Mavzu: html haqida tushuncha



Download 446.76 Kb.
Pdf ko'rish
Sana17.06.2021
Hajmi446.76 Kb.


 

 



 

 

 



 

_________________________________ 

 

____________________________________________ 



 

____________________________________________ 

 

 

 

Mavzu: HTML haqida tushuncha 



 

  

 



 

 

  

 

 

 



Tekshirdi:                            ____________________________ 

 

      Topshirdi:   



                                     

____________________________ 

 

________-yil



 

 

 




 

 



 


 

HTML HAQIDA TUSHUNCHA 

Internetning  WWW  xizmati,  asosan,  web-sayt  yoki  web-sahifalarga 

bog`liq  ekan,  «Web-sahifalar  qanday  tayyorlanadi?»  deb  savol  berishingiz 

tabiiy.  Web-sahifalar  maxsus  dasturlar  asosida  tayyorlanadi.Masalan, 

Microsoft  FrontPage,  Macromedia  HomeSite,  AdobeDreamweaver  kabi 

muharrirlar,  PHP,  ASP,  JavaScript  kabi  server  skriptlari  (ssenariylartili), 

XML,  HTMLvaboshqalar.  Bu  dasturlarning  barchasi  HTML  (Hypertext 

Markup  Language  -  Gipermatnli  markerlash  tili)  tiliga  asoslanadi.  HTML 

dasturlash tili hisoblanmaydi. Bu tilda hujjat (web-sahifa) tayyorlash uchun 

Windowsning «Bloknot» kabi oddiy matn muharriri yetarli. 

HTML  tilining  buyruqlari  «<»  va  «>»  belgilari  orasiga  yoziladi  va 

deskriptor  (ing.  tavsiflovchi)  yoki  teg  (ing.  tag  -  yorliq,  belgi,  alomat)  deb 

ataladi.  Masalan,  yozuvi  HTML  tilidagi  hujjatning  boshlanishini 

anglatadi.  Teglar  lotin  alifbosi  harflari  yordamida  yoziladi,  bunda  harflar 

yuqori yoki quyi registrda yozilishi farqlanmaydi, ya’ni va  

bir xil tegdir. Umuman, teglar ikki turga bo`linadi: 

1. 


Juft  teglar  (yoki  konteyner-teglar):    tegi  uchun    tegi 

mavjud  bo`lib,  birinchisi  biror  amal  boshlanishini  bildirsa,  ikkinchisi  shu 

amal yakunlanganini bildiradi. 

2. 


Juftmas  teglar:    ko`rinishdagi  teg  ochiladi,  yopilishi  shart 

emas, masalan, o`zidan keyingi matnni yangi satrga o`tkazuvchi 


 tegi 

kabi. 


HTML-hujjat 



 «html» yoki «htm» kengaytmali matnli fayl bo`lib, 

u  oddiy  matn  muharririda  teglar  qo`llab  yozilgan  matn.  HTML-hujjat 



  va    teglari  orasida  yozilgan  bo`ladi.  HTML-hujjat 

xotiraga  yuklansa,  u  ekranda  web-brauzer  yordamida  web«  sahifa 

ko`rinishida aks etadi. 

HTML-hujjat,  odatda,  ikkita  bo`limdan  iborat  bo`ladi.  Birinchisi 



HEAD  (ing.  bosh  qism  yoki  sarlavha)  bo`limi  bo`lib  u    va 

  teglari  orasida  joylashadi.  Ikkinchi  BODY  (tana)  bo`limida 


 

hujjatni  mazmuni  aks  etadi  va  u    va     juft teglarini  yozish tavsiya 



etiladi, lekin majburiy emas. 

Web-sahifaga kiritilishi lozim bo`lgan yana bir element - web- sahifa 

nomi  bo`lib,  nom  kiritish  uchun</b>  juft  </p> <p>tegi  qo`llaniladi.  Web-sahifada  bu  teg  bir  marta </p> <p>ishlatiladi.  Web-sahifa  nomi  web-  brauzerning  </p> <p>sarlavha  satrida  aks  etib,  web-sahifaning  ichida </p> <p>ko`rinmaydi.  Shu  sababli  uni  web-sahifaning  </p> <p>istalgan  joyiga  (odatda,  HEAD  bo`limida)  yoziladi.  Web-sahifaga  istalgan </p> <p>nom,  masalan,  o`z  ismingizni  berishingiz  mumkin.  HTML  tili  muttasil  </p> <p>rivojlanib bormoqda.  O`z  navbatida  web-brauzerlar ham  yangilanib  turibdi. </p> <p>Hozirgi  kunda  web-sahifa  tayyorlash  uchun  asosan  HTML-4  tilidan  </p> <p>foydalaniladi.  Uning  ba’zi  buyruqlarini  «eski»  web-brauzerlar  (Internet </p> <p>Explorer-4  yoki  Internet  Explorer-6)  bajara  olmaydi.  Ma’lumki,  turli  web- </p> <p>brauzerlar, masalan, Internet Explorer, Opera, FireFox, Mozilla va Netscape </p> <p>bir biridan farq qiladi. Shu sababli bitta HTML-hujjat turli web-brauzerlarda  </p> <p>farqlanib aks etishi mumkin. </p> <p>Eng  sodda  web-sahifa  faqat  matndan  iborat  bo`ladi.  Biz  ham  web- </p> <p>sahifa  tayyorlashni  matn  joylashtirishdan  boshlaymiz.  Buning  uchun </p> <p>Windowsning  Bloknot  matn  muharririni  ishga  tushiramiz  (boshqa  matn  </p> <p>muharriridan  foydalansa  ham  bo`ladi).  Web-sahifa,  odatda,  matnlar  kabi </p> <p>sarlavhadan boshlanadi. Bu bizning birinchi  web-sahifamiz bo`lgani uchun,  </p> <p>unga  «Bu  mening  birinchi  web-sahifam»  -  deb,  sarlavha  yozamiz.  Buning </p> <p>uchun Bloknot dasturining ishchi maydoniga 1-rasmdagi matn kiritiladi.  <br /></div> <style type="text/css"> </style> <hr /><div id="page5-div" > <br />5  </p> <p>  <br /> <br />Bu  matnda  <HTML>,  </HTML>,  <HEAd>,  </head>,  <title>, </p> <br /> <br />,  ,     -

ma’lumotlar  bo`limiboshlanishini,  


Download 446.76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
haqida tushuncha
rivojlantirish vazirligi
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
tashkil etish
matematika fakulteti
ta’limi vazirligi
samarqand davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
bilan ishlash
pedagogika universiteti
vazirligi muhammad
fanining predmeti
Darsning maqsadi
o’rta ta’lim
navoiy nomidagi
haqida umumiy
Ishdan maqsad
moliya instituti
fizika matematika
nomidagi samarqand
sinflar uchun
fanlar fakulteti
Nizomiy nomidagi
maxsus ta'lim
Ўзбекистон республикаси
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
umumiy o’rta
Referat mavzu
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
махсус таълим
Alisher navoiy
Toshkent axborot
Buxoro davlat