M etning nom i tilga olinmasa, ulardan saqlanish mumkin, deb o ‘ylashgan



Download 0.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/26
Sana29.08.2021
Hajmi0.64 Mb.
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   26
qo ‘shimcha

 kabilar;

2)  chet  tillarda,  ayniqsa,  rus  tili  va  u  orqali  boshqa  tillardan  tayyor 

term inlam i qabul qilish bilan: ply us, minus, fonema,  biologiya, atlas,  atom, 



gramm.

Terminologiya keng  m a’noda leksikaning  bir qatlami bo'lib  ijtimoiy 

hayotning  turli  sohalarida  qo'llaniladigan  term inlarning  m ajmuidir. 

Terminologiya to r m a’noda fan yoki texnika, adabiyot,  san’at yoki ishlab 

chiqarishga xos term inlar yig'indisini tashkil etadi.

Fan-texnika,  adabiyot,  san’at  va  ishlab  chiqarishning  taraqqiy  etib 

borishi bilan term inologiya ham  rivojlanib boradi, yangi term inlar paydo 

bo'ladi.  Ba’zi bir eskirib, keraksiz bo'lib qolgan term inlar esa iste’m oldan 

chiqib qoladi.

Tilshunoslikda  term inlam i  tartibga  solish  masalasi  har  doim   ham 

dolzarb bo'lib kelgan.  Har bir soha terminologiyasini tartibga solish bugun 

ham o'z ahamiyatini yo'qotgani yo'q.  O'zbek tilshunosligida sohaviy terrni- 

nologiyalami tartibga solish  masalasida bir qancha ishlar amalga oshirilgan. 

Lekin  qilingan  ishlarning  salmog'i  bilan  chegaralanib  qola  olmaymiz. 

Chunki terminlami tartibga solish masalasini barcha soha terminologiyalarida 

liam  bir  xilda  olib  borilyapti  deb  bo'lmaydi.  Shu  nuqtayi  nazardan  bu 

yo'nalishda echim ini kutayotgan  m uam m olar talaygina.

O 'zbek  terminologiyasi  to'laligicha  bugunga  qadar  jiddiy  shaklda 

lingvistik tadqiqot  obyekti bo'lm agan va barcha soha terminologiyalarini 

tartibga solish masalasi deyarli hal etilmagan.



1 0 7


Mii'lumki,  liar bir fan sohasining rivojlanish va takomillashuv darajasi 

shu soha  lerminologiyasining qay darajada taraqqiy etganligi, shuningdek, 

larlibga solinganligi kabi belgilar bilan ham uzviy bog‘liqdir.  Chunki ilmiy 

adabiyolda qo'llanadigan term in yoki uning ifoda shakli aniq va ravshan 

bo'lm as  ekan,  unda,  albatta,  chalkashlik,  noaniqlik  kabi  salbiy  holatlar 

saqlanib qolaveradi.  Shu bois, har bir fan yoki sohaning taraqqiyot ko‘rsat- 

kichi shu soha terminologiyasining «qat’iy ilmiy terminologiya»ga ega ekan- 

ligi bilan ham belgilanadi. Buyerda «qat’iy ilmiy terminologiya» tushunchasi 

biron bir sohaviy terminologiyaning mazkur fan sohasi taraqqiyoti bilan  uy- 

g'unlashuvi,  sohaviy  terminologiyaning  ayni  sohaga  oid  tushunchalarni 

ifodalashdagi  hamohangligi,  yaratilgan  va  muomalada  bo‘lib turgan  termi­

nologiyaning muayyan fan tili bilan mos kelishi kabi holatlami nazarda tutadi.

