Metodikasi kafedrasi mavzu: abu rayhon beruniyning ilmiy



Download 459.22 Kb.
Pdf ko'rish
bet7/14
Sana15.05.2021
Hajmi459.22 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14
Abu Rayhon Beruniy 

(973-1048) 

PDF created with pdfFactory Pro trial version 

www.pdffactory.com



 

O’sha  davrda  Kaspiy  bo’yi  viloyatlarida  Qobus  ibn  Vushmagir  yosh  olimga 



xayrixohlik  ko’rsatadi.  «Shamsal-maoliy»  («Oliy  martabalar  quyoshi»)  laqabi  bilan 

mashhur  bo`lgan  bu  podshohga  bag’ishlab  Beruniy  «Qadimgi  xalqlardan  qolgan 

yodgorliklar» asarini yozadi va unga taqdim etadi. Bu asar Beruniy nomini Yaqin va O’rta 

Sharqqa mashhur qildi. 

Beruniy  bu  yerda  «Xorazmning  mashhur  kishilari»,  «Turar  joylar  orasidagi 

masofani  tekshirish  uchun  joylarning  oxirgi  chegaralarini  aniqlash»  asarini  yaratdi.  Bu 

asarda  geografiya  va  astronomiya  fanlari  bilan  bir  qatorda  paleontologik  kuzatishlar 

natijalari ham bayon qilingan. 

995-yilda  Kot  shahri  Gurgonj  amiri  Ma`mun  І  tomonidan  bosib  olindi.  Xorazmda 

hukmronlik  qilayotgan  afrig`iylar  sulolasi  qulatilib,  shahar  vayron  qilindi.  Bunday  sharoit 

Beruniyni  vatanini  tashlab  ketishga  majbur  etgan.  U  panoh  qidirib  avval  Rayga  (hozirgi 

Tehron tarkibida), so`ngra Jurdonga boradi. Jurdon hokimi Qobus ibn Vushmagir Beruniyni 

olim  sifatida  g`oyat  qadrlagan.  Bir  rivoyatga  ko`ra,  u  Beruniyni  katta  mansabga  taklif 

qilganida  Beruniy  bu  mansab  o`zini  ilm-fandan  chetlab  qo`yishini  aytib,  taklifni  qabul 

qilmagan. 

1004-yili  Beruniy  Ma'mun  II  ibn  Ma'mun  tomonidan  Xorazmga  chaqirib  olinadi  va 

uning yaqin maslahatchisi etib taynlanadi. 

Ma'mun  davrida  Urganchda  «Majlisi  ulamo»  -  «Ma'mun  akademiyasi»  nomli  ilmiy 

markaz tashkil etiladi va u yerda musulmon Sharqining yirik olimlari faoliyat ko’rsatadilar. 

Beruniy  bir  necha  yil  kamyob  metallar  va  qimmatbaho  toshlar  ustida  tajribalar  olib 

boradi va keyinchalik ana shu tadqiqotlari asosida «Mineralogiya» asarini yaratadi. 

1017-1018-yillari yana taxt va hokimiyat uchun kurash boshlanib, Movarounnahrda 

Qoraxoniylar  davlati  barpo  etiladi.  Xurosonda  Mahmud  G’aznaviy  (998-1030)  hukmronligi 

o’rnatilib,  qoraxoniylar  bilan  tuzilgan  shartnomaga  muvofiq  Xorazm  Mahmud  G’aznaviy 

davlatiga tobe bo’ladi. 

Ma'mun akademiyasidagi ko’plab olimlar qatori Beruniy ham G’aznaga olib ketiladi 

va u yerda ijodini davom ettiradi. 

Jurjonda  Beruniy  o`zining  mashhur  “Al-osorul  boqiya  an  il  qurun  ul  holiya”  nomli 

(“Qadimgi  xalqlardan  qolgan  yodgorlik”)  asarini  yozadi.  Unda  yunonlar,  forslar,  arablar, 

PDF created with pdfFactory Pro trial version 

www.pdffactory.com



 

so`g`diylar,  xorazmliklar  va  boshqa  xalqlarning  taqvim  tizimi  mufassal  bayon  qilingan. 



Shuningdek  falakiyot  va  matematikaga  oid  masalalarga  ham  katta  e`tibor  berilgan.  O`rta 

Osiyoning tarixi va madaniyati haqida qiziqarli ma`lumotlar keltirilgan. 

