Pedagogika, innovatsiya, integratsiya



Download 7.45 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/320
Sana15.07.2021
Hajmi7.45 Mb.
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   320
TUSHUNARLILIK  PRINSIPI
0 ‘quvchilar  m aterialni  ongli  ravishda  o ‘zlashtirishi  uchun  doim o 
ularning  bilim lari  va  aqliy  qobiliyatlarini  hisobga  olib  ish  tutish,  y a ’ni 
ularga  m os  m ateriallarni  berish  kerak.  О ‘quvchilam ing  har  xil  sinflarda 
aqliy  qobiliyatlari  ham  turlicha  b o ‘ladi.  0 ‘z-o 'zid an   ayonki,  o ‘qituvchi 
birinchi  sinfga  kirsa-yu,  biror  asarning  badiiy  xususiyatlari  t o 'g ‘risida 
gapira boshlasa,  bolalar hech  narsani tushunm aydi,  albatta.
«T a’lim  tushunarli  bo'lishi  uchun,  -   deb  uqtirgan  edi  A bu  R ayhon 
Beruniy, -  o ‘qituvchi, albatta, yaqindan uzoqroqqa, m a ’ lum dan n o m a’ lum ga 
qarab  borishi  lozim:  ta ’lim  doim iy  ravishda  bilim lam ing  to ‘planishiga, 
aniqlashuviga  va  iloji  boricha  takom illashuviga  yetaklashi,  shu  orqali 
haqiqatni  izlovchilar  va  bilim larni  sevadiganlarning  ham m asiga  yordam  
berishi  kerak».
T ushunarlilik 
prinsipi 
-  
o ‘quv 
m aterialini 
bolalarning 
yosh 
xususiyatlariga,  m uayyan  bilim larni  o ‘zlashtirish  im koniyatlariga  m uvofiq 
y o 'sin d a  bayon qilishdir.
M aktabda  k o ‘pincha  duch  kelinadigan  ikki  xil  n o to ‘g ‘ri  tushuncha 
bor.  U larning  birinchisi  shuki,  ayrim   o ‘qituvchilar  o ‘quvchilarni  m utlaqo 
qiynam aslik  uchun  ularga  ju d a   oddiy,  tushunarli,  o ‘zlariga  aynan 
m os  m ateriallarni  berish  kerak,  deb  biladilar.  O brazli  qilib  aytganda, 
m ateriallarni  m anniy  bo ‘tqasidek,  hatto  chaynam asdan  yutadigan  qilib,  bir
54


qultum   suv  bilan  berish  lozim,  deb  hisoblaydilar.  B unday  o ‘qituvchilardan 
ta ’lim  oladigan 
0‘quvchilar  o ‘qishga  oddiy  va  oson,  hech  qanday  kuch 
talab  qilm aydigan  ish  deb  qaray  boshlaydilar,  ham m a  narsani  o ‘qituvchi 
tushuntirishiga,  bir  necha  m arta tushuntirishiga  odatlanadilar.  N atijada fikr 
yuritishni,  o ‘ylab  k o ‘rishni  o ‘rganmaydilar,  qiyinchilikka duch kelsalar,  uni 
bartaraf qilishga  urinmaydilar.
M azkur  noto‘g ‘ri  fikrlarning  ikkinchisi, 
0‘qituvchi  o ‘quv  predm etini 
yuksak  saviyada,  hatto,  F anlar  akadem iyasi  darajasida  o ‘qitish  kerak,  deb 
hisoblaydi  va bolalarga dabdabali, jim jim ad or  ifodalarni  aytadi,  bolalar esa 
ularning m a’nosini  anglam agan  holda yodlayveradilar.
M ana shu n o to ‘g ‘ri fikrlarning  ikkalasi  ham  zararlidir.
X o ‘sh, tushunarlilik prinsipining o ‘zi  nim a?
Bu  prinsipga  m uvofiq,  o ‘quv  m aterialini  bolalarga  shunday  qiyinlik 
darajasida  berish  kerakki,  ular  ana  shu  m aterialni  o ‘zlashtirish  uchun  faol 
fikrlashlari,  o ‘zlarining  barcha  aqliy  va  jism on iy   qobiliyatlarini  ishga 
solishlari  lozim.
