Pedagogika, innovatsiya, integratsiya



Download 7.45 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/320
Sana15.07.2021
Hajmi7.45 Mb.
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   320

Омар Хайям.
 Трактаты.  М .,  В.  JT.  1961.  Стр.  116.
57


MUSTAHKAMLIK PRINSIPI
Odam   har  daqiqada  qayta  tiklay  oladigan  va  am alda  q o ‘llay  biladigan 
bilim lar rnustahkam   bilim lar deyiladi.
Ta’lim ning  m ustahkam ligi  o ‘rganilgan  bilim larning, 
shakllangan 
k o ‘nikm a v a m alakalam ing xotirada uzoq vaqt saqlanishini  bildiradi.
U m um iy t a ’lim m aktabining eng m uhim  m aqsadi o ‘quvchilarga ularning 
xotirasida uzoq vaqt saqlanadigan  bilim lar berishdir.
0 ‘quvchi  vaqt  o ‘tishi  bilan  m aktabda  olgan  bilim larining  bir  qism ini 
unutadi.  Lekin  ular izsiz y o ‘qolm aydi.  O lingan  bilim lar,  garchi 
0 ‘quvchilar 
unutganda  ham ,  aqliy  kam olotda  m a ’lum  darajada iz qoldiradi.
K o ‘pincha  bolalar  o ‘zlarining  am aliy  faoliyatlariga  b o g ‘lanm agan 
m aktab  m aterialini  eslaridan  chiqaradilar.
B a ’zan  o ‘rganish jaray o n id a  mashq  va  m ustaqil  ishlar  kam   bajarilishi 
sababli  m ateriallar xotirada  rnustahkam   saqlanm aydi.
B ulardan  tashqari,  oldingi  m ashg‘ulotlarda  o ‘zlashtirilgan  bilim, 
k o ‘nikm a  va  m alakalar  yana-da  m urakkabroq  m aterialni  o ‘rganish  uchun 
bir  p o g ‘ona,  tayanch  b o ‘ladi.  A na  shu  tayanchsiz 
0 ‘quvchilarning  o ‘sishi 
va  o lg ‘a  siljishi  m um kin  emas.  Ilm iy  bilim lam i  egallash  o ‘quvchilarning 
xotirasini,  m antiqiy tafakkurini,  ijodiy  faolligi  va turli  ishlarni  bajarishdagi 
mustaqilJigini rivojlantiradi. Lekin olingan bilim lar, hosil qilingan k o ‘nikm a 
va m alakalar keyinchalik, ilmiy bilim lar tizim ini o ‘rganishda tayanch sifatida 
xizm at  qilishi  uchun  ular  puxta  o ‘zlashtirilishi,  asosli  m ustahkam lanishi 
va 
0 ‘quvchilar  xotirasida  uzoq  vaqt  saqlanishi  kerak.  Bu  m ustahkam lik 
prinsipining talabiga  rioya  qilinm asa, 
0‘quvchilarning  o ‘zlashtira  olm asligi 
va o ‘qishdagi  qoloqligi  kelib chiqadi.
B ilim lar,  k o ‘nikm a  va  m alakalam ing  m ustahkam ligiga  butun  o ‘quv 
jarayon i  m ob aynida  erishiladi.  M ustahkam lik  prinsipining  am alga  oshishi, 
eng avvalo,  o ‘quvchilarning o ‘quv  m aterialini  idrok etishiga b o g ‘liqdir.
0 ‘quvchilarga  k o ‘rsatm ali,  yaqqol, jid d iy   m antiqiy  izchillikda  berilgan 
bilim lar  ularning  xotirasida  yaxshiroq  m ustahkam lanadi.  Shu  tariqa 
o ‘quvch ilam ing  bilim ,  k o ‘nikm a  va  m alakalarni  puxta  o ‘zlashtirishi, 
birinchi  galda,  t a ’lim ning  boshqa  ham m a  prinsiplarini  -   tushunarlilik, 
izchillik  v a  tizim lilik,  nazariyani  am aliyot  bilan  b o g ‘lash,  k o ‘rsatm alilik, 
o ‘quvchilarning ongliligini  am alga oshirish  orqali ta ’m inlanadi.
Shular  bilan  birga,  o ‘qitish  jaray o n id a  m ustahkam lik  prinsipining 
am alga oshishini t a ’m inlaydigan  m axsus  didaktik v o sitalar ham   q o ‘llanadi. 
U larga  m azkur  darsda  bayon  qilinganlarni  m ustahkam lash  kiradi.  Bu  ish 
o ‘quvchilar  bilan  suhbatlar,  m ashqlarni  tashkil  etish,  t a ’lim iy  m asalalarni 
hal  qilish va h ar xil  am aliy topshiriqlarni  bajarish  orqali o ‘tkaziladi.
58