Terminlarning  aniqligi  va  qat’iylashishi  shu  millatning  fani,  maorifi, 

madaniyati darajasini ko‘rsatadi. Terminlarning rivojlanishi, tartibga solinishi 

fanning  har  xil  sohalarida  turlicha  b o ‘lib,  m a’lum   fanning  taraqqiyotiga 

bog‘liq.  Bu taraqqiyot to ‘xtovsiz bo ‘lgani uchun  yangi term inlarning kelib 

chiqishi, tartibga tushishi ham uzluksiz bo‘ladi. Umuman, ona tilida term in­

larning  puxta  ishlanishi,  tartibga  solinishi  darslik  va  qo‘11 an malar tuzish 

uchun ham, ona tilida dars olib borish uchun ham  zarur bo‘lgan manbadir. 

Terminlarning ishlanmaganligi va tartibga solinmaganligi nutq uslubiga ham 

ta ’sir ko‘rsatadi.  Demak,  terminologiyani  tartibga  sohnishi  nafaqat  ilmiy 

sohada, balki ijtimoiy hayotda ham ahamiyati katta b o ‘lgan masaladir.

Terminologiyani tartibga solishning samaradorligi term inlar bevosita 

qo‘llanadigan quyidagi holatlarda yaqqol ko'rinadi:  kasbiy ta ’limni to ‘g ‘ri 

tashkil etishda,  ishlab chiqarish  amaliyotida b o ‘ladigan og‘zaki m uom a­

lada,  ilmiy va ishlab chiqarish jarayonlaridagi o ‘zaro yozishmalarda, mat- 

baachilikda  (ilmiy,  o‘quv,  ishlab  chiqarish  kabilarga  oid  adabiyotlarni 

nashr etishda), chet el adabiyotlarini tarjim a qilishda va hokazo.

M a’lumki,  har  bir  fan  sohasi  doimiy  taraqqiyotda  b o ‘ladi.  Bu  esa, 

o ‘z  navbatida,  undagi  tushunchalarning,  ular  orqali term inlarning  ham  

o'zgarib turishiga olib keladi.  N o o ‘rin,  asossiz tanlangan atam a m a’lum  

davr o ‘tishi bilan ifodalangan tushuncha mazmuniga m os kelmasa,  iste’­

m oldan  chiqadi,  yangi  atam a  yaratiladi  yoki  uning  sinonimi  o ‘rnini 

egallaydi.  Shuning uchun ham atam a lug‘atlari m a’lum  vaqt o ‘tishi bilan 

qayta  nashr  qilinadi  -  to ‘ldiriladi  yoki  asossiz  atam alar boshqa qulay va 

aniq  atam alar  bilan  almashadi.  Demak,  term inologiyani  tartibga  solish 

bu doimiy va kundalik ishimiz bo‘lishi, shuningdek, u fan va texnika taraq­

qiyoti  bilan  ham ohang takomillashib borishi  lozim.



1 0 8


Tilshunoslikda terminlaming o‘zgarishi hamda yangi terminlaming paydo 

bo‘lishi fan va texnika taraqqiyoti bilan uzviy bog'liqdir. Texnika taraqqiyoti 

ta ’sirida terminologiya o'zaro aloqador ikki qonuniyat asosida, birinchidan, 

ilmiy-texnika progressi qonuniyatlari bilan, ikkinchidan, til rivojlanishining 

um um iy  qonuniyatlari  bilan  bog‘liq  ravishda  o'zgarib  boradi.  Texnik 

malakaning endilikda m a’lum tor doiradan chiqib, ommaviy xarakterga ega 

bo‘layotganligi va turli sohalaming mutaxassislari kundalik faoliyatida fan va 

texnika yutuqlaridan keng foydalanayotganligi term inlarga bo'lgan yuksak 

talab bilan  uning  hozirgi  holati  orasidagi  nomuvofiqlikni  bartaraf etishni 

talab etadi. Chunki jamiyat hayotida fan va texnika qanchalik katta ahamiyatga 

ega  b o ‘lsa,  uni  egallash,  boshqarish  va  taraqqiy  ettirish  uchun  term inlar 

ham  shunchalik  m uhim   ahamiyatga  molikdir.  Shu jihatdan,  term inlam i 

tartibga solish juda katta ilmiy va ijtimoiy ahamiyatga egadir.

Fan-texnikaning tez sur’atlar bilan rivojlanib borishi natijasida yangi- 

dan-yangi mashinalar,  apparatlar, asbob-anjom lar va texnologikjarayon- 

larning paydo bo'lishi bilan ulami ifodalovchi yangi term inlar ham vujudga 

kelmoqda.  Shu sababli, yangi texnika vositalari qaysi sohaga ko'proq kirib 

kelgan bo'lsa,  shu soha terminologiyasi to'xtovsiz ravishda kengayib bor- 

moqda.  M asalan,  ana shunday sohalardan biri poligrafiya-nashriyotchilik 

sohasidir. Mazkur soha taraqqiyotiga e’tibor bersak, bu sohaga texnik vosita- 

laming kirib kelishi, asosan, yigirmanchi asr boshlariga to'g'ri keladi.  Lekin 

uning  eng  taraqqiy  etgan  davri  bugungi  kundagi  holatidir.  H ozirgi 

zamonaviy poligrafiya-nashriyotchilik tarm og'i  hujjatlarni tayyorlash va 

ularning nusxalarini ko'paytirish,  kitob holiga keltirish jarayonlarini o'zida 

mujassamlashtirgan  texnik  vositalar  qo'llanadigan  yetakchi  sohalardan 

biriga aylandi.  Natijada,  ushbu soha lerminologiyasiga juda ko'plab yangi 

tushunchalar  va  ular  bilan  birga  yangi  ilmiy-texnikaviy  term inlar  ham 

kirib  kelmoqda.  Albatta,  bunday  o'zgarishlar  o'zbek  tilining  ish  ko'rish 

doirasini  kengaytirib,  uning  leksik  sostavini yangi-yangi  ilmiy va texnik 

term inlar  bilan  boyitdi.

K o'pchilik hollarda yangi term inlar yaratish ishiga oddiy taijim a yoki 

kalkalash jarayoni sifatida qaraymiz. Terminologiyadagi mavjud kamchilik 

ham da tartibsizliklaming asosiy sabablaridan biri ham  shundadir.  Zotan, 

yangi term in yaratish har taraflam a mukammal bo'lgan ijodiy jarayondir. 

H ar qanday ilmiy-texnikaviy term in oddiy so'zning yoki  so'z birikmasi- 

ning terminologiyadagi aksi bo'lib, u aniq chegaralangan ham da belgilan- 

gan  m azm unga,  bu  m azm un  esa,  kontekstdan  q at’iy  nazar,  faqat  shu 

terminga oid bo'lishi lozim.

109



K.M.Musayev terminologiyani tilning leksikasi sifatida go‘yo bir sha- 

harga qiyoslaydi.  Uning fikricha, terminologiya yagona reja asosida qurilsa- 

da, lekin birdaniga barpo etilmaydi.  U tarixiy shart-sharoit asosida shakl- 

lanadi,  uni  yaratishda  har xil  avlodga  mansub  bo‘lgan  turli  m e’morlar, 

loyihachilar,  kashfiyotchilar  ishtirok  etadi.  U lar  har  bir  qurilayotgan 

inshootni yaxshi o ‘rganga,n holda barpo etadilar.  Terminologiyani tartibga 

solishdagi o ‘ziga xos murakkablik ham shu bilan belgilanadi (Мусаев K.M. 

Ф ормирование, развитие и современные проблемы терминологии.

— М.:  Наука,  1986.).

Rus tilshunosi D.S.Lotte terminologiyaga bag‘ishlangan asarlarida barcha 

sohaviy terminologiyalar uchun umumiy bo'lgan quyidagi jiddiy kamchi- 

liklarni ko‘rsatib  o ‘tadi:

1.  Barcha terminologik sistemalar uchun taalluqli b o ‘lgan jiddiy kam- 

chiliklardan biri term inlarning ko‘p m a’noliligidir.  Bunda bir term in ikki 

va undan ortiq m a’nolarda qo‘llanadi.

2.  Hozirgi terminologiyadagi ikkinchi yirik nuqsonlardan biri terminlar 

sinonimiyasi hodisasidir.  Term in-sinonim   (dublet)lar deganda muayyan 

bir tushunchani ifodalash uchun ikki va undan ortiq term inning m uom a- 

ladabo‘lishi tushuniladi.

3.  Terminologiyadagi yana bir kam chilikbu m a’lum bir tushunchani 

ifodalashga xizmat qiluvchi terminning anglatishi lozim bo'lgan tushuncha 

mohiyatiga uyg‘un bo‘lmasligidir. Ba’zi holatlarda so‘zning aynan m a’nosi 

bilan tushuncha mohiyati o ‘rtasida nomutanosiblik vujudga keladi.

4. Terminologiyadagi navbatdagi nuqson term inning ko‘p komponent- 

lardan  iborat  b o ‘lishi va natijada,  uni qollashdagi  noqulaylikdir.  Bunda 

muayyan bir tushunchani ifodalashga xizmat qiluvchi term in ikki va undan 

ortiq  kom ponentlardan  iborat  b o ‘ladi.  Bunday  yasalishga  oid  b o ‘lgan 

term inlarda,  birinchidan,  nutq  iqtisodi,  ya’ni  ixchamligi  buziladi,  bu 

esa. o ‘z navbatida, fikrlashga salbiy ta ’sir ko‘rsatadi.  Ikkinchidan, term in 

kcragidan  ortiq  darajadauzun  bo ‘lgandaellipsis  (nutq unsurining tushib 

qolishi)  hodisasining  vujudga kelish  ehtim oli  kuchayadi.

5.  Yuqoridagi nuqsonga yaqin boTgan yana bir kamchilik bu - term in 

t alaflu/.ining noqulayligi. Bunday terminlar ikki sababga ko‘ra vujudga keladi:

1)  asosiy term inni yaratishda uning  derivatlilik imkoniyatlari yetarlicha 

inobatga olinmaydi; 2) xorijiy term inni o ‘zlashtirishda unga jiddiy e ’tibor 

bilan  qarab,  tanqidiy yondoshilmaydi.

6. Terminologiyadagi eng katta kamchilik bu terminologiyani keragidan 

ortiq  miqdorda xorijiy term inlar bilan toTdirib tashlashdir. T o ‘g‘ri, hech

110



qanday til  faqat  o ‘z term in  elem entlari  hisobiga  term inologiyasini  qura 

olmaydi.  Til qurilishi jarayoni shuni ko‘rsatadiki,  dunyoda sof tilning o ‘zi 

um um an  mavjud  emas.  H ar doim  boshqa  tillardan  term in  o'zlashtirish 

jarayoni  sodir  b o ‘lib  turadi,  bu  jarayondan  chekinish  m um kin  emas. 

Ammo ehtiyoj sezilmagan holatlarda ham xorijiy terminlami sun’iy ravishda 

tilga olib kirish har doim o'zini oqlayvermaydi.  Bunday holatlarda ko'proq 

o‘z  til  im koniyatlaridan  foydalanish  va  bunda  term in  ifodalashi  lozim 

bo'lgan  tu shuncha  m ohiyati  bilan  term in  o'rtasidagi  m utanosiblikni 

saqlashga e ’tiborni  qaratish lozim.

7.  K o'p hollarda b a’zi tushunchalarni ifodalovchi term inlar iste’molda 

mavjud bo'lmaydi. Natijada bunday tushunchalar o 'ta muhim va ahamiyatli 

bo'lishiga qaram asdan,  keng tarqalish  im koniyatidan m ahrum  bo'ladi.

8.  Y ana bir  kam chilik  shuki,  term in  yaratilishida u   anglatishi  lozim 

bo'lgan  tushuncha  m ohiyati  bilan  o'zaro  batartiblik  (sistemalilik)ning 

yetishmasligidir (Лотте Д.С.  Основы построения научно-технической 

терминологии. — М осква, 1961).

D.S.Lotte tom onidan ko'rsatib o'tilgan barcha soha terminologiyalariga 

oid  bu  kamchiliklar,  oradan  40  yildan  ortiq  vaqt  o'tishiga  qaram asdan, 

bugungi kunda ham  o'z aham iyati va dolzarbligini yo'qotm asdan turibdi.

M a’lumki, terminologik lug'atlar ham  soha terminologiyasini tartibga 

solishda  o'ziga  xos  aham iyat  kasb  etadi.  Akademik  G '.A bdurahm onov 

term inologik lug'atlarning m a’lum  fan sohasiga xizmat qilibgina qolmay, 

term inlam i tartibga solish,  takom illashtirish ham da standartlashtirishda 

ham  muhim rol o'ynashini ta ’kidlaydi. Terminologik lug'atlar uchun term in 

tanlash nihoyatda mas’uliyatli ish.  Chunki har bir term in m a’lum tushun­

chani to 'g 'ri ifodalashi, o'zi ifodalagan sohaga va ayni chog'da ona tilining 

ichki qonuniyatlariga  mos bo'lishi  shart.  Tanlangan term in bir m a’noli, 

ixcham  so'z  yoki  birikm adan  iborat  bo'lishi,  qolaversa,  u  sinonimlarga 

ega bo'lmasligi kerak.

Terminologik lug'atlar ko'pincha bir tilda yoki ikki tilda tuzilib, uning 

vazifasi har bir sohadagi term inlam i izohlab, tushuntirib berishdan iborat. 

Bunday lug'atlar  “Maxsus  lug'at”,  ya’ni  “Ayrim sohalar lug'ati”  deb  ham 

yuritiladi.

Term inologik  lug'atlar har  qaysi  soha bo'yicha,  chunonchi,  qishloq 

xo'jaligi,  falsafa,  tabobat,  tilshunoslik,  geografiya,  fizika,  m atem atika, 

geologiya kabi barcha sohalar bo'yicha tuziladi.

O 'zbek tilida T.N .Q ori Niyoziyning “ Ruscha - o'zbekcha m atem atik 

term inlar lug'ati”,  R.X.M axlin va M.D.Yagudayevlarning “Ruscha - o 'z ­

bekcha qisqacha botanika term inlari lug'ati”, Y.A.Yunusovning  “Ruscha -

111



o'zbekcha qisqa fiziologik term inlar lug'ati”,  M.A.Sobirovning  “Ruscha - 

o'zbekcha matematik term inlar lug'ati” va boshqalar ana shunday term i­

nologik lug'atlardandir.


Download 0.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
zbekiston respublikasi
axborot texnologiyalari
o’rta maxsus
guruh talabasi
nomidagi toshkent
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
toshkent axborot
pedagogika instituti
rivojlantirish vazirligi
haqida tushuncha
toshkent davlat
Toshkent davlat
vazirligi toshkent
matematika fakulteti
tashkil etish
samarqand davlat
ta’limi vazirligi
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
vazirligi muhammad
fanining predmeti
pedagogika universiteti
bilan ishlash
Darsning maqsadi
navoiy nomidagi
o’rta ta’lim
nomidagi samarqand
fizika matematika
Ishdan maqsad
haqida umumiy
fanlar fakulteti
sinflar uchun
maxsus ta'lim
ta'lim vazirligi
universiteti fizika
Nizomiy nomidagi
Ўзбекистон республикаси
moliya instituti
Referat mavzu
umumiy o’rta
Toshkent axborot
Alisher navoiy
respublikasi axborot
таълим вазирлиги
nazorat savollari
Samarqand davlat