B oshlang‘ich  ta ’limning  nazariy  saviyasini  oshirish,  boshlang‘ich 
sinflardagi  o ‘quvchilar  o ‘zlashtirishi  lozim  b o 'lg an   axborotlar  hajm ini 
oshirish  m aktab  yoshidagi  bolalarga  beriladigan  ta ’lim ning  tushunarliligi 
m uam m osini keskinlashtirdi. M ana shu m uam m oni b ir x ily o ‘sinda hal qilish 
bolalarning  bilish  im koniyatlarini  ortiqcha  yoki  yetarlicha  baholam aslik 
kabi xavflidir.
B olalar  psixologiyasi  va  yosh  psixologiyasi  sohalaridagi  s o ‘nggi 
tadqiqotlardan  m a’lum  boMishicha,  ta ’lim ning  m azm uni  va  m etodlarini 
o ‘zlashtirish  bilan  bolalardagi  ayrim  psixik  jaray o n lar  va  funksiyalarni 
rivojlantirishda  ajoyib  siljishlarga  erishish  m um kin;  buning  natijasida 
psixik jarayonlarning  doim o  kattaroq  yoshli  bolalarga xos  deb  hisoblangan 
xususiyatiari  kichik  bolalarda  ham  tarkib  topishi  (m asalan,  kichik  m aktab 
yoshidagi  o 'quvch ilarda  fikrlashning  nazariy  shakllari  vujudga  kelishi) 
m um kin.  Lekin  bunda  har  qalay  bolalarning  yosh  xususiyatlarini  hisobga 
olish zarur.
Yuqorida  ko‘rsatilgan  dalillar  go‘yoki  yosh  kamolotida  umuman 
qandaydir  chegaralar  borligiga  va  unda  qandaydir  bosqichlar  mavjudligiga 
shubha  tug‘diradi.  Lekin  bu  dalil  bizga  yosh  tushunchasini  yana-da  kamroq 
o ‘zgartiradigandek tuyuladi, chunki ayrim xususiyatlaming shunchaki yig‘indisi 
ekanligi bilan emas, balki bola shaxsining yaxlit tuzilishidagi o 'zig a xoslik bilan 
xarakterlanadi.  Boshqacha aytganda, bola yoshining psixik tavsifi uning o ‘ziga 
xos  ayrim  psixologik  xususiyatiari  bilan  emas,  balki  har  bir yosh  bosqichida 
uning shaxsi har xil tuzilishi -  ehtiyoj lari sohasi, ongining tuzilishi va voqelikka 
munosabatining o ‘zgarishi bilan belgilanadi.
55


B o shlang'ich  ta ’lim ning  tushunarliligi  m uam m osi  faqat  tegishli 
saviyadagi  dastur  va  darsliklar  yaratish  bilan  hal  qilinm aydi,  uning  hal 
qilinishi  butun  o 'q u v  jarayonining  qo'yilishini  takom illashtirish  va  o 'q u v  
m ateriallarini tanlash  ishlari  bilan  bog'liqdir.
O 'q u v   m aterialining  tushunarliligi  belgilari  sifatida  quyidagilarni 
tavsiya qilish m um kin:
-  
m aterial  tanlashning  y o 'n a lish i, 
avvalo  tarbiyalovchi  ta ’lim 
vazifalaridan  kelib  chiqadi:  fanning  asosiy  m azm unidan  tab iat v a  jam iyat- 
ning eng um um iy qonunlari haqidagi t a ’lim otning to 'g 'rilig in i k o 'rsatadigan  
qoida  va  dalillar  tanlanadi,  tafakkur,  vatanparvarlik  hissi,  fuqarolik  burchi 
va g 'o y a v iy  e ’tiqodlilikni tarbiyalashda yordam   beradi;
-   o 'q u v   m aterialining  ko'rim liligi,  uning  m iqdori  o 'q itish   uchun 
tanlangan  ilm iy  bilim lar  m ajm uasini  tizim lashtirishga  va  yaxlit  qam rashga 
to 'sq in lik   qilm aydigan  b o 'lish i  bilan xarakterlanadi;
-  o 'q u v   m aterialining  soddaligi  ilmiy  nazariyaning  eng  aham iyatliligi, 
m uhim  kom ponentlarni va ilmiy bilim larni ifodalashning psixologik jihatdan  
asoslangan  shakllarini  ajratish  (ta ’riflarning  soddalashtirilishi,  tushuncha- 
larning tasavvurlar bilan  alm ashtirilishi,  m urakkab  asoslashlarning tushirib 
qoldirilishi  va  hokazolar) bilan xarakterlanadi;
-  
o 'q u v   m aterialining  norm alashtirilishi  unda  um um iy  m ajburiy 
norm alarm   ham da yaqqol  ifodalangan,  eslab qolish va q o 'lla sh  uchun qulav 
qoidalarni  ajratish  bilan  xarakterlanadi;
o 'q uv  m aterialining  taqsim langanligi  aslida  uni  o 'q u v   jaray on in ing  
vazifalariga  va  o 'quvchilarning  yosh  im koniyatlariga  m uvofiq  y o 'sin d a  
ta ’lim  y o 'lla ri  b o 'y ich a joylashtirishdir.
Ta’lim ning  tushunarliligi  belgilarining  m ana  shu  tizim ini  yagona 
va  q a t'iy   deb  hisoblab  bo'lm aydi.  Lekin  bu  belgilarning  k o 'p i  m aktab 
am aliyotida  tarkib  topgan  ishlarning  haqiqiy  ahvolini  aniq  va  ishonarli  aks 
ettiradi.
B osh lan g 'ich   ta ’lim ning  nazariy  saviyasini  yuksaltirish  m unosabati 
bilan  olim lar,  m etodistlar  va  o'qituvch ilarning  kam ol  toptiruvchi  ta ’lim 
prinsipini  am alga oshirish  m asalalariga  diqqat-e’tibori  kuchaydi.
K eyingi 
paytda 
o 'rganiladigan 
m aterialning 
m azm uni, 
hajm i, 
m urakkabligi  bilan  o 'q uvchilarning  aqliy  kam ol  topishi  s u r’atining  o 'z aro  
bog 'liq lig i 
yoritilgan 
m axsus 
psixologik-pedagogik 
tadqiqotlarning 
(L.V.Zankov,  D .B .Elkonin,  V.V.Davidov)  m a’lum otlari  ta ’sirida  t a ’limni 
o 'quv chilardagi  aqliy  qobiliyat  va  bilish  im koniyatlarining  rivojlanishida 
erishgan  darajaga  aynan  muvofiq  holda  emas,  balki  shu  darajadan  oldinroq 
y o 'sin d a, y a ’ni ularning kelgusidagi rivojlanishini m o 'ljallab  y o 'lg a  q o 'y ish  
tavsiya etildi.  Ta’lim  kam ol toptiradigan  bo'lishi  uchun  «eng y aqin kam olot
56


zonasidagi»  bilish  im koniyatlariga  m o ‘ljallanishi  kerak.  Kamol  toptiruvchi 
t a ’lim m asalasini am aliy hal qilishdagi k o ‘p xatolar kichik m aktab yoshidagi 
o ‘quvchilarning m avhum  fikrlash qobiliyatlarini yetarli darajada baholam as- 
likdan  kelib  chiqadi.  Shuning  natijasida  ayrim   m aktablarda  m alakalarni 
shakllantirish  hozirga  qadar  «m ana  bunday  qil»  degan  prinsipda,  y a ’ni 
o ‘zlashtirgan  um um iy  qonuniyatlarni  va  um um lashm alarni  ongli  ravishda 
q o ‘llash  asosida  emas,  o ‘qituvchi  bergan  nam unalarga  bevosita  ergashish 
asosida am alga oshirilm oqda.
Shu  sababli  b a ’zi  o ‘quvchilar yangi  m aterialni  o ‘rganishda,  ta ’limiy va 
am aliy  topshiriqlarni  bajarishda  ilgari  o ‘zlashtirgan  bilim   va  m alakalardan 
foydalana olmaydilar.
U m ar  X ayyom   ta ’lim  olishda  o ‘quvchilarning  m ustaqil  faoliyat 
k o ‘rsatishini  yuqori  baholagan  va  ularning  har  xil  m ushohada  yuritishlari, 
turli  narsalarni  isbotlashlari  zarurligini  ta ’kidlagan  edi.  Shuningdek,  u 
o ‘quvchilarning  fikrlash  faoliyatlarini  ularga  « o 'y lab   k o ‘r»,  «ozgina 
o ‘ylasang,  tushunasan»  va  hokazolar deya  m urojaat qilish  orqali  quvvatlab 
va y o ‘naitirib  borish  m aqsadga m uvofiqligini  uqtirgan11.
K o ‘pincha  o ‘quvchilarning  kamol  topishi  haqida  ularning  turli 
narsalardan  xabardorligiga  qarab,  har  xil  m anbalardan  olib,  asosan  film lar 
va  televideniye  dasturlarini  ko ‘rib,  radioni  va  kattalarning  hikoyalarini 
eshitib to ‘plagan  qisqa  m a’lumotlari  va  faktlarning  k o ‘pligiga qarab xulosa 
chiqariladi.  B a ’zan  kichik  m aktab  yoshidagi  o ‘quvchilar  nutqida  ilmiy 
iboralar  k o ‘p  uchrashiga  qarab,  ularni  yuqori  darajada  kam ol  topgan  deb 
hisoblanadi. Lekin aslida m urakkab ilmiy iboralarni ustalik bilan ishlatadigan 
o ‘quvchilar m a’lum  sabablarga ko ‘ra ularning m a’nosini tushunm aydilar va 
gram m atik tahliIda, yozishda xatolarga y o ‘l  q o ‘yadilar.
Kamol  topishni  yuqoridagicha  noto ‘g ‘ri  tushunish  am alda  o ‘quvchilar- 
ning  bilim larni  o ‘zlashtirishga yuzaki  qarashlarini  vujudga  keltiradi.
A qliy kam olot o 'zaro   bog‘liq  ham da bir-birini taqozo etadigan  bilimlar, 
k o ‘nikm a  va  m alakalar  tizim ini  o ‘zlashtirishni  talab  qiladi.  B unda  esa, 
o ‘z  navbatida  faktlarni  bilish,  ularning  m a’nosi  va  aham iyatini  tushunish, 
ilgaridan tanish  bilim larga tayanib tushuntira olish zarurati tu g ‘iladi.
0 ‘quvchilar  yaxshi  kam ol  topganligining  muhim   k o ‘rsatkichi  ularning 
o ‘quv  ishlaridagi  faolligi va m ustaqilligidir. M utlaqo ayonki,  kichik m aktab 
yoshidagi  o ‘quvchilar  eng  muhim   m antiqiy  operatsiyalarni  o ‘zlashtirm ay 
turib  m azkur o ‘quv  ishlarini  bajara olmaydilar.
Shu tariqa kichik  maktab yoshidagi  o ‘quvchilam ing  aqliy  kamol  topishini 
o ‘quv jarayonining tegishli mazmuni va to ‘g ‘ri y o ‘lga q o ‘yilishi ta ’minlaydi.

Download 7.45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
nomidagi toshkent
guruh talabasi
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
haqida tushuncha
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
samarqand davlat
ta’limi vazirligi
tashkil etish
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
matematika fakulteti
navoiy nomidagi
vazirligi muhammad
nomidagi samarqand
bilan ishlash
Darsning maqsadi
fanining predmeti
maxsus ta'lim
ta'lim vazirligi
Ўзбекистон республикаси
pedagogika universiteti
sinflar uchun
fanlar fakulteti
o’rta ta’lim
Toshkent axborot
Alisher navoiy
haqida umumiy
fizika matematika
Ishdan maqsad
moliya instituti
universiteti fizika
Nizomiy nomidagi
таълим вазирлиги
махсус таълим
respublikasi axborot
umumiy o’rta
pedagogika fakulteti
nazorat savollari