  yangicha  yondashuvlar  topishga  yordam  bergan.
S h u   bilan  bir  paytda  dunyo  tez  o'zgarishlar  sahnasi  bo'lib  qol- 
gan.  Borgan  sari  ilmiy-texnik  yangiliklar  tez-tez  va  m a ’noli  bo‘la 
bordi  ham da  h u k u m a tla r  biznesga  o'z  m unosabatlarini  q a t ’iyroq 
bildirishni  boshladilar.  Shu  va  boshqa  omillar  m enejm ent  tafakkuri 
vakillarini  tashkilotga  nisbatan  tashqi  aloqalar  borligini  chuqurroq 
aniqlashga  m ajbur  etdi.  S hu  m aqsad  uchun  yangi  yondashuvlar 
ishlab  chiqildi.

Download 8.03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   364




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
moliya instituti
fizika matematika
nomidagi samarqand
sinflar uchun
fanlar fakulteti
Nizomiy nomidagi
maxsus ta'lim
Ўзбекистон республикаси
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
махсус таълим
Alisher navoiy
Toshkent axborot
Buxoro davlat