Nigmatov Alisher Jahon svilizatsiyalar tarixi. Oraliq nazorat



Download 492.22 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/3
Sana21.05.2021
Hajmi492.22 Kb.
1   2   3
“Konfutsiylik”.  Uning  asoschisi  e.o.551-479  yillarda  yashab  ijod  etgan 

Konfutsiydir.  Adabiyotlarda  ko„pincha  uni  Kun-szi  deb  atashadi,  bu  -  o„qituvchi 

Kun degan ma‟noni bildiradi. Bunday deyilishi bejiz emas, chunki hali 20 yoshga 

etmayoq  Kun  Xitoyda  mashhur  o„qituvchi-ustoz  nomiga  ega  bo„ladi.  Uning 

ta‟limotining  bosh  manbai  -  “Luno  yuy”  (“Suhbatlar  va  hukmlar”)  kitobidir. 

Mazkur kitobda ustozning o„z o„quvchilari bilan qilgan suhbatlari o„rin olgan. 

 

Konfutsiy  ''Osmon''  kategoriyasini  tabiat  bilan  emas, 



balki  eng  avvalo  inson  bilan  bog„liq  holda  qarab  chiqadi.  Inson,  uning  aqliy  va 

axloqiy  kamoli  va  xulqi  Konfutsiy  falsafasining  negizini  tashkil  etadi.  Konfutsiy 

o„zining  asosiy  E‟tiborini  ideal  insonni  tarbiyalash  (ideal  inson  -  szyun-szi) 

masalasiga  qaratadi:  inson  o„z  atrofidagi  kishilarga  va  jamiyatga  hurmat  ruhida 

tarbiya  topgan  bo„lmog„i  kerak,  inson  jamiyatning  funksional  elementi  bo„lishi, 

shunga ko„ra, u jamiyatga bo„ysunishi lozim. 




 

Xulq-atvor  va  tarbiyaning  barcha  ijtimoiy  va  axloqiy  meyorlari  Konfutsiy 

ta‟limotida diniy tartib-qoida tusini oladi. Konfutsiy tartib-qoidada donishmandlik 

va  falsafaning  yangi  tipini  ko„radi.  Donishmandlikning  mohiyati  tartib-qoidaga 

rioya  qilish,  falsafaning  mohiyati  esa  uni  to„g„ri  talqin  qilish  va  tushunishdan 

iboratdir. 

 

Inson  uchun  diniy  tartib-qoidaning  ahamiyatini  ta‟kidlar  ekan,  Konfutsiy 



jamiyatdagi  noittifoqlik,  nifoqlik  kabi  noxush  hodisalarni  diniy  his-tuyg„ularning 

g„arib  holga  kelib  qolishi  va  tartib-qoida  -  ritualga  bo„ysunmaslik  oqibati  deb 

tushuntiradi.  Barcha  kishilarni  birlashtiruvchi  umumiy  asos  va  ularning  Kosmos 

bilan mustahkam birligi Osmon (yo„l)ga hurmat-ehtirom, ilohiy yakdillik tuyg„usi 

tufayli  amal  qiladi.  Erdagi  bu  ilohiy  kuchni  Konfutsiy  avvalambor  an‟anaviy 

xarakterga ega bo„lgan tartib-qoidada ko„radi. 

 

Oliyjanob  arboblarni,  chinakam  er  kishilarni  tarbiyalash  maktabining 



asoschisi  bo„lgan  Konfutsiy  amaliy  tarbiyalash  borasida  o„ziga  xos  falsafiy 

tamoyillarni  ishlab  chiqadi.  Bu  -  kishilarni  Osmon  (xudo)  bilan  birlashtirishdan 

iboratdir.  Ideal  insonni,  oliyjanob  arbobni  tarbiyalashning  mohiyatini  tushunish 

uchun Konfutsiy o„z falsafasida “jen” kategoriyasini keng qo„llaydi. 

 

Konfutsiy  talqinida  “jen”  tushunchasi  turlicha  ma‟noni  ifodalaydi:  yaxshi 



fazilat,  oliyjanoblik,  insonni  sevish,  rahm-shafqat  va  h.k.    “Jen”  mohiyatini 

insoniylik tashkil etadi. Insoniylik - bu insonga qo„yiladigan talab. Konfutsiy “jen” 

kategoriyasini  konkretlashtiradi:  “O„zingga  ravo  ko„rmagan  narsani  birovga  ham 

ravo ko„rmagin”,  “O„zing erishmoqchi bo„lgan narsada boshqalarga ham ko„mak 

ber” va h.k.  

 

“Jen”ning  asosi  “syao”dir.  Syao  ota-onaga,  o„zidan  yoshi  ulug„larga, 



farzandlarga hurmat-ehtiromdir. Syao - mamlakatni bir oila sifatida boshqarishning 

samarali  usuli  hamdir.  SHu  sababli  hukmdor  bilan  aholining  munosabatlari  ota 

bilan  o„g„il,  aka  bilan  uka  o„rtasidagi  munosabatlarga  o„xshagan  tarzda  tashkil 

etilmog„i lozim.  

 

Ideal  insonni  tarbiyalashda  nomlar  (chjen-min)ni  to„g„ri  qayd  etish 



muhimdir.  Hamma  buyumlar  ularning  nomi  bilan  moslashtirilishi  va 

muvofiqlashtirilishi  lozim.  SHu  sababli  “hukumatning  faoliyati”  nomlarni  to„g„ri 

qayd  etish  bilan  boshlanmog„i,  chunonchi,  oliyjanob  arbob  “so„z  va  ishni  to„g„ri 

fahm  etishi,  vaoda  berilgach,  shunga  muvofiq  harakat  qilishi  kerak”.  Bordi-yu 

“nomlar  to„g„ri  bo„lsa-yu,  biroq  nutq  ziddiyatli  kechsa,  unday  taqdirda 

muvaffaqiyat  qozonib  bo„lmaydi”.  Konfutsiy  so„z  bilan  ishni  bir-biridan 

ajratmaydi,  ularni  birgalikda  idrok  etadi.  Uning  quyidagi  hikmatli  so„zlariga 

E‟tibor bering: “kishilar so„zini eshitib, ularning qilayotgan ishiga qarayman”. 

Xitoy  konfutsiychiligi  ijtimoiy  idealni  –  sof  ahloq,  insonparvarlik,  burchning  

sohibi bo„lgan beg„araz xolis ritsar deb belgilab berdi. 




Konfutsiy  fikriga,  ideal  axloqli  insonlar  jamiyatdagi  illatlarni  bartaraf 

etishlari hamda shakllanayotgan yangi jamiyatni to„la qaror topishlari mumkin edi. 

Bu  dinni  asosiy  maqsadi  –  xalqni  mavjud  tartib-qoidalarni  hurmat  qilish  ruhida 

tarbiyalash edi. Kanfutsiylik ta‟limotida Osmon xudo deb tan olinadi. Ayni paytda 

bu  din  ta‟limoti  markazida  inson,  uning  aqliy  va  ma‟naviy  qiyofasi,  olamdagi 

hamda jamiyatdagi o„rni, vazifasi muammolari turadi.  

Konfutsiy  tasavvur  etgan  ideal  insoln  eng  muhim  fazilat  insonparvarlik  va 

o„z  burchini  his  etishga  ega  bo„lishi  lozim  edi.  Konfutsiychilikning  ideal  inson 

to„g„risidagi  mazkur  ta‟limoti  Xitoy  jamiyatining  barqarorlashuvida,  Xitoy 

xalqining xarakteri shakllanishida ijobiy rol o„ynagan. SHuningdek, bu ta‟limotda 

ideal jamiyat va davlatni boshqarish haqida batafsil qarashlar mavjud. 

Konfutsiylik  belgilangan  diniy  qoidalarga  qattiq  amal  qilishni  talab  etgan. 

Uning  o„zi  qonun-qoidalarga  doimo  qat‟iy  rioya  qilgan.  Milodiy  III  asrda  ham 

saltanati    parchalanib  ketadi.  Biroq,  Turk  xoqonligi  xavfi  Xitoyni  qayta 



birlashtirishga majbur etadi.  

 

Download 492.22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
O’zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
davlat pedagogika
nomidagi toshkent
guruh talabasi
pedagogika instituti
texnologiyalari universiteti
toshkent axborot
xorazmiy nomidagi
rivojlantirish vazirligi
samarqand davlat
haqida tushuncha
navoiy nomidagi
toshkent davlat
nomidagi samarqand
ta’limi vazirligi
Darsning maqsadi
vazirligi toshkent
Toshkent davlat
tashkil etish
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
Ўзбекистон республикаси
Alisher navoiy
matematika fakulteti
bilan ishlash
Nizomiy nomidagi
vazirligi muhammad
pedagogika universiteti
fanining predmeti
таълим вазирлиги
sinflar uchun
o’rta ta’lim
maxsus ta'lim
fanlar fakulteti
ta'lim vazirligi
Toshkent axborot
махсус таълим
tibbiyot akademiyasi
umumiy o’rta
pedagogika fakulteti
haqida umumiy
Referat mavzu
fizika matematika
universiteti fizika
ishlab chiqarish
Navoiy davlat