Qarshi muhandislik-iqtisodiyot



Download 1.87 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/59
Sana13.05.2020
Hajmi1.87 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

I bob.  TABIIY GAZNI NORDON GAZLARDAN TOZALASH 



TEXNOLOGIYASI 

1.1 Ishlab chiqarish obyektining tavsifi 

“Muborak  gazni  qayta  ishlash  zavodi”  MChj-ning  4-tsexi  yuqori  va  kam 

oltingugurtli  konlardan  qabul  qilinuvchi  tabiiy  gazni  nordon  birikmalardan  (N

2

S, 



CO

2

) tozalash va tozalangan gazni quritishga mо‘ljallangan.   



4-sexda  tozalangan  gaz  sifati  12-15-sonli  qurilmalar  uchun  16-sexning  past 

haroratli  ajratgich  qurilmalarida  va  16-18-sonli  qurilmalar  uchun  V-navbat  past 

haroratli  ajratgich  qurilmalarida  quritilgandan  sо‘ng  O’zDSt  948:1999  «Gazi 

goryuchiye 

prirodniye, 

podavayemiye 

magistralniye 



gazoprovodi 

transportiruemiye  po  nim.  Texnicheskiye  usloviya»



 

1,  2,  3,  4-sonli  о‘zgarishlar 

bilan standart talabiga javob berishi kerak. 

12-sonli  qurilma  1983  yilda,  13-sonli  qurilma  1986  yilda,  14,15-sonli 

qurilmalar  1985  yilda,  16-sonli  qurilma  1992  yilda,  17-sonli  qurilma  1991  yilda, 

18-sonli qurilma 1990 yilda ishga tushirilgan. 

 12,  15,  18-  sonli  qurilmalar  loyiha  bо‘yicha  kam  oltingugurtli  konlardan 

qabul qilinadigan tabiiy gazni tozalashga mо‘ljallangan. Ulardan 18- sonli qurilma 

yuqori  oltingugurtli  konlardan    qabul  qilinadigan  tabiiy  gazni  ham  tozalash 

imkoniyatiga ega. 

Loyiha  bо‘yicha    qurilmalarning    gazni  qayta  ishlash  quvvati  yiliga 

quyidagicha taqsimlangan: 12-sonli qurilma 0,75 10

9

 m



, 15-sonli qurilma 1,5 10

9

  



m

3

  ,  18-sonli  qurilma  2,25∙10



9

    m


3

  .  18-sonli  qurilmaning  yuqori  oltingugurtli  

gazni qayta ishlashdagi  quvvati yiliga taxminan 1,7∙10

9

  m



3

 ga teng.  

13,14-sonli  qurilmalar  loyiha  bо‘yicha  yuqori  oltingugurtli  konlardan  qabul 

qilinadigan  tabiiy  gazni  tozalashga  mо‘ljallangan.  Qurilmalar  texnologik  tarxga 

asosan  aynan  bir  xil  bо‘lib,    ular  kam  oltingugurtli  konlardan    qabul  qilinadigan 

tabiiy  gazni  ham  tozalash  imkoniyatiga  ega.  Har  bir  qurilmaning  yillik  loyihaviy 

quvvati  1,5  10

9

  m



ni  tashkil  etib,  kam  oltingugurtli    gazni  qayta  ishlashdagi  

quvvati yiliga taxminan 2,0∙10

9

  m



3

 ga teng.  




 

16,17-sonli  qurilmalar  bir  xil  loyihaviy  quvvatni  saqlagan  holda  ham  kam 



oltingugurtli,  ham  yuqori oltingugurtli konlardan qabul  qilinadigan tabiiy  gazlarni 

tozalash imkoniyatiga ega. Har bir qurilmaning yillik loyihaviy quvvati 2,0 10

9

 m



ni tashkil etadi. 

4-sexda  7ta    OBTQ  va  3ta  PHAQlari  mavjud.  12-15-sonli  qurilmalar 

zavodning  IV-navbati  tarkibiga  kiradi.16-18-sonli  qurilmalar  о‘zlarining  alohida 

PHAQlari  bilan  zavodning    V-navbati  tarkibiga  kiradi  va  barcha  OBTQlarda 

quyidagi texnologik jarayonlar mavjud: 

- xom ashyo gazini tayyorlash va tozalash; 

-nordon gazlar bilan tо‘yingan MDEA eritmasini qayta tiklash; 

- tiklangan eritmani absorbsiya uchun tayyorlash (sovutish); 

- eritmani filtrlash bо‘limi; 

- eritmani tiklash jarayonida ajralib chiqqan nordon gazlarni tayyorlash. 

PHAQda  gazni  sovutish,  sovutilgan  gaz  oqimiga  DEG  purkash  va  tо‘yingan 

DEGni tiklash jarayonlari amalga oshiriladi. 

12-18-sonli  qurilmalar  loyihasi  «Giprogazoochistka»  va  «VNIPIgazdobicha» 

institutlari tomonidan bajarilgan. 

Bosh loyihachi – «VNIPIgazdobicha» instituti. 

Qurilmalar bir yilda 8∙10

h ishlaydi. 



Qurilmalarda  amalga  oshirilgan  rekonstruksiyalar  haqida  ma’lumot:  Har  bir 

oltingugurtli  birikmadan  tozalash  qurilmasi  loyiha  bо‘yicha  alohida  past  haroratli 

ajratish  (separatsiya)  qurilmasi  (PHAQ)  va  dietilenglikol  (DEG)ni  regeneratsiyasi 

qurilmasiga  ega  bо‘lgan.    MGQIZ  Texnik  Kengashining  2007  yil  6  iyundagi 

qaroriga  muvofiq    IV  –navbat  qurilmalaridagi  past  haroratli  ajratish  (separatsiya) 

qurilmasi (PHAQ) va dietilenglikol (DEG)ni regeneratsiyasi qurilmalarini ishlatish 

tо‘xtatilgan. 

12-sonli  qurilmada  loyihaga  asosan  tabiiy  gazni  tozalash  tarxi  ikki  parallel 

ishlovchi tizilmalardan  iborat.  Bundan tashqari, tarx bо‘yicha tizimlarning ketma-

ket  tartibda  ishlashidan,  yuqori  oltingugurtli  gazni  tozalash  mumkinligi  ham 

nazarda  tutilgan.  Ikkala  tizimdagi  desorberlarning  ishdan  chiqqandan  sо‘ng 



 

qurilmaning  texnologik  tizimini  quyidagi  variantda  qayta  qurish  haqida  qaror 



qilingan.  Gaz  bо‘yicha  ikkita  tizim,  eritma  bо‘yicha  bitta  tizim.  Yangi  qabul 

qilingan  tarxda  xom  ashyo  gazi  qurilmaga  ikki  oqim  bо‘yicha  parallel  ishlovchi 

ikkita ajratgich 10S-1/1,2 ikkita absorber 10K-1/1, 2 orqali qabul qilinadi. 

Loyixa  bо‘yicha  tozalangan  gaz  10K-1/1,2  dan  sо‘ng  chiqib    tozalangan  gaz  

ajratgichlari  10S-2/1,2  orqali  amalga  oshirilar  edi.  Ajratgichlar  10S-2/1,2  larning 

ishdan  chiqishi  munosabati  bilan  ular  80S-1  va  80S-2  ga  almashtirildi  (MGKIZ 

24.06.10 yildagi texnik kengash karori.)  

Ikkala absorber 10K-1/1, 2 dan tо‘yingan eritma umumiy ekspanzer YE-1 ga 

kelib tushadi va bitta oqim bilan desorber 10K-2 ga regeneratsiya qilishga beriladi. 

Oltingugurtli  birikmadan  tozalash  qurilmasiga:  tashqi  texnologik  asbob-

uskunalar,  absorbsiya  va  desorbsiyalash  minoralari,  issiqlikalmashtirgich 

apparatlari, ajratgichlar, eritmani filtrlash uzeli, nasoslar bо‘limi va aminni saqlash 

sig‘imlari kiradi. 

Past  haroratli  ajratish  (separatsiya)  qurilmasi  (PHAQ)  va  dietilenglikol 

(DEG)ni 

regeneratsiyasi 

qurilmalari 

о‘z  navbatida  issiqlikalmashtirgich 

apparatlari, ajratgichlar, DEGni regeneratsiyalash kolonnasi va nasoslarga ega. 