1004-yilda  Beruniy  o`z  vataniga  qaytib,  Urganchda  ilm-fanga  homiylik  qilayotgan 

Xorazmshoh  Ma`mun  ІІ  (1009―1017)  atrofida  mashhur  olimlar,  jumladan,  Sino, 

Beruniyning  ustozi  Abu  Nasr  ibn  Iroq,  tabib  Abu  Sahl  Masixiylar  safiga  qo`shiladi.  Ular 

fanning  turli  sohalarida  ish  olib  boradilar.  Beruniy  ana  shu  ilmiy  doirada  muhim  rol 

o`ynagan.  1017-yilda  Xorazm  Ibn  Mahmud  G`aznaviy  tomonidan  bosib  olindi.  U  qurol 

kuchi  bilan  yirik  saltanat  barpo  qiladi,  o`z  poytaxti  G`aznaga  Xorazmshoh  saroyidagi 

olimlar bilan birga Beruniyni ham olib ketadi. 

To`xtovsiz  urushlar  natijasida  Mahmud  G`aznaviy  Shimoliy  Hindistonni  bosib  olib, 

uning  aholisini  qirg`in  qildi.  Beruniy  bu  harbiy  yurishlarda  sultonga  hamrohlik  qilishga 

majbur  bo`ldi.  Buyuk  olim  o`n  uch  yil  davomida  Hindistonda  bo`lib,  uning  tarixi, 

madaniyati  va  fanini  o`rgandi.  U  qadimiy  hind  tili  ―  sanskritni  o`zlashtirib,  shu  tilga  bir 

necha  qadimgi  yunon  mumtoz  asarlarini,  shu  jumladan,  Evklidning  “Negizlar”i  va 

Ptolomeyning “Almagesta”, o`zining astrolyabiy haqidagi risolasini tarjima qilgan. 

Beruniy hindlarning hayotini sinchkovlik bilan kuzatdi va ularning adabiyotini, madaniy 

boyligini  mukammal  o`rganib,  “Hindiston”  asarini  yaratdi.  Unda  shu  mamlakatning 

falsafasi,  tarixi,  geografiyasi,  aholisining  etnik  tarkibi,  urf-odati,  e`tiqodlari  haqida  boy 

ma`lumotlar  to`plangan.  “Hindiston”  butun  o`rta  asr  fanidagi  mislsiz  asardir.  Shu  asar 

orqali  Beruniy ko`z oldimizda  faqat tarixchi,  geograf,  falakiyotshunos,  lingvist  va  faylasuf 

olim  sifatidagina  emas,  buyuk  insonparvar  pedagog  irqiy  va  diniy  xurofotlarga  qarshi 

kurashgan ma`rifatparvar sifatida ham gavdalanadi. 

Beruniyning 

yana 


bir 

muhim 


asari 

«Munajjimlik 

san'atidan 

boshlang’ich 

tushunchalar»dir.  Bu  asarda  ham  u  bir  qancha  fanlar  yuzasidan  dastlabki  tushunchalar, 

ma`lumotlar bergan. 

Mahmud  G’aznaviyning  Hindistonga  yurishlarining  birida  Beruniy  ham  hamroh 

bo’lib  boradi.  U  sanskritni  bilganligi  uchun  hind  xalqi  madaniyati,  adabiyoti  va  san'ati 

bilan  yaqindan  tanishish  imkoniyatiga  ega  bo’ladi  va  bu  mehnatlari  natijasida  1030-yili 

o’zining Sharq va G’arbda keng e'tirof qilingan mashhur «Hindiston» asarini yaratadi. 

PDF created with pdfFactory Pro trial version 

www.pdffactory.com




 

Kitobning  to’liq  nomi  «Hindlarning  aqlga  sig’adigan  va  sig’maydigan  talimotlarini 



aniqlash  kitobi»  bo’lib,  aytishga  qulay  bo’lishligi  uchun  qisqacha  «Hindistonga  oid 

tadqiqlar» yoki «Hindiston» deb yuritiladi. 

Akademik  V.R.Rozen  asarni  «Sharq  va  G’arbning  qadimgi  va  o’rta  asrdagi  butun 

ilmiy  adabiyoti  orasida  bunga  teng  keladigan  asar  yo'q»,  -deb  baholaydi.  Hindiston  olimi 

Hamid Rizo esa, olim haqida gapirib, «Hind madaniyatining chigal muammolarini biron-bir 

o’rta  asr  yoki  hozirgi  zamon  muallifi  Abu  Rayhon  Beruniydek  muvaffaqiyatli  ravishda 

tushunib  yetmagan.  Uning«Hindiston»  asari  qadimgi  Hind  madaniyati  va  fanining  klassik 

namunasi  bo’lib  qoladi»,  deydi.  Asarda  Beruniyning  Hindiston  haqidagi  barcha  qarashlari 

o’z ifodasini topgan. 

