O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


bet9/291
Sana27.09.2021
Hajmi
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   291
Ir o d a v iy   j a r a y o n la r :   m o tiv ,  m o ti v a t s iy a ,   e h ti y o jl a r , 
intilishlar,  q a ro r  q a b u l  qilish  kabilarni.  3.  Hissiy jarayonlar: 
his-tuyg‘ular,  e m o ts iy a ,  kayfiyat,  e m o tsio nal  ton,  stress 
( z o ‘riqish),  affekt  (j^zava)  singarilarni  o ‘z  ichiga  oladi.
Psixik holatlarga psixik jarayonlarning m a ’lum  birsifat 
k o ‘rinishlari  kiradi.  M asalan,  hissiy ja ra y o n la r psixik  holat 
sifatida  kayfiyat,  psixik  xususiyatlarga  esa  qobiliyat  va 
bo sh qalar  kiradi.  U m u m iy   psixologiyadagi  bu  boMinish 
shartli  ravishda  a m a lg a   oshirilgan  b o ‘lib,  u n d a   jarayon 
t u s h u n c h a s i   u m u m i y   ta d q iq   q ilin a y o tg a n   h o d isa n in g
22
www.ziyouz.com kutubxonasi


jarayoniy xususiyatga ega ekanligi t a ’kidlanadi,  xolos.  Psixik 
holat  tush u n c h a si  psixik  holatlarga  n isb a ta n   nisbiy  sta- 
tikligini  anglatadi.  Psixik  xususiyat  tu sh u n c h a s i  esa tadqiq 
q i li n a y o t g a n   h o d i s a n i n g   m u s t a h k a m l i g i n i ,   q a y t a r u v -  
chanligini  aks  ettiradi  va  bu   narsa  shaxs  tuzilishida   o ‘z 
ifodasini  t o p a d i.  B o sh q a   s o h a la r   va  b i li m l a r   u m u m i y  
psixologiyadan asos sifatida foydalanadi,  sh u bois u  univ er­
sal  xususiyat  kasb  etadi.
Eksperim enfal  psixoiogiya — e k s p e r im e n ta l  m e to d la r 
yo rdam ida  psixik  hodisalarni  tadqiq  q ilish n in g   u m u m iy  
sohasi.  Psixoiogiya fan sifatida falsafadan ajralib chiqishida 
eksperim ental  ta d q iq o tla r  o ‘tkazish  asosiy  rol  o   ynagan. 
XIX  asrning  o ‘rtalarida  psixologik  h o d isalar y u zasidan   iik 
bor amaliy eksperimental  psixologik tadq iq otlar o ‘tkazilgan. 
Bu  fiziologik  laboratoriy alard a  e le m e n t a r   funksiyalarni 
o ‘rganish  ilk  b o r   sezgi  va  idrokni  o ‘rganish  bilan  bosh- 
langan.  Bu tadqiqotlar eksperimental psixologiyaning falsafa 
va fiziologiyadan ayrim h o lda  mustaqil,  a lo h id a  fan sifatida 
vujudga  kelishiga  m u h im   asos  va  obyektiv  sha rt-sha roit 
yaratib bergan.  Eksperimental psixoiogiya fan sifatida ajralib 
chiqishiga V.Vundt o ‘zining katta hissasini q o ‘shgan.  0 ‘zini 
o lzi  kuzatish   m e to d i  y o r d a m i   bilan   ilk  e k s p e r im e n ta l 
ta d q iq o tla r   in s o n n i n g   ichki  fu n k siy a la rin i  o ‘rganishga 
qaratilgan edi.  Keyinchalik eksperimentlar turli hayvonlarda 
0
‘tkazila boshlangan. Tadqiqotlarning k o ‘pchiligi T .L .M o r- 
gan,  E .L .T o rn d a y k la r  to m o n id a n   olib  b o rilg a n   edi.  Eks­
perim ental  ta d q iq o tla r  orqali  faqat  psixik  funksiyalargina 
e m a s,  balki  h issiy o tla rn in g   in div id u al  v a r ia n tla r i  h a m  
tekshirilgan.  D e m a k , eksperim ental psixologiyaning tadqi- 
qotlari psixoiogiya sohalarining nazariyasiga h a m  asos b o l ib
xizm at  qiladi.
M ehnat  psixologiyasi —  in so n n in g   m e h n a t g a   m u n o -  
sabati,  m e h n a t faoliyatining qonuniyatlari  va rivojlanishini 
tad q iq   qiladi.  M e h n a t   psixologiyasining  o b y e k ti  ishlab 
c hiqarish  va  m e h n a t d a   shaxsning  faoliyati,  uni  ishdan 
b o 's h   vaqti,  d a m   olishining  ishlab  c h iq a ris h g a   t a ’siri  va 
boshqalardir.  M e h n at unum dorligida ishchini boqish uchun 
ketgan  sarf-xarajatning  miqdori  k o ‘p  b o ‘lsa,  u n g a   qulay
23
www.ziyouz.com kutubxonasi


s h a rt-s h a r o it  yaratilsa,  bu jarayon  sh un ch alik  ijobiy  t a ’sir 
uyg'otadi.  Shu asnoda yuqoridagi  fan sohalari mehnatkashga 
psixologik  q ulay m u h it  yaratishda y o rd am   bcradi.  M eh nat 
psixologiyasini  G .M yunsterbergning  „Psixologiya va ishlab 
c hiq a rish  u n u m d o rlig i“  (1913)  va  „Psixotexnika  asoslari“ 
(1914)  kitoblari  c h iq q a n   davrdan  boshlab  alohida  soha 
sifatida e  tiro f etib kelinadi.  M ehnat psixologiyasining asosiy 
vazifasi  ishlab  chiqarish  m unosabatlarini  ijobiylashtirish, 
m e h n a tk a s h la rg a  za ru r sh art-sh aro it  yaratib berish,  kasbiy 
kasalliklarning,  ishlab chiqarishda jis m o n iy  faiokatlarning, 
psixologik  z o 'riq ish larnin g  oldini  olishdir.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   291




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
moliya instituti
fizika matematika
nomidagi samarqand
sinflar uchun
fanlar fakulteti
Nizomiy nomidagi
maxsus ta'lim
Ўзбекистон республикаси
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
махсус таълим
Alisher navoiy
Toshkent axborot
Buxoro davlat