0 ‘quvchilar  m aterialni  esdan  chiqarishining  oldini  olish,  ular  unutgan 
bilim larni  qayta  tiklash,  o ‘zlashtirgan  bilim larini  tizim lashtirish  va 
chuqurlashtirish  uchun  takrorlashning  har  xil  turlari  am alga  oshiriladi. 
H ar  bir  m ashg‘ulotda  oldingi  dars  m aterialini jo riy   takrorlash  o ‘tkazi!ib,  u 
yangi  m aterial  bilan  bog‘lanadi.  0 ‘quv  yili  m obaynida  m avzu  yoki  b o ‘lim 
b o ‘yicha  o ‘rganilgan  m aterialni  takrorlash  uchun  m axsus  darslar  ajratiladi 
va  uni  tizim lashtirib,  chuqurlashtirib  ham da  m ustahkam lab  boriladi.  Ana 
shu  m aqsadda  o ‘quv  yili  oxirida  eng  m uhim   m asalalarga  doir  m ateriallar 
um um iy  y o ‘sinda  takrorlanadi.  A gar  m azkur  predm etni  o ‘rganish  keyingi 
sinfda ham  davom  etsa, yangi  o ‘quv yilida  unga doir m ashg‘ulotlar oldingi 
m ateriallarni takrorlashdan  boshlanadi.
Takrorlash  passiv  am alga  oshirilm asligi  kerak.  Takrorlashda  q o ‘shim- 
cha  fakt  va  m isollarni  keltirish,  o ‘rganilgan  narsa  va  hodisalarning  yangi 
tom onlarini  k o ‘rib  chiqish,  ularni  chuqurroq  tahlil  qilish,  bilim larni 
m urakkab  t a ’limiy  va  am aliy  m asalalarni  hal  qilishda  q o ‘llash  kerak. 
M ana  shularning  ham m asi  o ‘quvchilarning  m aterialga  qiziqishini  oshiradi, 
m antiqiy tafakkurini,  ishdagi  faolligi  va m ustaqilligini  rivojlantiradi.
O 'quvchilarning  bilim larini 
puxta  o ‘zlashtirishiga  k o ‘nikm a  va 
m alakalarni  m ustahkam lash  ham da  chuqurlashtirishda  yordam   beradigan 
m ashqlarni  bajarish  orqali  erishiladi.  Shu  bilan  birga,  ularning  fikri 
takom illashadi,  bilim lari  kengayadi va chuqurlashadi.
0 ‘quv  m ashg‘ulotlari  davom ida  o ‘qituvchi  bolalarning  xotirasini 
rivojlantirish ishlarini ham am alga oshirishi kerak. A na shu m aqsadda ularga 
so ‘zlarni, ta ’riflarni,  har xil  qoidalarni yodlash topshiriqlarini  berishi  lozim. 
Yodlash  quruq  va  m a ’nosini  anglab  yodlashdan  iborat  b o ‘ladi.  M a ’nosini 
anglab  yodlash  yangi  m aterialni  ilgaridan  m a ’lum  m aterialga,  nom larga 
m antiqiy  bog'lash  asosida  am alga  oshadi.  U  quruq  yodlashga  nisbatan 
o ‘quvchilar  xotirasida  m aterialni  kam roq  vaqt  sarflagan  holda  k o ‘proq 
m ustahkam lashni ta ’minlaydi.
Shuning  uchun  o ‘quvchilarda,  avvalo,  m antiqiy  m a’nosini  anglab 
xotirlashni  rivojlantirish zarur.
Birinchi sin f o ‘quvchisi ta ’lim ning dastlabki oylaridagi o ‘qish darslarida 
o ‘qilgan  ham m a narsani to ‘la yodlashga,  m atnlarni yoddan gapirib berishga 
harakat qiladi.  C hunki  u asosiy fikrni  ajrata olm aydi.
0 ‘qituvchining  vazifasi  o ‘quvchilar  o ‘zlashtiradigan  m aterialning 
m ustahkam ligini  ta ’m inlashdan,  darsni  tushuntirish  tizim idagi  asosiy  fikr 
ajraladigan y o ‘sinda tashkil  qilishdan  iboratdir.
Y uqoridagilardan xulosa sifatida aytish  m um kinki,  o ‘quvchilar o ‘zlash- 
tiradigan  bilim lar m ustahkam   boTishi  uchun:
1.  0 ‘qituvchi  o ‘quv m aterialidagi  asosiy fikrni  ajratishi  shart.
59