1030-yili  Mahmud  G’aznaviy  vafot  etadi.  Uning  kichik  o’g’li  Muhammad  voris 

sifatida  taxtga  o’tirgan  bo’lsada,  ko’p  o’tmay  Mahmudning  katta  o’g’li  Mas'ud  (1030-

1041) ukasini taxtdan ag’darib, o’zi  hokimiyatni qo’lga oladi. Bilimdon va zukko, ilm ahlini 

qadrlovchi Mas'ud Beruniyni o’z himoyasiga olib, uning ijod qilishiga sharoit yaratib beradi. 

Beruniy astronomiyaga oid «al-Qonun al-Mas'udiy» («Mas'ud qonuni») nomli yirik asarini 

shox  Mas'udga  bag’ishlaydi.  Olimlar  bu  asarni  matematika  va  astronomiyaga  oid 

ungacha  yozilgan  barcha  asarlardan  yuqori  qo’yadilar.  Arab  olimlaridan  Yoqutning 

yozishicha:  «Mas'ud  qonuni»  kitobi  matematika  va  astronomiya  bo’yicha  ungacha  yozilgan 

hamma kitoblar izini o’chirib yuborgan». 

Beruniyning  ilmiy  bilimlarni  egallash  yo’llari,  usullari  haqidagi  fikrlari  hozirgi  davr 

uchun ham dolzarbdir. O’quvchiga bilim berishda: 

- o’quvchini zeriktirmaslik; 

- bilim berishda bir xil narsani yoki bir xil fanni o’rgatavermaslik; 

- uzviylik, izchillik; 

- tahlil qilish va taqqoslash; 

- ma`lumdan noma'lumga, yaqindan uzoqqa, soddadan qiyinga qarab borish

- takrorlash; 

- yangi  mavzularni  qiziqarli,  asosan,  ko’rgazmali  bayon  etishga  e'tibor  berish  kerakligi 

o’qtiriladi. 

PDF created with pdfFactory Pro trial version 

www.pdffactory.com




10 

 

Beruniy  fan  sohasidagi  yodgorliklarni,  ilmiy  bilimlarga  oid  qoldirilgan  barcha 



boyliklarni qunt bilan o’rganishga da'vat etadi. 

Abu  Rayhon  Beruniy  1048-yil  vafot  etdi.  U  o`zidan  keyingi  avlodlarga  g`oyat  boy 

ilmiy  meros  qoldirdi.  O`rta  asr  arab  tarixchisi  va  geografi  Yoqut  Hamaviyning  (XIII  asr) 

yozishicha,  Beruniy  falakiyotshunoslik,  mantiq,  falsafa  va  boshqa  fanlar  bo`yicha  yozgan 

asarlari  nomlarining  o`zi  oltmish  sahifani  tashkil  qilgan.  Uning  turli  hajmdagi  150  ta 

asarlari hozirgi kunda aniqlangan, lekin shulardan 30 tasigina bizgacha yetib kelgan. Ulug` 

olimning  turli  fanlarga  doir  asarlari  orasida  uning  ijtimoiy  ta`limotlari,  dunyoqarashi 

ifodalangan  asarlari  alohida  o`rin  tutadi.  Masalan,  “Kitob  fi  axborotil  mubayyizot 

vilqaromita”  (“Oq  kiyimliklar  va  karomatiylar  xabarlari  haqida  kitob”),  “Kitobul  maqolot 

val-arz  vad-diyonot”  (“Maqolalar,  e`tiqodlar  va  dinlar  haqida  kitob”),  “Geodeziya”, 

“Mineralogiya” asarlari ana shular jumlasidandir. 


Download 459.22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
nomidagi toshkent
guruh talabasi
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
samarqand davlat
vazirligi muhammad
pedagogika universiteti
bilan ishlash
fanining predmeti
Darsning maqsadi
navoiy nomidagi
o’rta ta’lim
Ishdan maqsad
haqida umumiy
nomidagi samarqand
fizika matematika
sinflar uchun
fanlar fakulteti
maxsus ta'lim
Nizomiy nomidagi
ta'lim vazirligi
moliya instituti
universiteti fizika
Ўзбекистон республикаси
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
Toshkent axborot
таълим вазирлиги
Alisher navoiy
махсус таълим
Buxoro davlat