Kompyuter arxitekturasining rivojlanish bosqichlari. Kompyuterlarni tashkil etish tamoyillari va klassifikatsiyasi



Download 1,66 Mb.
bet1/3
Sana12.12.2022
Hajmi1,66 Mb.
#884213
  1   2   3
Bog'liq
1-mavzu Kompyuter arxitekturasining rivojlanish bosqichlari


Kompyuter arxitekturasining rivojlanish bosqichlari. Kompyuterlarni tashkil etish tamoyillari va klassifikatsiyasi

Адабиётлар


Ғаниев С. Электрон ҳисоблаш машиналари ва системалари
www.book.kbsu.ru
www.studfiles.net
www.myshared.ru
www.literaturki.net/elektronika

Архитектура нима?


Компьютер архитектураси деганда компьютерни умумлаштирилган холда тасвирлаш тушунилади. Бунда дастурлаш имкониятлари, командалар тизими, адреслаш тизими, хотирани ташкил қилиниши ва шунга ўхшаш бошқа имкониятлари тасвирланади (ёки шулар ҳақида тасавур ҳосил қилинади). Архитектура ҳаракат тамойилини, ахборий алоқаларни ва асосий мантиқий ташкил этувчиларни (процессор, ОЗУ, ташқи ХҚ, ташқи қурилмалар) аниқлаб беради.

Слайд

Структура нима?
Компьютер структураси деганда унинг функционал элементлари ва улар орасидаги муносабатларни жамланмасини тушуниш керак. Функционал элементлар деганда барча каттаю-кичик элементлар назарда тутилади. Мас: оддий микросхемалар, она плата ва ҳ.к.


Слайд
Компьютерларни қуришда энг кўп тарқалган қуйидаги архитектуралар мавжуд.


Классик архитектура
Фон Нейман архитектураси. Бунда маълумотларни ўтказишни ташкил этувчи битта арифметик-мантиқий қурилма (АМҚ) ва командалар потокини ўтказувчи битта бошқариш қурилмаси (БҚ) мавжуд.

Слайд. Фон Нейман принципи (тамойили)


Слайд 2.1 расм бир процессорлик компьютер тузилиши


Бу бир процессорли компьютер. Бу ерда компьютерни ташкил этувчи барча функционал блоклар система магистрали деб номланувчи умумий шина орқали ўзаро боғланган. Магистрал шина деганда электрон схемаларни улаш учун уялари мавжуд бўлган кўп қаторли ўтказгич линияси тушунилади. уч хил магистрал шиналар мавжуд: маълумотлар шинаси, адрес шинаси ва бошқариш шинаси.
Ташқи қурилмалар эса контроллер деб аталувчи ташқи қурилмаларни бошқариш қурилмалари орқали уланади.
Контроллер ташқи қурилмани ёки алоқа каналини марказий процессор билан улайди ва ташқи қурилмани бошқариш вазифасини ўзига олади, бу эса процессорни иш унумдорлиги ошишига олиб келади.



Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish