Мавзу: Замонавий материаллар яратишда таркибни танлаш ва қўлланиши имкониятлари. Режа



Download 467,69 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana21.02.2022
Hajmi467,69 Kb.
#46169
  1   2   3   4


2.3-
мавзу: Замонавий материаллар яратишда таркибни танлаш ва 
қўлланиши имкониятлари

Режа 
1. 
Замонавий материаллар таркибини танлаш
2. 
Замонавий материалларнинг қўлланиши имкониятлари 
 
Хулоса 
 
Мис билан тўйинган Cu
3
Au 
структура 1б –расмда тасвирланган. Бунда 
олтин атомлари кубук элементар ячейканинг бурчакларида ва мис атомлари 
марказда жойлашган бўлади. Бошқа бири, яъни CuAu асосидаги 
тартибланган қотишма структурасида бир хил миқдорда атомлар иштирок 
этади (1с-расм) ва улар мис ва олтин кетма-кетлигида жойлашишган бўлади.
Металл шишалар. Агар иссиқлик таъсирида суюлтирилган металлар 
тахминан 10
-5
-10
6

/с тезликда совитилса, металлар нокристалл ҳолатга 
ўтиши мумкин. Бундай усулда нокристалл металл материалларни олиниши
илк бора Au
75
Si
25
аралашмасида амалга оширилган. Бунинг натижасида 
қотирилган металл шиша кўринишида бўлган ва металл шишалар олиш 
имкониятлари кўрсатиб берган. Қуйидаги 4-жадвалда бир қатор металл 
шишаларнинг таркиби ва муҳим хоссалари ҳақида маълумот берилган
1,4

4-
жадвал. Силикат шишалар муҳим тавсифлари [3] 
Бундан мураккаброқ тизимларда тадқиқотлар олиб бориш шишасимон 
металл материаллар шакллантириш принциплари очишга имкон берган ва 
бундай жараёнлар ҳатто совитиш тезлиги 10 К/с гача тушилиб олиб 
борилган. Бундай усулда олинадиган материаллар ўзининг юпқалиги билан 
амалий қизиқиш ўйғотган, масалан, уларни амалий қўллаш махсус кўзойнак 
1,4
William D. Callister Jr. Materials Sciences and Engineering. An Introduction. John Wiley & Sons. Ins. 2007. 
– P. 
975. 
4.
Mustafa Akay. Introduction to Polymer Science and Technology & Ventus Publishing ApS, 2012, - P.169. 


ва оптик жиҳозлар, магнетик пластинкалар яратиш қўл келган
1,5

2-
расм. Силикат шишада (SiO
4
) бурчакли тикилиши асосида
шаклланган тетраэдрнинг тўрсимон структураси. 
Одатда, барча материалларнинг хоссалари, уларнинг ички 
элементларнинг ўзаро таъсирлашиш боғларини қай тарзда ташкил 
этилганлиги ва микроструктураларига кўп жиҳатдан боғлиқ бўлади. 
Металларнинг асосий ўзига хос хусусиятлари уларнинг яхши электр ва 
иссиқлик ўтказувчанлигидир. Металл материалларда металл боғлари 
мавжудлиги, уларда жуда кичик ташқи кучлар, яъни электр кучланиши ёки 
иссиқлик таъсирида эркин электронларни металл бўйлаб ҳаракатланишига 
имкон беради. Шуни алоҳида, таъкидлаш жоизки, металларда электр 
ўтказувчанлик миқдори уларнинг иссиқлик ўтказувчанлик муаммоси билан 
1. William D. Callister Jr. Materials Sciences and Engineering. An Introduction. John Wiley & Sons. Ins. 2007. 
– P. 
975. 
5
. S. Siti Suhaily, H.P.S. Abdul Khalil,W.O. Wan Nadirah and M. Jawaid Bamboo Based Biocomposites 
Material,Design and Applications Additional information is available at the end of the chapter 2013. 
http://dx.doi.org/10.5772/56057 


жиддий боғлангандир. Бундай боғлиқлик Wiedemann– Franz қонуни бўйича 
қуйидагича эътироф этилади: 
иссиқлик ўтказувчанлик (thermal conductivity) 3Tk
2
электр ўтказувчанлик (electrical conductivity) ¼ e
2
бу ерда k- Больцман доимийси; Т- мутлоқ ҳарорат, е – электрон заряди.
Металларнинг ёруғлик ва исслиқликка нисбатан юқори қайтарувчанлик 
қобилияти улардаги эркин электронга боғлиқдир. Металл сиртига ёруғлик 
фотонлари таъсир этганда, Ферми сатҳи атрофидаги эркин электронлар 
фотонни ютиши мумкин, чунки улар атрофида жуда кўп энергетик бўш 
ҳолатлар мавжуддир. Шунингдек, электрон осонгина қайта қуйи сатҳга ўз 
жойига ўтиши ва фотонлар эса қайта нурланиши мумкин. Буни аниқ тарзда 
амалга ошиши Ферми сиртининг аниқ шаклини ва Ферми сиртида энергия 
сатҳларини сонига боғлиқ бўлади. 

Download 467,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish