Pedagogika, innovatsiya, integratsiya


IV BOB.  TA’LIM PRINSIPLARI



Download 7.45 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/320
Sana15.07.2021
Hajmi7.45 Mb.
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   320
IV BOB.  TA’LIM PRINSIPLARI
«Prinsip»  s o ‘zining m a ’nosi  xulqning,  xatti-harakatning asosiy qoidasi, 
yetakchi  g ‘oya  demakdir.  Ta’lim  qonuniyatlari  (prinsiplari)  bu  -  
0
‘qitish 
jarayon ig a qo'yiladigan talablar y ig ‘indisidir.
Biz,  hatto,  turm ushda  ham  «bu  odam   prinsipli»  deym iz  va  bunda 
o ‘sha  odam ning  o ‘ziga  xos  qoidalariga,  o ‘zining  prinsiplariga  m uvofiq  ish 
k o ‘rishini nazarda tutam iz. A gar kishining xatti-harakatlarida q at’iy qoidalar 
b o ‘lmasa,  uni  «prinsipi y o ‘q» deb hisoblaym iz.
XV -  XVI  asrlardagi m ashhur olim lar bilishning asosiy qonuniyatlariga 
faqat  o ‘qitishning  em as,  balki  axloqiy  tarbiyalashning  ham   yetakchi  asosi 
sifatida qaraganlar.
Forobiy  «Namunali  ta ’lim»  haqidagi  risolasida  o ‘quvchilar  o ‘zlashtirishi 
lozim  bo‘lgan  materialni  eng yaxshi y o ‘sinda  bayon  qilish masalasiga alohida 
to ‘xtalib,  bu  ishning  ikkita turini tavsiya  etgan:  ularning  biri  bevosita  sezishga 
yaqin narsalarni oldingi o ‘ringa qo‘yishdan va ikkinchisi aqlga yaqin narsalarni 
olg‘a  surishdan  iboratdir.  U  o ‘zining fikrini  tushuntirib  shunday yozgan:  «Aql 
o ‘z harakatini  a w a l  seziladigan  narsalarga,  keyin  esa aqlga  muvofiq y o ‘sinda, 
y a ’ni xossalami sintez qilishga y o ‘naltirishi m a’qul».
Ibn 
Sino  asarlarida  ham  didaktikaning  prinsiplariga,  xususan, 
k o ‘rsatm ali  o ‘qitishga  qiziqish  bilan  qaralgan.  Ibn  Sino  inson  dastlabki 
o ‘quv  m ashg‘ulotlarida  buyum ning  tashqi  xossasini  o ‘rgansa,  o ‘sha 
buyum ni  va  uning  tasvirini  k o ‘rib  chiqsa,  o ‘zi  m ustaqil  holda  bilim larni 
o ‘zlashtira  oladi,  deb  hisoblagan.  Olim  inson  haqiqatan  m avjud  narsalarni 
yoki  ularning  tasvirini  idrok  etishi  tufayli  unda  obyektiv  voqelikni  to ‘g ‘ri 
aks  ettiradigan tasavvur shakllanishini  uqtirgan.
Sharqshunos  olim   K indiyning  fikricha,  insonda  ijobiy  sifatlarni  tarkib 
toptirishning  eng  zarur  om ili  uning  aql  kuchini  rivojlantirishdir.  Aql  kuchi 
rivojlanm asa,  inson  um r  b o ‘yi  A rastuning  kitoblarini  o ‘qisa  ham   ularda 
ifodalangan  fanlarning  birontasini  o ‘zlashtira  olm aydi.  B unday  odam   har 
qancha  urinsa-da,  faqat  boshqalarning  gaplarini  takrorlab  bera  oladigan 
b o ‘ladi.  U  hech  narsaning  m ohiyatini  tushunm aydi  va  o ‘zlashtira  olm aydi. 
K indiy ana shu fikrlarini bayon qilar ekan, o ‘qitishning ilmiyligi va ongliligi 
qoidasini  nazarda tutgan.
Pedagog  olim larning  yuqoridagi  fikr-m ulohazalarini  um um lashtirib, 
x ulosa  sifatida  aytishim iz  m um kinki,  o ‘qitish  prinsiplari  yosh  avlodga 
ta ’lim  va  tarbiya  berish  m aqsadlariga  m uvofiq  o ‘qitishning  xarakterini 
belgilaydigan asosiy yetakchi qoidalardir.
M ana  shu  prinsiplar  qayerdan  kelib  chiqqan?  Ularni  kim,  qachon  va 
qanday vaziyatlarda ifodalagan?
43


Prinsiplarni  ifodalashga  olib  kelgan  asosiy  m anba,  o ‘qitish  am aliyoti, 
o ‘qituvchilarning  keyinchalik  anglangan,  um um lashtirilgan  va  tarqalgan 
tajribasi  ham da topilm alaridir.
Biz  ijtim oiy  rivojlanishga  k o ‘ra  o 'q itish   prinsiplarining  o ‘zgarishini 
e ’tiro f  etgan  holda  a n ’anaviy  ta ’riflarni  saqlash,  ularga  faqat  zam onaviy 
m aktabning  ahvolini  aks  ettirish  zarurligi  uchun  boshqacha  m azm un  baxsh 
etish,  xususan,  yangi  m aktabga  xos  ayrim  qoidalarni  kiritish  tarafdorim iz. 
M asalan,  «U m um iy  ta ’lim  m aktabi  konsepsiyasi»  ham da  «Sinfdan  va 
m aktabdan  tashqari  tarbiyaviy  ishlar  konsepsiyasi»ga  m uvofiq,  butun 
o 'q itish   va  tarbiyalash  tadbirlari  ta ’limni  insonparvarlashtirish  ham da 
dem okratlashtirish  talablariga  bo'ysunishi  sababli  dem okratik  qonunlarga, 
shaxsga,  insoniy  m unosabatlarga  asoslangan  tarbiyalovchi  va  kam ol 
toptiruvchi  ta ’lim ning  birligi yetakchi  qoida  b o ‘lib qoldi.
0 ‘qitishning  prinsiplaridan  uning  qoidalari  kelib  chiqadi  v a  ular  u yoki 
bu  prinsiplarning  xususiy  qoidalarini  aks  ettiradi.  M asalan,  o ‘qitishning 
ko ‘rsatm alilik  prinsipi  ta ’lim ning  k o ‘rsatm ali  q o ‘llanm ani  hozirlash, 
o ‘quvchilarni  uni  idrok  etishga  tayyorlash,  q o ‘llanm ani  k o ‘rsatish  va  tahlil 
qilish  kabi  qoidalarini  taqozo  etadi.
0 ‘qitishning  tizim lilik  prinsipi  quyidagi  qoidalardan  iborat:  yangi 
o ‘zlashtirilgan  bilim larni  ilgari  olingan  bilim larga  bo g‘lash,  m aterialni 
qism lari  b o 'y ich a  bayon  qilish,  o ‘rganilgan  bilim larni  m ustahkam lash  va 
hokazo. 0 ‘qitish prinsipi butun t a ’lim jarayoniga tarqaldi, ta ’lim ning qoidasi 
faqat ana shu jarayonning  ayrim   tom onlari  va zvenolaridir.
Y .A .K om enskiy  o ‘zining  «B uyuk  didaktika»  asarida  didaktikaning 
prinsiplarini  ishlab  chiqqanidan  boshlab,  ularni  deyarli  barcha  pedagog 
olim lar  k o ‘rib  chiqdilar,  lekin  o'qitish  prinsiplarining  soni  va  m azm unini 
belgilash  xususida  hozirgi  kungacha  b irfik rg a  kelingani y o ‘q.

Download 7.45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
zbekiston respublikasi
o’rta maxsus
nomidagi toshkent
guruh talabasi
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
samarqand davlat
tashkil etish
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
ta’limi vazirligi
matematika fakulteti
navoiy nomidagi
vazirligi muhammad
bilan ishlash
fanining predmeti
nomidagi samarqand
Darsning maqsadi
maxsus ta'lim
pedagogika universiteti
ta'lim vazirligi
Toshkent axborot
o’rta ta’lim
Ўзбекистон республикаси
sinflar uchun
haqida umumiy
fanlar fakulteti
fizika matematika
Alisher navoiy
Ishdan maqsad
universiteti fizika
Nizomiy nomidagi
moliya instituti
таълим вазирлиги
nazorat savollari
umumiy o’rta
respublikasi axborot
Referat mavzu
махсус таълим