2.  0 ‘quv m aterialidagi asosiy fikr o ‘quvchi o ‘rganilgan m a sa la b o ‘yicha 
biladigan g ‘oyaga  b o g ‘langan  boMishi  kerak.
3.  B ilim lar o ‘quvchilarning qarashlari va e ’tiqodlari tizim ini  o ‘z  ichiga 
olishi  lozim,  shundagina  ular  bolaning  boyligiga,  y u tu g ‘iga  aylanadi  va  u 
bilim larni  esidan  chiqarm aydi.
4.  0 ‘quv  m aterialini  o ‘quvchining  am aliy  ishlari  va  m ashqlariga 
b o g ‘lab,  undagi  bilim lam ing m ustahkam ligini  ancha  oshirish  zarur.
Ta’limning  hozirgi  sharoitida  bolalarning  individual  xususiyatlarini 
o ‘rganish  va  ularga  yakka  tartibda  yondashishni  amalga  oshirish  tobora  katta 
ahamiyat  kasb  etmoqda.  Hozirgi  kunda  yosh  avlodni  har  tom onlama  kamol 
toptirish vazifalarini bajarish uchun ota-onalar va bolalarga maktabdan tashqari 
qo‘shimcha  vositalami  tanlash  bo‘yicha  keng  imkoniyatlar  tug‘ilmoqda.  Har 
bir bola to ‘garaklarda va seksiyalarda shug‘ullanishi  mumkin.  Bolalarni  kamol 
toptirish  imkoniyati  ham ma  bolalar  uchun  bir  xilda  ro ‘yobga  chiqmaydi.  Bir 
bola  aviamodel  to ‘garagida,  ikkinchi  bola yosh  tabiatshunoslar seksiyasida  va 
uchinchi bola musiqa bilan  shug‘ullanadi. Tabiiyki, ana shunday m ashg‘ulotlar 
bolalarning  individual xususiyatlari va mayllariga har xil ta ’sir ko‘rsatadi.
Bir  oiladagi  bola  kichikligidan  m ustaqillikka,  intizom lilikka,  m ehnat 
qilishga  odatlanadi.  B oshqa  oiladagi  bola  erkatoy  b o ‘lib,  kattalarning 
m aslahati,  buyrug‘i  yoki  yordam isiz  o ‘zicha  biror  ish  qilishni  xohlam aydi. 
U chinchi oiladagi bola esa o ‘z holiga tashlab q o ‘yilib, uning tarbiyalanishida 
k o ‘p  narsa  o ‘zi  d o ‘stlashgan  bolalar guruhiga  b o g ‘liq  b o ‘ladi.
Oila  tarbiyasining  turli  sharoiti,  albatta,  ju d a   katta  individual  tafovut- 
larga  olib  boradi.
B ilim lam ing  puxtaligiga quyidagi  y o ‘llar bilan  erishish m um kin:
1.  Eslab  qolishga  o ‘rgatish  bilan.  0 ‘quvchilar  k o ‘p  narsalarni  eslab 
qolishni  o 'rganishlari  kerak.  B uning  uchun  o ‘qituvchi  ularni  doim o  eslab 
qolishga  y o ‘naltirishi,  m aktabda,  k o ‘chada,  uylarida  kuzatishga  va  eslab 
qolganlarini  gapirib  berishga  m ajbur  etishi  lozim.  B unda  o ‘qituvchim ng 
nazorati ju d a  m uhim dir. A gar  u  m aterialni  chorshanba  kunigacha yodlashni 
aytsa-yu,  uni  ju m a   kuni  so ‘rasa,  m aterialning  yarm idan  k o ‘pi  unutilgan 
b o ‘lishi  m um kin.  O 'qituvchining   tushunarli  shakl  va  m etodlari  uzoq 
vaqtgacha,  hatto  um r b o ‘yi  eslab qolishga ham   o ‘rgatishi  zarur.
2.  K uchli  taassurot  qoldirgan  narsalar  xotirada  saqlanadi.  Yaxshi  yoki 
yom on  ta ’sir  k o ‘rsatm aydigan,  saviyasiz,  bir  y o ‘sindagi  m ateriallar  esda 
qolm aydi.
3.  B adiiy  abadiyotning  yaxshi  nam unalaridan  keltirilgan  parchalar, 
m aqollar,  topishm oqlar,  hikm atli  so ‘zlar xotirada  m ustahkam   saqlanadi.
Ta’lim ning  m uvaffaqiyatliligi  o ‘qitish  jaray on ida  didaktik  prinsiplar 
qanchalik  am alga  oshirilishiga,  ularning  o ‘zaro  t a ’siri,  ulardan  qanday
60


foyd alanishigabo g'liqdir. Binobarin, o 'z -o 'zid a n ay o n k i, ilmiylik, tizim lilik, 
k o'rsatm alilik   prinsiplariga,  um uman,  pedagogika  tavsiya  etgan  prinsiplar 
m ajm uyiga rioya qilm ay  bilim larning puxtaligiga erishish  m um kin emas.

Download 7.45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
fizika matematika
nomidagi samarqand
fanlar fakulteti
moliya instituti
sinflar uchun
maxsus ta'lim
Nizomiy nomidagi
ta'lim vazirligi
Ўзбекистон республикаси
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
таълим вазирлиги
respublikasi axborot
Toshkent axborot
Alisher navoiy
махсус таълим
Buxoro davlat