Маъруза №7 Мавзу: Баргдаги физиологик жараёнлар. Ўсимликларнинг кўпайиш, ўсиши ва ривожланиши Мавзунинг мақсади



Download 1,26 Mb.
bet1/7
Sana21.02.2022
Hajmi1,26 Mb.
#70262
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
7А МАВЗУ кўпайиш ўсиш ва ривожланишint (2)

Маъруза № 7

  • Мавзу:Баргдаги физиологик жараёнлар. Ўсимликларнинг кўпайиш, ўсиши ва ривожланиши

Мавзунинг мақсади:

  • Мавзунинг мақсади:
  • Талабаларга ассимилияция, диссимиляция ва транспирация жараёнлари, вегетатив, жинссиз ва жинсий кўпайишлар, нассларнинг галланиши ҳақида тушунчаларни бериш.
  • Режа:
  • Баргда кечадиган жараёнлар?
  • Кўпайиш ҳақида умумий тушунча?
  • Вегетатив кўпайиш ?
  • Жинссиз кўпайиш ?
  • Жинсий кўпайиш ?
  • Насллар галланиши ?

Баргдаги физиологик жараёнлар

  • Ўсимлик физиологияси табиатдаги ўсимлик хужайрасида содир бўладиган барча жараёнларни аниқлайди ва ўрганади. Ўсимлик физиологиясининг ривожланиши асосан 18 асрнинг иккинчи яримида Д.Ж.Пристли (инглиз олими) томонидан фанга киритилди.
  • Физиологиянинг асосий қисмига ассимиляция, нафас олиш, моддалар алмашунуви ва харакати, тупроқдан озиқланиш, сув баланси, ўсиш ва ривожланиш киради. Бу жараёнлар бир-бирига боғлиқ бўлиб, фақат тирик организмда содир бўлади.
  • Жонли табиатнинг озиқланиши 2 та гурухга ажратилади:
  • 1.Автотроф холда озиқланиш
  • 2.Гетеротроф озиқланиш
  • Автотроф холда озиқланганда ўсимликлар анорганик моддалардан органик моддаларни синтез қилади.
  • Гетератроф озиқланганда эса тайёр органик моддалар хисобига озиқланади
  • Органик моддаларнинг хосил бўлишида албатта энергия бўлиши шарт. Органик модда фақат яшил ўсимликларда фотосинтез жараёнида хосил бўлади.
  • Фотосинтез жараёнининг формуласи қуйидагича
  • CO2+6H2O-674ккал→хлорофил доначаси C6H12O6+6O2↑
  • Демак, фотосинтезда қуёш энергияси кимёвий энергияга айланади. Табиатдаги мавжуд кислороднинг хаммаси фотосинтез махсулидир.

Диссимлияция –нафас олиш

  • Нафас олиш жараёни жуда мураккаб бўлиб, у диссимияция деб аталади. Ўсимликларда нафас олиш мохиятини В.Палладин ва Костичевлар ўрганишган. Ўсимликлар хайвонларга ва инсонларга ўхшаб кислород билан нафас олиб, карбонот ангидридни чиқаради. Нафас олиш вақтида органик моддалар парчаланиб, анарганик модда хосил бўлиб, энергия ажралиб чиқади. Нафас олиш 2 хил бўлади: аэроб ва анаэроб.
  • Кислородли нафас олиш – аэроб деб аталади, кислородсиз нафас олиш-анаэроб деб аталади. Кислародсиз нафас олиш жараёни ачиш дейилади. У тубан ядросиз оганизмларга ачитқи ва бактерияларга хос.

Download 1,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish