O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


bet14/291
Sana27.09.2021
Hajmi
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   291
M axsus  psixologiya —  psixik  n orm al  rivojlanm agan, 
tu g 'm a  yoki  keyinchalik orttirilgan  nuqsonlar va yetishmov- 
chiliklar t a ’sirida boMgan  insonlarning psixologiyasini  ta d ­
qiq qiladi.  U n in g  b ir  n e c h a  b o lim lari  mavjud: patopsixolo- 
giya —  kishi  rivojlanishi  jarayonida  psixikaning  aynishi, 
miyadagi  kasallikning turlicha  kechishi,  psixikaning ta m o - 
m an   izdan  chiqishi  hollarini  o 'rganadi;  oligofrenopsixo- 
logiya —  psixik  rivojlanishning  miyadagi  tu g ‘m a  asoratlar 
bilan  b o g l i q   patologiyasi  t o ‘g‘risida tad q iq ot  ishlarini  olib 
boradi;  surdopsixo/ogiya — quloq  e s h itis h n in g   bu tu n la y  
kar b o l i b   q o lg ung a  q a d a r  jiddiy  kamchiliklari,  nuqsonlari 
bilan  sh ug ‘u llan uvch i,  bolani  voyaga  yetkazishning  om il- 
kor  y o ‘l-y o ‘riqlarini  topuvchi,  korreksion  —  tuzatish  ish­
larini  olib  b o ru v ch i  sohadir;  tiflopsixologiya —  xira  k o ‘- 
ruvchi va  m u tla q o   k o kzi  ojiz odam larning  psixologik  rivoj- 
lanishini  tadqiq  q iluvchi  sohadir.  Maxsus  psixologiyaning 
yana  o'ziga  xos  t o r  b o l im la r i   mavjud  boMib,  insonlarning 
kasalligini,  n u q s o n i,  a q l-id ro k  darajasini  n u tq   faoliyati 
patologiyasiga  b i n o a n   tadqiqot  ishlarini  olib boradi.
Q iy o siy   p s ix o lo g iy a   —  p s ix o l o g i y a n i n g   m u r a k k a b  
bo'lim laridan  boMib,  u  psixikaning  filogenetik  holatlari  va 
ularning  shakllarini  tadqiq  qiladi.  Qiyosiy  psixologiyada 
30
www.ziyouz.com kutubxonasi


h a y v o n la r  psixikasi  odam larn ik i  b ila n   qiyoslanadi,  u la r  
x u lq -a tv o rid a g i  o ‘xshashlik  va  t a f o v u tla rn in g   sabablari 
tekshiriladi,  harakatlantiruvchi  k uchlar,  t a ’sir  o'tkazuvchi 
vositalar,  omillar  aniqlanadi.  Zoopsixologiya  qiyosiy  psixo- 
logiyaning  bir  b o l im i   hisoblanib,  u   turli  guruhlacga,  tur- 
larga  m a n s u b   hayvonlar,  jo n iv o rla r  psixikasini,  ularning 
xatti-harakatlarini o'rganadi. Ekologiya — biologik va psixologik 
jabhalar  qorishmasidan  iborat  b o ‘lib,  hayvonlaming  xatti- 
harakatidagi  tug‘m a alomatlar,  m exanizm lar  insonniki bilan 
um u m iy negizga ega ekanligini o ‘rganuvchi  sohadir.
D ifferensial  psixologiya — sh a x sla r  o ‘rtasidagi  tafovut 
va  farqlarni  h a m d a  guruh  a'z o la ri  orasidagi  n o m u ta n o s ib - 
liklarning  psixologik  tom onlarini  o ‘rganuvchi  psixologiya 
sohasidir.  Differensial  psixologiyaga  F .G a lto n   asos  solgan 
b o'lib,  u  kishilarga  xos  individual  farqlarni  statistik  tahlil 
q ilish   u c h u n   b ir   q a n c h a   u s u l  v a   a s b o b l a r   y a r a tg a n . 
Differensial  psixologiya atamasini  neniis psixologi V.Shtern 
0
‘z in in g   „ In d iv id u a l  farqlar  p s ix o lo g iy asi“  (1900-  yil) 
a s a rid a   q o i l a g a n .   Differensial  p six o lo g iy a n in g   asosiy 
m e t o d l a r i d a n   biri  — testd ir.  T a d q i q o t   ish larid a  avval 
individual testlar,  keyinchalik esa g u m h iy  testlar q o lla n g a n . 
Ular,  asosan ,  aqliy  rivojlanishdagi  farqlarni  o'rganishga 
qaratilgan  b o l i b ,   muayyan  vaqt  o 't g a c h   proyektiv  testlar 
ishlab  chiqilgan.  M azkur testlar  qiziqishdagi,  intilishdagi, 
h i s s i y o td a g i   t a f o v u t l a r n i   t c k s h i r i s h g a   q a r a t i l g a n d i r .  
T e s tla rn in g   o m il  tahlili  yoki  in te lle k tg a   oid  m a ’lu m o t  
beruvchi  om illari  o ‘rganilgan.  J a h o n   psixologiyasida  e n g  
keng  yoyilgan  nazariyadan  biri  — b u   N .S p irn ie n n in g   ikki 
omilli  konsepsiyasidir.  Bu  n a z a r iy a g a   b in o a n ,  h a r   b ir 
faoliyat  u c h u n   u m u m iy   b itta   o m il   m avjuddir,  b lin d a n  
tash q ari,  o ‘s h a   faoliyatga  q a ra tilg a n   xususiy  omil  h a m  
b o i a d i .  U s h b u   sohaga  tegishli  y a n a   b ir  nazariy  qara sh  
m av ju d k i,  b u   L .T yo rsto n,  J . G i l f o r d   va  b o s h q a la r n in g  
multifaktorlik  yondashuvidir.  M a z k u r   nazariya  u m u m iy  
omil borligini  inkor qiladi va b o s h la n g ‘ich aqliy qobiliyatlar 
asosiy  o 'r in g a   q o ‘yiladi.  Psixologiyada  inson  qobiliyatlari 
genetik,  biologik omillarga asoslangan,  degan g‘oya mavjud 
b o l i b ,   t a ’kidlanishicha,  ular  g o ‘y o   nasld an   naslga  o ‘tadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Hozirgi  k u n d a   diffcrensial  psixoiogiya  diagnostika,  prog- 
nostika  m eto d la ri  yordam i  bilan  shaxslarni  qobiliyatiga 
qarab  tan la sh d a   ilm iy  prinsip  va 
qonun iyatlarga  asos- 
lanadi.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   291




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
moliya instituti
fizika matematika
nomidagi samarqand
sinflar uchun
fanlar fakulteti
Nizomiy nomidagi
maxsus ta'lim
Ўзбекистон республикаси
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
Alisher navoiy
махсус таълим
Toshkent axborot
Buxoro davlat