MGQIZ texnologik qurilmalaridagi uskunalar quyidagicha belgilanadi; OBTQ 

- 10; PHAQ – 20; DEGRQ – 30. 

Texnologik jarayonni avtomatik boshqarish 12-qurilma uchun alohida, qolgan 

qurilmalar  uchun  zavod  V  –  navbat  markaziy  operatorlar  xonasida  amalga 

oshiriladi. 

Gazni  nordon  tarkibiy  kismlardan  tozalash  uchun  etanolaminli  usul  kabul 

kilingan.  Tozalash  jarayonida  yutuvchi  eritma  sifatida  metildietanolaminning 

suvdagi 35-40 foizli eritmasi kо‘llaniladi. 

Absorber  ichida  tegishli  shartlar  bajarilgan  takdirda  metil-dietanolaminning 

yutuvchi  eritma  sifatida  kо‘llanilishi  oltingugurtsuvchilni  (serovodorodni) 

uglekislota  (SO

2

)  ishtirokida  tanlab  absorbsiyalash  imkonini  beradi.  Tanlanishi 



natijasida  oltingugurtsuvchil  xom  ashyo  gazi  tarkibidan  tо‘lik,  uglekislota  esa 

kisman ajratilib olinadi. 




 

Tanlov  jarayonining  borishi  kо‘pgina  omillarga,  ya’ni  xarorat,  bosim, 



aylanish  davri,  apparat  balandligi,  talab  kilingan  tozalash  darajasi,  gazdagi 

dastlabki  oltingugurtsuvchil  va  karbon  kislotasining  о‘zaro  nisbatiga  boglikdir. 

Gaz  tarkibida    dastlabki  oltingugurtsuvchil  konsentratsiyasining  kamayishi  bilan 

karbon  kislotasining  tozalangan  gazga  kо‘shilib  о‘tib  ketishi  kо‘payadi.  Xom 

ashyo  gazi  tarkibidagi  oltingugurtsuvchilning  ma’lum  konsentratsiyasida  karbon 

kislotasining  tozalangan  gazga  kо‘shilib  о‘tib  ketish  mikdorini  belgilaydigan 

omillar  xarorat  va  apparat  balandligidir.  Balandlikning  kamayishi  bilan  SO

2

 



ishtirokida  N

2

S  ning  tanlab  ajratib  olinishi  kamayadi,  ya’ni  SO



2

  ning  tozalangan 

gaz bilan kо‘shilib о‘tib ketishi oshadi. 

MDEAning  absorbent  sifatida  ishlatilishi  nordon  gazlar  tarkibida  oltingugurt 

ishlab chikarishda kо‘llaniladigan N

2

S  konsentratsiyasini oshirish imkonini beradi. 



Bundan  tashkari  MDEA  ni  ishlatgan  paytda  eritma  mikdori  kamayadi.  Bunda 

energetik resurslar (bug, elektr energiyasi) tejash mumkin. 




Download 1.87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
axborot texnologiyalari
davlat pedagogika
nomidagi toshkent
pedagogika instituti
guruh talabasi
texnologiyalari universiteti
navoiy nomidagi
samarqand davlat
toshkent axborot
nomidagi samarqand
haqida tushuncha
toshkent davlat
ta’limi vazirligi
xorazmiy nomidagi
Darsning maqsadi
vazirligi toshkent
tashkil etish
Toshkent davlat
rivojlantirish vazirligi
Alisher navoiy
matematika fakulteti
Ўзбекистон республикаси
pedagogika universiteti
sinflar uchun
bilan ishlash
maxsus ta'lim
Nizomiy nomidagi
таълим вазирлиги
tibbiyot akademiyasi
ta'lim vazirligi
o’rta ta’lim
fanlar fakulteti
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
fanining predmeti
махсус таълим
umumiy o’rta
haqida umumiy
Referat mavzu
fizika matematika
Navoiy davlat
Buxoro davlat
universiteti fizika
ishlab chiqarish
Fuqarolik jamiyati
pedagogika fakulteti