O‘zbekiston Respublikasi Oliy va o‘rta maxsus


Oksidlanish darajasi +2 va +4 bo‘lgan birikmalari



Download 0.65 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/36
Sana15.05.2021
Hajmi0.65 Mb.
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   36
Oksidlanish darajasi +2 va +4 bo‘lgan birikmalari. 

Bu  metallarning  eng  ko‘p  tarqalgan  birikmalari  +2  va  +4    oksidlanish 

darajalarida  bo‘lib,  ular  asosan  tekis  kvadrat  va  oktaedrik  tuzilishli  bo‘lib, 



 

 

29 



koordinatsion  soni  4  va  6  bo‘ladi.  Bu  Pt(II),  Pd(II)  va  Pt(IV),  Pd(IV)  larning 

elektron  tuzilishi  va ulardagi  d-d o‘tishning energiyasi  qiymati  bilan  bog‘likdir. 



Asosiy  birikmalari:  PtO,  PdO  (qora  rangli)  Pt(OH)

2

;  Pd(OH)



lar  ham qora 

rangli,  suvda erimaydigan  kislotalar  ta’sirida kam o‘zgaradigan moddalardir. 

Sulfidlari:  Pd  va  Pt  qopa  pangli  suvda  va  kislotalapda  epimaydigan 

moddalapdip.  Ulap  Pd(II),  Pt(II)  ning  yaxshi  eruvchan  birikmalari  eritmalari  orqali 

vodorod sulfid gazi o‘tkazish bilan  hosil kilinadi. 

Galogenidlari:  PdCl

2

,  PtCl



2

,  PtBr


2

,  PdBr


2   

asosan  ko‘p  yadroli  klaster 

tuzilishli  M

6

Cl



12

  tarkibli  oktaedrik  moddalardir.  PdCl

2

  suvda  eriydi.  PtCl



  suvda 


erimaydi.  Bulardan  tashqari  Pd(ClO

4

)



2

*4H


2

O  (qizil-ko‘ngir  rangli),  PdCl

*2H


2

O: 


Pd(NO

3

)



2

  2H


2

O;  PdSO


4

*2H


2

O kristallogidratlari mavjud bo‘lib, Pt(II) ning bunday 

birikmalari  yo‘q. 

Pd(II)  va  Pt(II)  ammiak,  galogen-ionlari,  sianidlar  bilan  turli  kation  va  anion 

komplekslar  hosil qiladi.  Ular  juda barqaror (K

bek


<10

-25


) birikmalardir. 

Suvda  erimaydigan  PtCl

ga  ammiakning  konsentrlangan  eritmasi  ta’sir 



ettirilsa: 

PtCl


2

 + 4NH


4

OH 


 [Pt(NH

3

)



4

]Cl


2

 + 2H


2

O  buladi. 

PdCl



ning  suvli  eritmasiga  NH



4

OH  ko‘shib  [Pd(NH

3

)

4



Cl

2   


xosil  qilinadi. 

Biringi  kompleks  K

bek 

= 5*10


-36

 bo‘lsa, ikkinchisi uchun K

bek

 = 4*10


-30

. [Pd(CN)

4

]

-



2

, [Pt(CN)

4

]

-2 



, (K

bek.


 = 1*10

-41


) anion komplekslari  ham mavjud. 

Oxirgi  anionga  mos  keluvchi  H

2

[Pt(CN)


4

]*3H


2

O  kuchli  kislota  mavjud 

bo‘lib,  ikki  asosli  kislota  xossalarini  namoyon  kiladi.  SHuningdek  galogenid 

ionlari  bilan  [PtX

4

]

-2



,  [PdX

4

]



-2

  (x  =  Cl,  Br,  J)  komplekslarini  hosil  keladi.  Bu 

komplekslarning  barqarorligi  Cl 

Br 


  J  qatorida  ikkala  metall uchun xam 

ortib  boradi.  Pd  ning  komplekslariga  nisbatan  Pt(II)  komplekslari kariyb 10

5

 marta 


barqaror. 

Bu  ionlarning  anion  va  kation  komplekslari  birgalikda  qo‘shilsa  "qo‘sh 

yadroli" neytral  yashil  rangli  kompleks 

[Pt(NH


3

)

4



]Cl

2

  + K



2

[PtCl


4

 [Pt(NH



3

)

4



][PtCl

4

] + 2KCl 



hosil bo‘ladi. Pd(II) ning shunday [Pd(NH

3

)



4

][PdCl


4

] kompleksi  qizil  rangga ega. 




 

 

30 



Pt(II)  va  Pd(II)  larni  uziga  xos  ximiyaviy  xususiyati  ularning  komplekslarida 

geometrik  izomeriya  (sis-  yoki  trans-)  xodisasi  kuzatilishidir.  [Pt(NH

3

)

2



X

2

]*(x=Cl, 



Br,  NO

2

-



)  tarkibga  ikkita:  I-kizil-sarik,  II-och  sarik  rangli  moddalar  tugri  keladi. 

Ularning  olinishi  ham bir-biridan  farq qiladi  va ularning  tuzilishi: 

 

(sis-izomer) 



 

 

(trans-izomer) 



Sis-izomerni  hosil  bo‘lishi  uchun  K

2

[PtCl



4

]  eritmasiga  NH

3   

ta’sir    ettiriladi; 



Trans-izomerni  sintez kilish  uchun [Pt(NH

3

)



4

]Cl


2

 eritmasiga  HCl qo‘shiladi. 

Bu  hodisaning  mohiyatini  tushunish  uchun  I.I.CHernyaev  (1926)  tomonidan  

kompleks  birikmaning  koordinatsion  (ichki)  sferasidagi  ligandlarning  trans-ta’siri 

(diagonal  bo‘yicha  qarama-qarshi  holatda  turgan  ligandlarning  bir-biriga  ta’siri) 

prinsipi  (koidasi)  kiritildi.  Bu  qoidaga  ko‘ra  koordinatsion  uzelning  ekvatorial 

tekisligida  kvadrat  holida  joylashgan  har  bir  ligand  karama-karshisida  turgan 

boshqa  ligandning  Me  atomi  bilan  bog‘lanishiga  ta’sir  etadi  va  donorlik  kuchiga 

kura  uning  boshqa  ligand  bilan  almashinuvini  osonlashtiradi  (yoki  qiyinlashtiradi). 

Agar  turli  elektron  donorlik  xossalariga  ega  molekula  (ionlar)  ni  bu  xossasi 

bo‘yiga joylashtirilsa  Pt(II) uchun quyidagi  qator hosil bo‘ladi. 

H

2



O

3

N

 

 

 

 = I


 

2

-

 

 

Agar  [Pt(NH



3

)

4



]

4

+2



  ga  Cl

  -


  ionlari  ta’sir  etsa,  xlor  ionining  trans-ta’siri kuchli 

bo‘lgani  uchun  avval  1  ta  ammiak  molekulasini  siqib  chiqaradi  va  koordinatsiion 

uzelga  kirgan  bitta  Cl  ioni  kolgan  3  ta  ammiak  molekulalaridan  faqat  karshisida 

turganini  Me  ioni  bilan  bog‘lanishini  kuchsizlantiradi  va  keyingi  Cl  ioni  tomonidan 

shu  ammiak  molekulasi  siqib  chiqariladi  va  trans-izomer  hosil  bo‘ladi.  [PtCl

4

]



-2

 

eritmasiga  NH



3

  qo‘shilganda  bunday  hodisa  kuzatilmaydi  va  sis-izomer  hosil 

bo‘ladi.  Komplekslardagi  trans-ta’sir  hodisasi  ko‘pchilik  o‘ziga  xos  xususiyatli 

kompleks  sintez  qilishga  va  ulardan  aniq  maqsadlarda  foydalanishga imkon berishi 




 

 

31 



bilan  birga,  umuman  koordinatsion  ximiyaning  nazariy  rivojlanishiga  ham  katta 

turtki  bo‘ldi. 

Pt(IV) va Pd(IV) ning birikmalari qatoriga: PtO

2

; Pt(OH)



4

, PtCl


4

, PtBr


4

; PtI


4

PtS



2

;  PdO


2

,  PdCl


va  ko‘p  sonli  kation,  anion,  neytral  komplekslari  kiradi.  Bu 

birikmalarda  ularning  koordinatsion  soni  6  ga  teng  bo‘lib,  asosan  oktaedrik 

tuzilishli  birikmalardir. 

Pt(IV),  Pd(IV)ning  oksid,  galogenid,  sulfidlarida  asoslik  xossasiga  nisbatan 

kislota  xossasi kuchlirok namoyon bo‘ladi. SHu sababli Pt(OH)

4

 ning asoslar bilan 



ta’siri  osonrok,  kislotalar  bilan  qiyinrok  boradi  va  ikkala  holda  xam  anion 

kompleks birikma  hosil bo‘ladi: 

Pt(OH)

4

 + 6HCI 



 H

2

[PtCI



6

] + 4H


2

Pt(OH)



4

+ 2NaOH 


 Na

2

[Pt(OH)



6

H



2

[PtCI


6

]  geksaxlorplatina  kislotasi  qizil-jigar  rangli  kristall  modda,  suvda, 

efirda  yaxshi  eriydi.  Unga  mos  keluvchi  Na

+

,  K



+

,  Rb


+

,  Cs


+

,  NH


4

+

,  Ag



+

  li  tuzlar 

suvda kam eriyda va sariq rangli  kristallar  ko‘rinishiga  ega. 

Pt(IY)  ning  amiakli  va  ammiakli-galogenli  aralash  ligandli  komplekslari: 

[Pt(NH

3

)



6

]X

4



;  [Pt(NH

3

)



4

X

2



]X

2

;  [Pt(NH



3

)

2



X

4

]  (x=Cl



  ,

  Br


  ,

  J)  tarkibli  komplekslari 

ham mavjud  bo‘lib ular xam sis va trans-izomerlar  holida bo‘ladi. Masalan:   

 

     (sis-izomer)                   (trans-izomer) 



(kizgish)                           (sarik) 

Pt-metali  kuchli  oksidlovchilik  xosssiga  ega  bo‘lgan  moddalar  (F

2

)  bilan 



yuqori  temperaturada  qizdirilsa  PtF

6

  birikmasi  hosil  kilib,  unda  +6  oksidlanish 



darajasiga  ega  bo‘ladi.  PtF

6

  uchuvchan,  kristall  modda  (t



suyuk 

= 61


0

S; t


kayn

= 69


0

S). 


Juda  kuchli  oksidlovchi.  Elektronga  moyilligi  (7,2  v)  katta  bo‘lgani  uchun  hatto 

BrF


ni  BrF


gacha,  metall  holidagi  uranni  UF

6   

gacha,  kislorodni  O



2

+  gacha 




 

 

32 



(O

2

[PtF



6

])  ksenonni  Xe

+

  gacha  oksidlaydi.  Ksenonni  PtF



tomonid  an oksidlanishi 

va  Xe[PtF

6

]  tarkibli  moddaning  olinishi  inert  gazlarning  ximiyaviy  birikmalar  hosil 



kilishini 

isbotlovchi 

dastlabki 

modda 


bo‘lib,  ular  ximiyasining  keskin 

rivojlanishiga  yo‘l ochib berdi. 




Download 0.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
davlat pedagogika
nomidagi toshkent
guruh talabasi
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
toshkent axborot
xorazmiy nomidagi
rivojlantirish vazirligi
samarqand davlat
haqida tushuncha
navoiy nomidagi
toshkent davlat
nomidagi samarqand
ta’limi vazirligi
Darsning maqsadi
vazirligi toshkent
Toshkent davlat
tashkil etish
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
Ўзбекистон республикаси
Alisher navoiy
matematika fakulteti
bilan ishlash
Nizomiy nomidagi
vazirligi muhammad
pedagogika universiteti
fanining predmeti
таълим вазирлиги
sinflar uchun
o’rta ta’lim
maxsus ta'lim
fanlar fakulteti
ta'lim vazirligi
Toshkent axborot
махсус таълим
tibbiyot akademiyasi
umumiy o’rta
pedagogika fakulteti
haqida umumiy
Referat mavzu
fizika matematika
universiteti fizika
ishlab chiqarish
Navoiy davlat